fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Село масовних гробница

dragan-krosnjar.jpg

Нема само Кордун своjу Чемерницу. Истих топонима има и у Србиjи, Босни и jош понеки у Хрватскоj. Али, само jе кордунашка Чемерница оџивела своjе име, у чемеру и jаду. Некада велико село, коjе своjим краjевима готово спаjа Вргинмост и Топуско, опустело jе, заборављено и од Бога и од државе.

О страдању Чемерничана наjречитиjе говоре масовне гробнице у селу, оне обележене из Другог светског рата и из овог последњег, из „Олуjе“, зарасле у коров и jош необележене и безимене, чекаjу ексхумациjу и идентификациjу убиjених.

Зато о Чемерници данас више говоре мртви него живи. Уочи светског рата било jе у њоj око 270 домаћинстава и 1.600 становника, а данас 10 пута мање. Како се то догодило сведоче споменици и масовне гробнице.

На оном централном уписано jе 1.029 имена. Драган Крошњар, коjи се после „Олуjе“ скрасио у Бањалуци, где jе менаџер у америчкоj организациjи УСАИД, користи сваку прилику да са породицом посети своjу Чемерницу и запали свеће код споменика у центру села. На том попису убиjених упире прстом на имена деце: Маноjловић Гоjко, две године, Мишчевић Милка три године, Милоjевић Јован jедну годину, Обрадовић Бранка годину дана… Много jе ту и његових Крошњара.

20. Јануара 1942, на св. Јована, Крсну славу, на Ратковић страни, код Чемернице, Вргинмост, усташе су ножевима усмртиле 74 Српкиње с њиховом дјецом, жене и дјевојке прије тогасу мучене и силоване.

Пре Другог светског рата Чемерница jе била општинско место и за суседна села, Батинову Косу и Буковицу. Имала jе, како и доликуjе, пошту, школу, цркву, продавницу и кафану. Основна школа звала се „Цар Душан Силни“. Но, усташе су 1941. заиграле своj крвави пир. Био jе то почетак краjа та три села. У августу те године у православноj глинскоj цркви свирепо су убили око 300 мушких глава из та три села, а потом, само неколико месеци касниjе, жене и децу у Ратковића Страни, у самом селу. На таj злочин jош подсећа оронула дрвена кућа у коjоj су, приповеда Крошњар, пре клања силовали ухваћене жене. Дрвену цркву Свете Петке одвезли су у Топуско за изградњу куће jедном усташи, коjи jе, по причи, убрзо полудео.

– Бар jе њега стигла божjа казна – каже Крошњар.

Седамдесетих година прошлог века, када су ране мало зацелиле и Чемерница се поново подигла, одлучили су да поново подигну цркву Свете Петке. Крошњар истиче да jе и он у њоj крштен, као и његова три сина, Никола, Ђорђе и Сава.

– Пре овог последњег рата у Чемерници jе било око хиљаду душа, сада стотинак. Већина jе у Србиjи, Америци, Канади, Аустралиjи – каже Крошњар показуjући нове необележене гробнице из „Олуjе“, коjе му jе показао очевидац злочина, покоjни Симо Милетић, а у коjе су хрватски воjници сахранили своjе жртве, убиjене Србе.

Чемерничани су окупљаjу у родном селу када су велике светковине, од Ивањдана до Преображења.

– Наjвише нас долази на те наше саборе. Ту се заигра коло и запева наша оjкача. Тако негуjемо таj дух, наш краjишки, кордунашки. Уверен сам да ћемо у томе успети и пренети то на нашу децу – поручуjе Крошњар, наглашаваjући да jе и пре овог егзодуса доста Чемерничана зарађивало гастарбаjтерски хлеб у европским земљама. Наjвише у Немачкоj. И сам jе рођен у Минхену, где су му тада живели родитељи. Отац му jе погинуо у последњем рату, а маjка се, после неколико избегличких година проведених у Србиjи, 2000. вратила у Чемерницу.

– Настоjимо да неко увек преноси причу о трагици Чемернице. Таj чемер сви ми носимо у себи и он нас обавезуjе. То jе наjмање што дугуjемо свим на правди бога убиjеним Чемерничанима. Ова држава за њих, као и за нас преостале, неће учинити ништа. Уосталом они су и поубиjани, а ми, коjи смо били боље среће, прогнани због њене „чистоће“, jер jе она и проjектована без нас – каже Крошњар…

crkva_svete_petke.jpg

Украдено црквено звоно

Скромна, од бетонских блокета узидана црква Свете Петке, у лошем jе стању. Њена фасада и кров вапе за обновом. Пре две године лопови су однели звоно.
Парох Ђуро Крошњар, Драганов стриц коjи живи у Чикагу, сакупио jе међу нашим људима 2.500 долара за обнову цркве у Чемерници, али за наjнужниjе интервенциjе недостаjе jош око 3.000 евра.

Извор: vesti-online

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: