PATNjA, SPAS, SLAVA Britanija će zauvek čuvati uspomenu na ragbi zvezde poznate kao „SRPSKI DEČACI“

Datum objave: subota, jun 4, 2016
Veličina slova: A- A+

Nakon 100 godina od kada je škola u Edinburgu prihvatila dečake iz Srbije, koji su bežali od strahota Prvog svetskog rata, njihovi potomci će se ove nedelje sastati u tom škotskom gradu kako bi im odali počast.

srpski dečaci

Dečaci i mladići, starosti između 12 i 27 godina, došli su u školu Džordž Heriot 1916. godine, nakon što su uspeli da pobegnu iz Srbije koja je tada bila u rukama neprijateljske austrougarske vojske.

Miodrag Martić, Nikola Vasić, Dimitrije Dulkanović

Neke od izbeglica pronašle su utočište i u Glazgovu, Dandiju i Aberdinu. Oni su bili srećnici koji su preživeli povlačenje preko Albanije gde je život izgubilo oko 8.000 dečaka. Umirali su od hladnoće, gladi, bolesti, a neke su ubili i Albanci, piše Bi-Bi-Si.

Prvih 10 dečaka stigli su u edinburšku školu avgusta 1916. godine, pred sam početak školske godine. Istoričarka Luiza Miler, koja je istraživala “srpske dečake”, rekla je da su ovi mališani preživeli nezamislive strahote, kao i da nisu znali engleski jezik. “Ipak, škola ih je prihvatila, a imali su i podršku velikodušnih ljudi iz Edinburga tokom ratnih godina, sve dok se nisu stvorile mogućnosti da se vrate u svoju domovinu”, dodala je ona.

Dečaci su u školi proveli tri godine, a neki od njih su u međuvremenu diplomirali. Međutim, teren za ragbi je bilo mesto gde su stekli slavu.

Danilo Pavlović iz Prokuplja
Danilo Pavlović

“Ovi momci nikada ranije nisu igrali ragbi, ali su prihvatili ovaj sport i pokazali neočekivani talenat”, dodala je Milerova i istakla da su neki čak igrali rame uz rame sa budućim svetskim zvezdama kao što je Danijel Drisdejl.

Formirali su prvi srpski nacionalni ragbi tim, a ovaj sport su preneli i u svoju zemlju. Mnogi od njih su kasnije imali uspešne karijere i do kraja života su održavali veze sa Škotskom i školom koja ih je srdačno primila.

Živojin Kovačević

Živojin Kovačević
Živojin Kovačević

Živojin je imao 15 godina kada je 1916. godine stigao u Edinburg. Nije znao ni reč engleskog. Ipak, dečak koji je samo nekoliko meseci ranije na svojoj koži osetio golgotu povlačenja preko Albanije, bio je dobar kako u školi, tako i u ragbiju.

Na Univerzitetu u Edinburgi je završio građevinu, pa je po povratku u Srbiju pomogao pri obnovi zemlje nakon rata.

Njegovo iskustvo u Škotskoj mu je promenilo život u potpunosti. “Voleo je Veliku Britaniju, a naročito Škotsku koliko i Srbiju. Bio je veoma zahvalan britanskom narodu za sve što je učinio za njega”, rekla je Živojinova unuka Jelena Stanković, koja će ove nedelje doputovati u Edingburg.

Svoju kuću u Srbiji izgradio je britanskom stilu, a svojoj unuki je pevao uspavanke na engleskom.

“Pored toga što je dobio najbolje obrazovanje, usvojio je i britanski način života”, istakla je njegova unuka.

U svojoj osamdesetoj godini Živojin se i dalje sa setom sećao Edinburga. “Tužan sam jer nisam u stanju da vidim Edinburg i školu još jednom. Moje godine mi ne dozvoljavaju tako dugo putovanje, ali često razmišljam o Edinburgu i mojim prijateljima koji tamo žive”, rekao je Živojin 1982. godine.

Dr Stiven Džordž OBE

Nakon što je pobegao iz Srbije na samom početku Velikog rata, Stevan Đorđević je najpre stigao do Krfa, a odatle u Veliku Britaniju. Utočište je našao u Glazgovu, gde je pohađao srednju školu, da bi potom upisao studije medicine. Njegova porodica kaže da je tokom studija bio gladan i da je najčešće jeo masti i hleba. Škotska mu je zauvek promenila život, pa je rešio tu i da ostane, a u Srbiju je odlazio samo u posetu rodbini. Svoje ime je promenio u Stiven Džordž, a u Glazgovu je radio kao porodični lekar. Oženio je svoju ljubav, devojku iz Škotske, Margaret. U roku od šest godina, dobili su troje dece.

Nakon Drugog svetskog rata postao je doktor na brodu, da bi se nakon toga trajno iskrcao na Bahamima. Umro je 1967. godine u 67. godini, a sahranjen je u Nasau.

Njegova kćerka, koja je u Edinburg doputovala iz Kanade kaže da je kao njegova najmlađa kćerka ponosna na ono što je kao srpski mladić njen otac postigao.

Ove nedelje 17 potomaka ovih “srpskih mladića” će posetiti Edinburg. Njima će se pridružiti i ambasador Srbije u Velikoj Britaniji Ognjen Pribićević, kao i britanski ambasador u Srbiji Denis Kif. Pored posete ragbi terenu, poseban događaj će biti upriličen u Nacionalnoj biblioteci Škotske.

Izvor: BLIC

Vezane vijesti:

Najmlađi vojnik u Prvom svetskom ratu bio Srbin

PRIČA O NAJMLAĐEM KAPLARU NA SVETU…

NEVEROVATNA SUDBINA – Priča o nemačkom dečaku u srpskoj vojsci

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top