Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Пребиловчани су људи са највећим срцем

Датум објаве: уторак, август 8, 2017
Величина слова: A- A+
Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима - ФОТО: Сандра Благић
Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима – ФОТО: Сандра Благић

Има једно село, у општини Чапљина. Налази се у јужној Херцеговини, на лијевој обали ријеке Брегаве изнад села Клепци. Село, са хиљаду душа, веома развијено сточарством и предјелима богатим љековитим и медоносним биљем. Село са историјом старом хиљадама година.

То лијепо село, зове се Пребиловци.
Пребиловци су били економска, духовна и културна елита, коју је требало сасјећи и ишчупати из коријена…
Усташки злочин над српским народом у селу Пребиловци је један од најгорих и најсвирепијих догађаја у људској историји. Најстрадалније село у Европи у Другом свјетском рату.
У првим данима августа 1941. од укупно хиљаду становника убијено је 850, од којих 600 жена и дјеце.
Живи гурнути у јаму Голубинка код села Шурманци, надомак Међугорја. И у јами Бивоље брдо која је примила највише жртава. На превару одведени да се никад више не врате у своје Пребиловце.

Ријетки су они који су преживјели и оставили нам у аманет истину о злочину над српским народом. А звјерства која су почињена говоре о крволочности звјери која је мрзила све што је српско. Затрла многе породице и иживљавала се над немоћним женама, дјецом и дјевојкама.

За вријеме оне некадашње власти „братства и јединства“, породице и родбина побијених долазили су над јаме и молили се за своје мртве. А православним свештеницима било је забрањено служење Свете литургије за мученике који су страдали од „браће“ Хрвата.
1990/1991. године родбина отвара зацементиране јаме и кости мученика преноси у парохијски дом. Уз служење Патријарха Павла, епископа Иринеја Буловића и Атанасија Јевтића и свештенства, на 50. годишњицу страдања 4. августа 1991. године, освећени су темељи цркве посвећене Сабору српских светитеља и пребиловачких мученика и крипта са великим мермерним ћивотом у њој а мошти мученика послије литургије и опела положени у крипту.

Али, дође 1992. година и по други пут Пребиловци се нађоше на мети, овај пут савременим усташама.
Операцијом „Чагаљ“ под командом Јанка Бобетка, познатијом као Липањска зора хрватске Херцеговине, Пребиловци су сравњени са земљом.
Гробље оскрнављено, кости вађене и спаљене. Крипта је смишљено уништена пластичним експлозивом и авионским бомбама.

Други пут како херцеговачки камен плаче.

Сјећање на жртве је веома важно за опстанак српског народа, за његов идентитет. Доживјели смо истребљење и геноцид, а осуђени смо за оно што нисмо учинили. Српске жртве из двадесетог вијека се игноришу и свако помињање сматра се за вређање и хушкање. Страдали смо безброј пута, и колико још пута треба па да се опаметимо и ујединимо као народ?!

Другачије је када читате о српском страдању, у односу када посјетите стратиште.

Његово преосвештенство умировљени владика Захумско-херцеговачки и приморски Атанасије, служио је данас у храму Христовог Васкрсења Свету архијерејску литургију поводом прославе Светих новомученика пребиловачких и доњохервеговачких. Чланови удружења Јадовно 1941. учествовали су у Светој литургији. Поклонили смо се мученицима.

Послије литургије, отишли смо до села и уз пригодну добродошлицу размјенили смо по коју реченицу са мјештанима који су се вратили на своја огњишта. Слушали њихове животне приче, њихову патњу, и борбу за опстанак.

Бољег, поштенијег, вреднијег живља који је претрпио голготу нема.

То су људи са највећим срцем.

Када смо се растајали са мјештанима и члановима Српског националног друштва Пребиловци, потекле су и сузе.
Сузе радоснице, јер смо се нашли у толиком броју.

На најужаснијем мјесту са најљепшом црквом Христовог Васкрсења.

Обишли смо и Манастир Житомислић који је исто тако страдао током НДХ и који је порушен до темеља 1992. године. Такође смо обишли Саборну Православну цркву у Мостару која се обнавља јер је такође порушена током протеклог рата.

Хвала свим добротворима који су нам омогућили одлазак у Пребиловце.
Крајишници не заборављају!

Јадовничани из Крајине у Пребиловцима - ФОТО: Сандра Благић
Јадовничани из Крајине у Пребиловцима – ФОТО: Сандра Благић

Аутор: Сандра Благић

Од истог аутора:

Сандра Благић: Не дозволимо да нас опет кољу, протјерују, да нам ломе кичму!

Сандра Благић: Напокон знам гдје почивате

Сандра Благић: Дан када се Велебит тресао

Сандра Благић: Дјеца су била само број без имена и презимена


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top