Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Референдуми

Датум објаве: петак, јун 4, 2010
Величина слова: A- A+

У опћини Грубишно Поље одржан је референдум о будућности Хрватске – плави листић, црвени листић. Све је прошло мирно, а из сређених података је видљиво да су Срби, и један дио других националности, бојкотовали референдум. Предсједништво СУБНОР-а опћине противи се мијењању датума Дана устанка народа Хрватске 1941.

Опћински одбор СУБНОРа Г. Поље

Обиљежавање Устанка – 27. српња

Предсједништво Опћинског одбора СУБНОРа Грубишно Поље не прихваћа наметање новог датума као почетка отпочињања народноослободилачке борбе у Хрватској, те ће и ове године пригодно обиљежити 27. српња као почетак устанка у нашој републици. То је константирано на састанку Опћинског одбора СУБНОРа, на коме је било ријечи о централној прослави у сјеверној Хрватској, која би се, по садашњем приједлогу, требала одржати на Звечеву. Такођер, изнијета је и информација да постоји жеља становништва опћине Пакрац да се та прослава одржи на Бучју, чиме би се, како се чуло, спрала љага с тог краја коме је неодговорно пришивен четнички атрибут.

Предсједништво Опћинског одбора СУБНОРа предложило је да у сурадњи са Скупштином опћине треба обиљежити педесетогодишњицу антифашистичког устанка. Пригодна прослава одржала би се 4. липња у Малојасеновачким брдима, с тим да би се исти дан одржала и Свечана сједница Опћинског одбора СУБНОРа.

На састанку је подржан приједлог да делегати Републичког одбора СУБНОРа регије Бјеловар буду Павле Гажи из Копривнице и Перо Милетић из Пакраца. Такођер, подржан је и приједлог да кандидат за предсједника републичког СУБНОРа регије Бјеловар буде већ споменути Павле Гажи. Предсједништво је расправљало и о скрнављењу споменика жртвама фашизма у Великим Зденцима, те закључило да ће се у најскорије вријеме споменик, с кога је одбијена звијезда петокрака, поправити. Такођер, закључено је да ће се код истражних органа инсистирати да се починиоци открију.

(Р.М.)

Пресједништво СДП-а на својој сједници закључило је да од Извршног вијећа и Скупштине опћине затражи информације о фарбању споменика краљу Томиславу у В. Зденцима, затим о експлозијама, па све до пуцања по кућама неких грађана. Тражит ће се и информација о једнонационалним истрагама, као и о евентуалним малтретирањима. Због изостанка службеног обиљежавања Дана сигурности 13. маја у Хрватској, група полицајаца је одржала приватну прославу у М. Грђевцу. Због, углавном једнонационалног, састава групе обиљежавање је од неких названо Крсна слава. Неки очевици опетовано причају да некакву надлежност над полицијском станицом има извјесни Стево Гладновић, без полицијског знања и образовања, али познати ХДЗ-овац и неодговорни пијанац.

У Загреб одлазим у просјеку три пута мјесечно. Успут се задржим у Бјеловару па чујем и каква су ту догађања. Бјеловар је амбијент у коме ХДЗ плива и дише пуним плућима. Заставе са шаховницама, слова „У“, „НДХ“ и по који кукасти криж сваки пут су бројнији. Код нас то још није тако густо „окићено“, али треба очекивати прелијевање из ове, очито, централе и код нас. Навратим и у Вировитицу, па у Градину. Ту су ХДЗ-овске провокације извјесног хармоникаша Дечака, па биртијаша Стојана и некаквог Бријачка честе и, њима долично, бруталне. Има сталних провокација са заставама на возилима, трубљењима и посјетама Хебранговом споменику. Срби су забринути, није им јасно зашто се то догађа, чему све то… Међутим, имам дојам да не вјерују да се може нешто из 1941. године поновити. Причају о тим хармоникашима и њима сличнима као о знанцима и комшијама којима се увијек могу ријечима супротставити на њихове непримјерене поступке. Као, они су вриједни и угледни домаћини, који нешто значе у селу и околици, па су у сваком случају доминантнији и поштованији од поменутих френтера. Такве сам дојмове добио и код рођака на Овчари.

Из правца Вировитице сваких неколико дана прође један или више аутобуса са зенгама. Возач у униформи, сви наоружани, слободно крстаре магистралним путевима. Понекад прође и по који „ПУХ“ или „пинтзгауер“ ЈНА. Не схватам какав је то прећутни споразум и џентлменско мимоилажење. Као нека нада ипак се онда наметне оно исконско: „Тко зна зашто је то добро“. Можда ипак то пријетеће и евидентно зло неће ићи даље. Па сватко тко има на чему да носи шешир види да то што се догађа једноставно не ваља. Кад одем у Загреб чујем се са пријатељима и другарима и онима који су то мање него раније. Углавном се слажемо да ствари не ваљају, али о кривцима се не слажемо. Углавном не виде разлога зашто се ја бојим усташтва и Туђмана, јер главни проблем је Милошевић и Срби у Хрватској који га слушају. Туђман је непогрешив и само што ми се не чуде како то да га не подржавам. Тако разочаран идем натраг у Грубишно навикнут на окићене куће. Има великих, нових парола; „СМРТ СРБИМА“, „СМРТ СДП“, „НДХ“. Пише то и на цркви у Ровишту.

Обично одшетам по новине и крух па се састанем са познатима. Наговоре ме да свратим у бифе Цуцкарница. Не знам зашто га тако зову. Попијем каву или пиће. Од некога из СДС-а чујем да ће се одржати референдум Срба за прикључење опћини Дарувар. Тако би се Срби хомогенизирали, па са Пакрацом прикључили САО Крајини. Тако би били јачи у тражењу и обрани својих права, у противном ће нас Туђман и усташе уништити. Не коментирам, али одобравам за себе. На питање хоћу ли изаћи на референдум „јер ја сам у ЈСДС-у“ одговарам да хоћу. Након пар дана предсједник ЈСДС-а на конференцији за новинаре објавио је да та странка престаје са радом јер нема сврхе да даље постоји.

Завршетком школске године много српских породица шаље дјецу родбини у Србију и Босну. Доста их одлази родбини у билогорска села. Неки одвозе ствари у Србију гдје су градили куће. Мој син довезао је стоматолошку ординацију из Загреба, овдје дотоварио неке његове ствари и све је то одвезао за Бањалуку.

Слажем све дојмове, сазнања, писање штампе, телевизијске и радио вијести. Уважавам саопштења институција, таква каква јесу, и све то ми намеће закључак како се све згушњава. Све су бројније и нове провокације са хрватске стране. За њих је српска страна четничка, дакле, за њихове појмове, највећи непријатељ кога треба уништити. Он је толико страшан, колико га они замишљају, јер никад га нису видјели. То је страх од непознатог и они га могу себи предочавати како год хоће у ревији најстрашнијих и најпогибељнијих. Страх је индукција „Врховништва“ путем медија. Пароле које пишу и графити упућују хрватску страну на присутан објект – комшије Србе. Они, дакле, знају какви су четници и шта су они у стању са њима урадити, а пошто сад знају и тко су, радња може кренути као 1941. године. Све чешће се и овдје даје до знања да не треба чекати, јер се хрватски народ већ бори против тих крволочних агресора на много мјеста у Хрватској! Са српске стране нема провокација, нема антихрватских парола. На трибинама, у клубу Срба посланика и у друштву „Просвјета“ дефинирају и захтјевају своја основна демократска права. Право Хрвата да се отцијепе од Југославије, поистовјећују са својим правом да се припоје општини Дарувар и, преко Пакраца, САО Крајини [10].

Не чине то насиљем – иду на референдум, као што недавно на референдум изађоше Хрвати. Уз све то, јасно су и овдје дефиниране двије стране које су сучељене и не треба много до најгорега.

У недјељу 23. јуна у билогорским насељима опћине Грубишно Поље (с углавном српским становништвом) одржан је референдум за припајање опћини Дарувар и Крајини. Све је прошло у реду, референдум је прошао у 17 насеља опћине. Страначке заставе СДС-а остале су на биралиштима и сутрадан. Тога 24. јуна, између 17 и 18 сати, двадесет четири припадника МУП-а Бјеловар обишли су у три возила неколико билогорских села, захтијевали да се заставе скину и однијели заставу из Велике Ператовице. Почели су протести Срба у Малој Ператовици и Грубишном Пољу. Дакле, десила се дрскија провокација од оне крај Сирача! Маса од 24 полицајца није наивна уобичајена патрола. Тко зна шта су планирали… На срећу, супротна страна није реагирала.

Ова догађања нашла су се у првим вијестима Радио Сарајева и Београда. Атмосфера несигурности, напетости и страха сишла је са малих екрана и ушетала на ово тло, још неокрвављена.

Инцидент са заставом

Вук сит и коза цијела

По свим предвиђањима, главна вијест 24.6. из Грубишног Поља требала је бити још једном неодржана сједница СО Г. Поље. Међутим, догађаји тог јутра текли су другачије, тако да су се догађаји из Г. Поља нашли у првим вијестима Радио Сарајева и Београда. Атмосфера несигурности, напетости и страха тако је с малих екрана сишла и у ову, до сада, можемо слободно рећи, оазу мира. Но, пођимо редом.

У недјељу 23.6. у билогорским насељима опћине Грубишно Поље с углавном српским становништвом одржан је референдум за припајање опћини Дарувар и Крајини. Гласање је протекло без ексцеса, референдум је прошао у 17 насеља опћине, а страначке заставе Српске демократске странке, извјешене на бирачким мјестима, остале су на зградама и у понедјељак, 24.6.

Тог дана између 17 и 18 сати 24 припадника МУПа Бјеловар, иначе стационираних у шуми Кукавица уз границу опћине Грубишно Поље, обишли су у три возила неколико билогорских села, а тражило се и скидање извјешених застава. Припадници МУПа дошли су и до гарнизона Гаково, а по повратку скинули су и однијели са собом заставу из села Велика Ператовица. Непуних два сата касније у Малој Ператовици окупило се око 350 грађана, а у 20 сати пред Скупштином опћине у Грубишном Пољу 150 грађана српске националности. Окупљени су тражили натраг заставу из Велике Ператовице. Предсједник СО Чедомир Бубуљ обећао им је да ће је добити сутрадан 25.6. до 10 сати. Међутим, послије ултимативног захтјева и саопћења да ће саобраћајнице у опћини бити блокиране, застава је враћена већ за пола сата. Недуго затим, на згради Скупштине опћине нашле су се извјешене три заставеРепублике Хрватске, југославенска и Српске демократске странке, а у току ноћи, све до 24 сата, у Грубишном Пољу се могла чути спорадична пуцњава (и из аутоматског оружја). Како сазнајемо, нитко није повријеђен, иако је тог дана око подне већ било пуцњаве у Грубишном Пољу. У ту пуцњаву су били уплетени један мајор ЈНА и грађанин хрватске националности из Грубишног Поља. Ујутро 25. липња на згради СО Г. Поље освануле су већ споменуте три заставе. У разговору с представником СДСа Живком Загорцем сазнајемо да је у контакту СДСа и руководства опћине, СДС одбила издати налог, како се изразио Загорац, за скидање заставе, јер се радило о спонтаном протестном гесту грађана, а не о страначки организираном чину.

Тако предсједнику СО Грубишно Поље није остала друга могућност него да налог за скидање југославенске и заставе СДСа изда сам. Недуго затим, око 10 сати, добили смо изјаву Чедомира Бубуља. Према тој изјави, ситуација је јаснаприпрадници МУПа су погријешили са скидањем страначке заставе која смије висити на свим зградама које нису службене, а за службене објекте је законом Републике Хрватске строго прописано која обиљежја и када се истичу. Тиме је овај инцидент, који је пријетио и ескалацијом неспоразума, углавном мирно разрјешен.

[10] Види прилог на крају књиге: „Избори и(или) отцјепљење“, Грубишнопољски лист, 30.4.1991.

 

< Опћа политичка сцена све гора и опаснија                         Садржај                         Срби су опрезни и не желе сукоб >

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top