Prvi otvoreni ekumenistički udar na SPC

Datum objave: petak, septembar 25, 2015
Objavljeno u Jasenovac
Veličina slova: A- A+

Alojzije Stepinac na dočeku maršala Tita

Alojzije Stepinac na dočeku maršala Tita

Kada se na kioscima, krajem avgusta 2015, pojavio proevropski magazin Nedeljnik sa naslovnom porukom “Srbi, dobro vagajte svaku reč o Stepincu” prva reakcija u srpskom javnom mnjenju bila je neverica, koja je kod verujućih Srba brzo prerasla u zaprepašćenje i ljutnju, a završila uglavnom kao ogorčenje koje izaziva onaj poznati fizički osećaj praznine u želucu. Jer, pored te poruke, koja je najavljivala intervju, nije stajala slika nekog od  ekstremnih predstavnika današnjeg hrvatskog klera, niti hrvatskih istoričara kratkog pamćenja, a ni nove hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović, koja otvoreno nastavlja sa Tuđmanovom politikom prikrivanja i relatizovanja razmera jasenovačkih genocidnih zločina. Nije stajala ni slika Vuka Draškovića, Čedomira Jovanovića ili Sonje Biserko. Sa naslovne stranice “Nedeljnika” gledala nas je fotografija jednog od, poslednjih godina, najuticajnih poglavara SPC, Episkopa slavonskog Jovana (Ćulibrka).

Kao što je bilo očekivano, a verovatno i planirano, intervju je izazvao burne reakcije srpske i hrvatske javnosti, a preneli su ga ili analizirali gotovo svi važniji mediji i portali u regionu. Nakon par dana iz eparhijske kancelarije gospodina Jovana stiglo je saopštenje koje je nazvano “demantijem” i u kome se ukazuje da naslovna rečenica nije ono što je episkop Jovan rekao, što jeste tačno (nije rekao “Srbi” već “svi”), ali čak i površna analiza teksta jasno ukazuje da se episkop Jovan obraća pre svega Srbima, i da se to “svi” prevashodno na njih odnosi. Čak i da se odnosi i na Hrvate, to ne menja suštinu stvari budući da se zna da oni o Stepincu nikada ne govore negativno. Dakle, demanti koji ništa ne demantuje očigledno ima funkciju preusmeravanja pažnje, no time ćemo se baviti nešto kasnije.

Pored rečenice “Mislim da ćemo svi mi morati da dobrano odvagnemo svaku riječ, prošlu i buduću, u pogledu Stepinca” (1), u pomenutom intervjuu Episkop slavonski, gospodin Jovan, očigledno namerno i sa ciljem, dovodi u sumnju do sada utvrđeni broj žrtava u Jasenovcu, relativizuje dokazane istorijske činjenice o ulozi katoličkog klera u zločinima NDH, pravi neprimereno poređenje između patrijarha Pavla i Alojzija Stepinca, bez ijednog navedenog dokaza aludira da je Stepinac zapravo bio meta komunističkog progona,  i iznosi niz drugih stavova koji pogađaju osećanja verujućih Srba i/ili bolno kopaju po ranama brojnih žrtava ustaškog progona, njihovih potomaka i porodica.

Sve u svemu, mnogi stavovi Episkopa slavonskog, gospodina Jovana, po gore nabrojanim temama, bitno odudaraju kako od ustaljene prakse u istupanju cekvenih velikodostojnika, tako i od zvanično proklamovanih stavova i politike SPC. Uzimajući u obzir tu njegovu spremnost da u izjašnjavanju o veoma značajnim pitanjima svoja “inovativna” razmišljanja stavlja ispred zvaničnih stavova crkve, trenutak u kome to čini, kao i ton i način njegovog izražavanja, čini se da su u pravu oni koji smatraju da, od odlaska blagopočivšeg patrijarha Pavla, telu srpskog Pravoslavlja nije zadat podmukliji i jači udarac od ovog kazivanja Episkopa Jovana magazinu “Nedeljnik”.

Odgovori srpske patriotske, akademske i verujuće javnosti nisu izostali. Profesor dr Vladimir Umeljić (2), prof.dr Srboljub Živanović (3), Dušan Bastašić (4), Aleksandar Aksentijević (5), samo su neki od onih, čija imena nisu nepoznata, a koji su se javno obratili episkopu Jovanu, potpuno razvejavši njegove autoritativno izrečene, a neutemeljene tvrdnje. U tom smislu posebno je značajan odgovor prof. dr Srboljuba Živanovića koji je Episkopa slavonskog podsetio da je “Međunarodna komisija za istinu o Jasenovcu” (u čijem operativnom radu nisu učestvovali ni Srbi ni Hrvati) utvrdila, i tokom 2010. godine na 8 jezika objavila, da je u sistemu jasenovačkih logora stradalo preko 700 000 Srba, 23 000 Jevreja i 80 000 Roma, među kojima je bilo 110 000 dece ispod 14 godina starosti, kao i da je posle stravičnog mučenja ubijeno 187 srpskih sveštenika. (3)

Na ove, ni na brojne druge argumente, episkop Jovan nije odgovarao i praktično se povukao iz javnosti i polemisanja. Veoma je bitno da li je to učinio zato što jednostavno nema ni naučnih, ni verskih argumenata da kvalitetno brani stavove koje je izneo u Nedeljniku, ili zato što sledi odgovarajuću matricu manipulativnih projekata koja predviđa da se posle odapinjanja zapaljive medijske strele strelac neko vreme povlači u “tišinu”, dok timovi prate i kanališu reakcije. Ovo prvo značilo bi da je, najblaže rečeno, neprimereni istup episkopa Jovana u Nedeljniku, neodgovorni čin pojedinca, crkvenog velikodostojnika, čije poimanje i duhovno iskustvo pravoslavne vere i Svetosavlja nije na nivou mesta koje zauzima u crkvenoj hijerarhiji, a ovo drugo da je njegov istup početak realizacije širokog manipulativnog procesa koji je pažljivo planiran u vatikanskim psihološkim laboratorijama i čije bi posledice po SPC bile slične posledicama koje je po srpsku državu imao i ima tzv. „Briselski proces“. Vaš autor smatra da postoji dovoljno indicija koje ukazuju da se radi o ovom drugom i to će pokušati da dokaže u ovom tekstu, no čak da se radi i o prvom, mora se otvoriti pitanje stvarnih motiva Episkopa Jovana Ćulibrka.

Jačanje ekumenske linije u SPC i borba za dolazak Pape u Srbiju

Početkom oktobra 2013. godine objavio sam na ovom portalu tekst “SPC, Kosmet i Novi svetski poredak” (6) gde sam ukazao na motive i moguće pravce intenziviranja udara na SPC od strane Novog svetskog poretka čiji je mozak u Londonu, vera u Vatikanu, a mač u Vašingtonu. Nisam nimalo srećan što se moje prognoze ostvaruju, još manje što čitav proces ide brže nego što sam očekivao. Za relativno kratko vreme učestale kadrovske promene u SPC (pri čemu neke čak nisu ni bile u skladu sa crkvenim procedurama), znatno su oslabile snage spremne da se čvrsto drže kanonskih principa i Svetosavlja kao duše srpskog Pravoslavlja, a ojačale tzv. ekumensku liniju, koja se zalaže za “zbližavanje” sa Vatikanom, pri čemu je zanimljivo da se taj proces nezaobilazno, i u svim varijantama, vidi kao zalaganje za što hitniji dolazak Pape u Srbiju, što bi navodno bio simbolički čin “pomirenja” i novog početka. No, prvi dolazak Pape na “novu” teritoriju ne predstavlja simbolički, već prvenstveno ritualni čin tzv. “pripajanja duhovnog prostora”, koji ima izuzetno veliki značaj u duhovnom smislu, što svakako nije nepoznato nosiocu papskog prstena među srpskim crkvenim dostojanstvenicima Irineju Buloviću, baš kao ni Irineju Patrijarhu srpskom, ali ni vladikama Jovanu, Profiriju i Grigoriju (7), koji će uglavnom upravljati novim kursom prema Rimu.

No, za razliku od Rima u koji vode svi putevi srpskog ekumenizma, Papin put u Beograd je samo jedan i vodi preko Jasenovca, nad kojim lebdi senka Alojzija Stepinca! Otuda, ne možemo a da ne uočimo da je, u okviru kadrovskih promena u SPC koje su jačale ekumensku liniju, Episkop slavonski Jovan, ne samo izuzetno brzo napredovao, već su se u njegovim rukama volšebno našle gotovo sve bitne poluge uticaja vezane za odnos i ulogu katoličke crkve prema genocidu koji je nad Srbima učinila NDH. Episkop Jovan Ćulibrk, koji je ne tako davno smatran osrednjim rok kritičarem, monaško iskušeništvo započeo je 1991 godine, a danas je Episkop slavonski(rukopoložen 2014!),  vikar Patrijarha, “najveći stručnjak u SPC za holokaust”, vodi saborski Odbor SPC za Jasenovac, predsednik je UO Muzeja žrtava genocida, a obavlja i niz drugih crkvenih i javnih funkcija. Dakle, raspoređen je tako da će imati pun uticaj, da ne kažem kontrolu, nad svim crkvenim i državnim procesima vezanim za Jasenovac koji će se odvijati u budućnosti. Ovakvo koncetrisanje uticaja u jednoj osobi sastavni je deo globalističkih procesa, a inače je preuzeto iz jezuitske doktrine “infiltriranja” zasnovane na postulatima Ignjacija Lojole.

Ove činjenice svakako moramo imati u vidu kada analiziramo ciljeve, značaj i domete intervjua koji je Episkop slavonski Jovan dao Nedeljniku. U tom smislu, možemo reći da ovaj intervju predstavlja prvi otvoreni udar kadrovski konsolidovane ekumenističke linije u SPC na zvaničnu politiku Crkve prema Vatikanu i Jasenovcu, i početak složenog manipulativnog procesa koji stvara logistiku i priprema srpsku javnost za nameravanu promenu te politike. Otuda, na “inovativne” poruke ovog intervjua moramo obratiti izuzetnu pažnju. Ne zato što imaju nekakvo utemeljenje  u veri ili nauci, jer ga nemaju, već što  nam mogu ukazati na pravce i tehnike manipulativnog delovanja kojima će biti pokušana promena odnosa verujućih Srba prema katoličkoj jeresi i hrvatskom genocidu nad Srbima. Dakle, Vaš autor ovaj intervju posmatra u kontekstu otpočinjanja trajnije manipulativne operacije nalik na tzv “Briselski proces”.

Poruke Srbima Episkopa slavonskog Jovana u vezi Stepinca

Poruka koja je svakako izazvala najviše pažnje i negativnih reakcija verujućih Srba je ona izjava o Stepincu koja izvorno glasi: “Mislim da ćemo svi mi morati da dobrano odvagnemo svaku riječ, prošlu i buduću, u pogledu Stepinca”. Iako dovoljno intrigantna sama po sebi efekat ove rečenice Nedeljnik je pojačao njenim izvlačenjem u naslov “Srbi, dobro vagajte svaku reč o Stepincu”, što je evidentno namerno urađeno kako bi se napravio prostor za “demanti”, koji manje pažljivom čitaocu treba da stvori privid da je episkop Jovan demantovao sadržaj članka. Prema planiranom scenariju demanti je ubrzo i usledio, ali pored činjenice na koju smo već ukazali da je to samo “demanti” naslova, ne i sadržaja teksta, ukazujemo i na to da je “demanti” uputila njegova Episkopska kancelarija, ne i Njegovo preosveštenstvo lično. Jer on poruku jeste uputio Srbima! (Ovi detalji ukazuju sa koliko je perfidnosti vođeno plasiranje ovog teksta, što je svakako plod rada stručnih timova, profesionalaca koji ne imrovizuju previše).

No, bez obzira na ove igre rečima, nema dileme da je episkop Jovan poručio Srbima kako ih očekuje “promena svesti” u odnosu na Stepinca. On, u dogledno vreme, smatra (ili zna) episkop Jovan, neće moći biti posmatran kao zločinac. I ne samo to. On pravac planirane promene trasira odmah, potencirajući kako je Stepinca osudio komunistički sud, što bi valjda samo po sebi trebalo da ga oslobodi odgovornosti za podsticanje, zataškavanje i amnestiranje ustaških zločina. Čini se i da episkop pritajeno aludira i na rehabilitujuću presudu generalu Mihailoviću, bez obzira što je svako poređenje ove dve ličnosti neprimereno. Naravno, Episkop slavonski svestan je činjenice da to što je Stepincu sudio komunistički sud (a koji bi drugi u komustičkoj zemlji?) ne može biti osnov sumnje u njegovu ulogu u fašističkoj NDH, za koju postoji na stotine dokaza, ali jednostavno otvara prečicu kojom će se u svesti pravoslavaca rušiti postojeća slika o Stepincu. Valja u medijima pod režimskom i evro-atlantskom kontrolom ubrzo očekivati mnoštvo varijacija na ovu temu.

Drugi pravac proizilazi iz dela intervjua gde hvali navodnu Stepinčevu hrabrost pred komunistima. “No – kaže nam Njegovo preosveštenstvo Jovan – upravo odatle polaze i oni koji Stepincu prigovaraju da istu hrabrost nije pokazao i pred Pavelićem kada je trebalo osuditi i spriječiti ustaška zlodjela”. Iako nam episkop ne kaže koji su ti “oni” poruka koju šalje prilično je jasna. On distancira katoličku crkvu i posebno Stepinca od “ustaških zločina”. Stepenc nije zločiac. On nije učestvovao u ničemu što je Pavelić radio, nije ga podržavao, ni pratio. On, navodno, samo nije imao hrabrosti da stane ispred njega i zločin zaustavi. A kukavičluk jeste mana, ali nije smrtni greh. I to je drugi pravac kojim  će se dalje kretati mapipulativni proces koji Srbima treba da predoči novi sliku o Alojziju Stepincu.  Bez dileme. Očekujte skoru medijsku eksploataciju i ovog stava.

Odgovara mu prof.dr Srboljub Živanović: U svom intervjuu za Nedeljnik g. Episkop Ćulibrk se pita: „odakle takav ubilački nagon u NDH?“ Na to pitanje je dala odgovor Međunarodna konferencija u Sankt Peterbugu 2002. godine na kojoj je utvrđeno da je glavni krivac za vaspitanje rimokatolika Hrvata i rimokatoličkih sveštenika i aktivista u Hrvatskoj da mrze sve nekatolike, u prvom redu pravoslavne Srbe i Jevreje, baš rimokatolička „crkva“. O ovoj konferenciji je objavljena i knjiga na srpskom jeziku. I OVO JE sigurno poznato g. Ćulibrku. Govoreći o klanju, silovanju itd Srba, Jevreja i Roma u Jasenovačkim logorima,uključujući i malu i nerođenu decu, g. episkop Ćulibrk je propustio da spomene da je, prema izjavama američkih stručnjaka na konferenciji u Njujorku, preko 400 rimokatoličkih sveštenika u Hrvatskoj lično ubijalo nevine žrtve.

Iz odgovora profesora Živanovića možemo videti da Episkop slavonski svesno zanemaruje podatke koji mu ne mogu biti nepoznati, a koji se ne uklapaju u amnestiranje zločina katoličkog klera u Hrvatskoj i Stepinca lično. Takav pristup nedvosmisleno pokazuje da će sve jača ekumenska linija u SPC pokušati da izdejstvuje promenu davno formulisanog stava Sinoda da odnos Rima prema kanonizaciji Stepinca ne može biti ignorisan prilikom definsanja odnosa dve Crkve, kao i da to mora biti definitivno razjašnjeno pre eventualnog poziva Papi da poseti Beograd. Naravno, ta promena mora ići u smeru odricanja od ovog stava, kako bi njihov istinski gospodar Rim bio zadovoljan.

U tom smeru ide i poruka episkopa Jovana koja proizilazi iz odgovora na pitanje o značaju Komisije o Stepincu koju je predložio lično Papa Franjo. Episkop Jovan ističe: “Ako neko misli da će ova komisija da odlučuje o kanonizaciji Alojzija Stepinca, tu je u krivu. To je unutrašnja stvar Vatikana i o Stepinčevoj kanonizaciji isključivo Vatikan odlučuje. No, samo formiranje ovakve komisije je veliki korak napred u međusobnim odnosima, i nadam se da će preko ove komisije i nauka i bogoslovlje imati priliku da daju svoje odgovore.”

Dakle, zašto Vatikan uopšte hoće da razgovara sa SPC o nečemu što je njegova unutrašnja stvar? To je veoma važno pitanje. Sa druge strane, kakav je sa aspekta SPC smisao učešća u Komisiji o Stepincu, koja kod druge strane neće imati nikakav uticaj na odluku o njegovoj kanonizaciji? Da, možda, upozna Rimsku kuriju sa nečim što o Stepincu nije znala? Sa nečim što nije odobrila? Šta je tu “korak napred” i u odnosu na šta?

Episkop Jovan ne daje nam odgovore na ova jednostavna i logična pitanja? On svesno manipuliše i zamagljuje. Njegovo “korak napred” je isto što i Vučićevo “idemo u dobrom smeru”. Vrlo je verovatno da će “Komisija o Stepincu” biti jedna od najvažnijih opsena započetog manipularivnog procesa za srpsku stranu, da će njeni “usaglašeni stavovi” biti osnov promena stava SPC o Stepincu, koje nas čeka na kraju procesa, baš kao što nas na kraju “Briselskog procesa” čeka priznanje Kosova. Otuda, valja obratiti posebnu pažnju na osnivanje ove Komisije, koje je u toku. Ko će biti članovi ispred SPC? Ko će ih i kako birati?

Vezano za Stepinca valja obratiti pažnju i na izjavu episkopa Jovana koja je uvredila osećanja mnogih verujućih Srba. Naizgled, bez ikakvog povoda i vezanosti za ono što je prethodno govorio on nalazi vezu između blagopočivšeg Patrijarha Pavla i Alojzija Stepinca. “No, ništa nije jednostavno: zamislite da su i Stepincu i Patrijarhu Pavlu ustaše ubile brata – Pavlov brat Dušan je poginuo u partizanima u Siraču 1942, a Stepinčevog brata Miju su odveli i ubili naredne, 1943. godine.”

Logično je zapitati se ZAŠTO? Episkop Jovan morao bi da pamti Patrijarha Pavla, njegovu blagost i čistotu, a morao bi se sećati i blizu 700.000 ljudi na njegovoj sahrani. Ako ih već sam ne gaji morao bi znati koja osećanja za upokojenog Patrijarha gaje verujući Srbi, šta za njih znači uspomena na njegov lik. Zbog čega onda njegovo ime vezuje sa duhovnikom hrvatskog genocida nad srpskim narodom? Na ovo pitanje, pre ili kasnije, najbolji odgovor će dati on sam, a ovde možemo reći samo da postoji odgovarajuća matrica delovanja na nacionalnu svest kroz “spajanje suprotnosti”, koja je razvijena u čuvenom TAVISTOK Institutu za međuljudske odnose. (9)

Na kraju moramo pomenuti i upadljivo relativizovanje broja žrtava u Jasenovcu od strane Episkopa slavonskog i njegovo otvoreno nipodoštavanje dosadašnjeg naučnog rada po ovom pitanju, koje se praktično provlači kroz ceo intervju. U prednjem delu teksta naveli smo podatke “Međunarodne komisije za istinu o Jasenovcu” koje je u otvorenom pismu episkopu Jovanu predočio prof. dr Srboljub Živanović, i koji jednostavno episkopov pristup svode na ono što i jeste, najavu manipulativnog procesa. Proglašavajući za netačne, nepouzdane ili neuverljive do sada poznate podatke o Jasenovačkim stradanjima, episkop Jovan očigledno otvora prostor za  ono što će nam biti servirano kada manipulativni proces bude završen – novu i “konačnu”  istinu o Jasenovcu koja će biti takva da neće predstavljati opterećenje namerama Rima, ne samo prema SPC, već pre svega prema srpskim vernicima.

Z a k lj u č a k

Intervju Episkopa Slavonskog, Jovana (Ćulibrka), predstavlja najavu ozbiljnog udara ekumenista unutar SPC na doktrinu Svetosavlja i samu suštinu Pravoslavlja. Taj napad nije jedini kojima je izložena SPC od strane Novog svetskog poretka, ali je svakako najopasniji, jer dolazi iznutra, iz redova same Crkve. On je, nažalost, plod nedovoljne utemeljenosti u Veri dela crkvenih velikodostojnika koji od SPC pokušavaju da naprave profitno-političku organizaciju u kojoj će biti ugodno pozicionirani. Verujući Srbi nemaju nikakvu potrebu da“približavaju stavove”, “prave korake napred”, ili “pregovaruju” sa rimokatolicizmom. Oko čega?! Oni žele jedino da veruju svoju Veru, istinsko Hrišćanstvo, od koga se Rim davno odmetnuo. Tu ne može biti kompromisa, jer VERA U ISTINSKOG HRISTA KOMPROMISE NE POZNAJE.

Srpskim vernicima ne treba Papa u Beogradu, jer on se lažno predstavlja kao Hristov namesnik na zemlji. On treba crkvenoj “eliti” koja je napustila osnovne principe svoje vere i parazitira na telu srpske Crkve. Čekaju nas teška vremena, a verujućim Srbima ostaje da budu čvrsti u Veri i istrajni u molitvi. Ostalo će urediti Gospod!

Piše: Milašinović Dragan

 

Odrednice:

(sva citaranja episkopa Jovana)

 

Izvor: Fond Strateške Kulture

 

Vezane vijesti:

Otvoreno pismo Njegovom Preosveštenstvu episkopu slavonskom g. Jovanu

Pismo Episkopu Jovanu Ćulibrku

Papa lovi srpske duše

Pismo Episkopu slavonskom Jovanu Ćulibrku povodom Dana …

Vladika Jovan i ministar Vulin na Jadovnu 29. juna 2014. u …

EPISKOP SLAVONSKI JOVAN ĆULIBRK: Srbi, dobro vagajte …

Reagovanje Međunarodne komisije za istinu o Jasenovcu na …

VLADIKA JOVAN ĆULIBRK PORUČIO SRBIMA ‘Svi ćemo …

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top