Огољени Принцип

Преовлађуjе стереотип: Србиjа jеднако рат. Од генерациjе испитаника само зависи на коjи рат мисле

Изгледа да jе холандски новинар Стан ван Хауке гледао на историjу кроз неке друкчиjе наочаре од мене. Или jе jедноставно био селективан у свом згражавању? Можда jе сматрао да починиоци имаjу мање права на славу од подстрекача и налогодаваца? Од њихових имена врви у свим градовима света. Ко се данас jош узбуђуjе што су улице и тргови названи по Робеспjеру, Бениту Хуарезу, Ататурку или Стаљину. Можда они нису никога убили лично, али jе богами свашта рађено у њихово име, макар и начас занемарили питање да ли су њихови циљеви оправдавали средства. Или да узмемо нама присниjе познат пример: Туђман jе у Сплиту добио трг, што се не може рећи за његовог „безуличног” и „бестржног” колегу Милошевића.

Изгледа да и неуспели атентатори имаjу више кредита од успешних: у Трсту jе jедан од главних тргова назван по Гуљелму Обердану, Принциповом претходнику, коjи jе 1882. покушао атентат на Фрању Јосифа, такође из незадовољства због аустроугарског империjализма. Да jе успео у свом покушаjу, можда би онда престолонаследник Рудолф Хабзбуршки остао жив! Исту срећу радо бисмо пожелели шеснаестогодишњем Антеу Замбониjу, неуспелом атентатору на Мусолиниjа. А да jе Принцип промашио, Босна би заjедно са Херцеговином већ одавно била у оквиру Европске униjе, тако се барем шале у Сараjеву.

Има и примера успешних краљоубица коjима jе указана почаст. Један од наjстариjих jе свакако цезароубица Брут, коjи jе у Милану добио улицу Марко Бруто. Убице португалског краља Карлоса I (1908) Алфредо да Коста и Мануел Буиса награђени су маузолеjем. Италиjански анархиста и убица Умберта I (1900) Гаетано Бреши добио jе улицу у италиjанском граду Прато. Додуше, уз известан отпор, али ипак… То, иначе, важи и за Робеспjера, коjи не успева да се овековечи улицом у Паризу, али jу jе зато добио у Марсељу.

Да се вратимо на моjе освешћивање: Принцип jе у моj живот ушетао на jедан jош личниjи начин када сам отворила своj скаjп налог. Замисли да га баш тамо сретнем као слику на профилу свог рођеног сина! Спона између њих двоjице ниjе ми била одмах сасвим jасна али сада много боље разумем синовљеву емпатиjу са пониженима и увређенима. На краjу, и ми сами смо од миљеника постали прокажени у jавном мњењу Запада. А то jе имало последице по слику коjу читаве генерациjе младих Срба имаjу о себи.

Ја сам Принципа свестан тек одскора, када сам пре коjу годину заjедно са своjим хрватскобелгиjским другаром Марjаном држао предавање о Србиjи пред публиком претежно времешних Антверпенаца. Упитао сам их на почетку коjа им jе прва асоциjациjа на помен Србиjе. Један jе узвикнуо: „Први светски рат!” Када смо запањени поновили питање, добили смо истоветне одговоре од jош троjе њих. За мене као истраживача низоземских представа о Балкану ово jе била jош jедна потврда преовлађуjућег стереотипа: Србиjа jеднако рат. Од генерациjе испитаника само зависи на коjи рат мисле. Да бих боље разумео ове последње ратове, желео сам, дакле, да сазнам више о оном Првом. Многи историчари, наиме, сматраjу да jе реч о непрекинутом стогодишњем рату (видети Баздуља и Груjичића, 2014). Своjу прву Принципову биографиjу, ону што jе написао Деjвид Џеjмс Смит, купио сам у Ирскоj, што можда и ниjе случаjност, jер то jе подjеднако непокорна и jогунаста земља као и Србиjа, са позамашним списком атентатора. Чувени британски историчар А. Џ. П. Теjлор, велики познавалац Хабзбуршког царства, направио jе сjаjно поређење између ова два народа. Тврдио jе да би посета британског краља Белфасту на дан Светог Патрика имала исти учинак као Фердинандова посета Сараjеву на Видовдан. Са Смитовом књигом jе каменчић, дакле, кренуо да се котрља и покренуо читаву лавину информациjа и открића. „Огољени” Принцип коjег смо желели да упознамо као да jе овим новим сазнањима затрпан са jош више слоjева значења. Као да више ниjе личност већ читава збирка прича! Фламанска списатељица Моника ван Памел на таj поступак у историографиjи лепо jе указала у своjоj путописноj прози „Разлика”:

„Јер тамо у Босни поприлично ме jе слудело бркање жртава и убица као и изjедначавање мита и стварности. Чињенице, уважени суде, ништа друго сем чињеница! Али шта ако су чињенице неподношљиве? Ако jе jедини излаз у фабулирању?”

Вероватно ни ми нећемо умаћи фабулирању, али хаjде да то онда макар радимо на основу конкретног текстуалног материjала: „Била jедном jедна Европа у предвечерjе Првог светског рата…” Та баjка, међутим, почива на више крвавих чињеница: на смени столећа на десетине знаменитих личности пале су као жртве атентата, од тога више од половине у Европи.

Наставиће се

Пише: Јелица Новаковић и Свен Петерс

Књига се може наручити од издавача: CLIO, Господар Јованова 63, Београд, тел. 011/3288-471,

3035-696, e-mail: forum@clio.rs, саjт: www.clio.rs

Извор: Политика, четвртак 01. октобар 2015., стр. 27

Везане виjести:

Фељтон: Последице jедног пуцња (1)

Фељтон: Последице jедног пуцња (3)

Фељтон: Последице jедног пуцња (4)

Фељтон: Последице jедног пуцња (5)

Фељтон: Последице jедног пуцња (6)

Фељтон: Последице jедног пуцња (7)

Фељтон: Последице jедног пуцња (8)

Фељтон: Последице jедног пуцња (9)

Фељтон: Последице jедног пуцња (10)

Фељтон: Последице jедног пуцња (11)

Фељтон: Последице jедног пуцња (12)

Фељтон: Последице jедног пуцња (13)

Фељтон: Последице jедног пуцња (14)

Фељтон: Последице jедног пуцња (15)

Први свjетски рат – Јадовно 1941.