Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала вама који сте били са нама код Шаранове јаме, на Јадовну, у Теслином Смиљану и Медку 30. јуна 2018. Свједочили смо да нисмо заборавили.

Одмазде окупатора

Датум објаве: петак, мај 18, 2018
Величина слова: A- A+

Већ од првих дана окупациjе немачке власти су започеле са хапшењем људи коjи су требали да превентивно послуже као таоци за стрељања у случаjу оружаних напада на немачке воjнике. Немци су одмах организовали три концетрациона логора: на Бањици код Београда, Црвеном Крсту код Ниша и краj Саве код Шапца.

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/odmazda-nijemaca.jpg

У почетку у логоре су одвођени српски Јевреjи и Роми, похватани jугословенски воjни бегунци после Априлског рата, познати политички противници фашистичког режима, многи угледни jавни радници коjи су одбили сарадњу са новим властима и др. Касниjе, када jе избио устанак, у логоре су као таоце доводили чланове породица устаника и то свих узраста.У циљу гушења сваког облика побуне окупационе власти су донеле низ наредби коjе су предвиђале драстичне казнене мере. За убиство немачког воjника предвиђено jе стрељање 100 талаца или ухапшених становника а за рањавање 50. У Србиjи избиjањем устанка од средине септембра 1941. репресивне мере су се претвориле у неселективну одмазду над целокупним српским становништвом. И пре овог датума Немци су после сваког напада на своjе воjнике или воjну имовину а у циљу застрашивања народа и спречавања нових сличних акциjа вршили одмазде над становништвом. Један од првих злочинима над српским становништвом догодио се непосредно после капитулациjе, 22.априла у Панчеву а извршили су га немачки воjници и локални фолксдоjчери. Повод за оваj злочин било jе страдање немачког воjника кога jе убио други немачки воjник у пиjаном стању. Да би заташкали оваj случаj исцениран jе напад на немачку патролу у близини Старог православног гробља у Панчеву. Локални фолксдоjчери су оваj догађаj подло искористили за освету за 9 убиjених немачких петоколонаша у Априлском рату. Ухапшено jе 21.априла преко сто панчевачких Срба од коjих jе одабрано 40 и они су изведени пред преки воjни суд. По кратком поступку и баз икакве утврђене кривице убиjено jе 36 потпуно невиних лица.

У Чачку jе 20.jуна стрељана прва група од 12 талаца а смакнуће jе извршено на терену данашњег фудбалског клуба ,,Борац,, Повод за оваj злочин биле су саботаже у околини града.

У Јаjинцима jе 17.jула стрељано првих 6 заточеника. По сачуваноj немачкоj документациjи у Јаjинцима стрељано jе до краjа године око 500 талаца. Броj стрељаних на овом месту сигурно jе био знатно већи. Једна од већих немачких одмазди из првих месеци окупациjе догодио 15.августа се у селу Скела код Обреновца. Наиме, група бораца из Посавског партизанског одреда jе на путу у атару села Скела 14.августа пресрела путнички аутомобил у коме су били jедан немачки официр и троjица подофицира. Немце су одмах убили а аутомобил запалили. Већ следећег дана немачки воjни командант Србиjе Хаjнрих Данкелман jе наредио одмазду. У село jе упућена казнена експедициjа коjа jе спалила око 350 кућа и стрељала 67 лица. Међу стрељанима било jе 15 мештана села и 42 таоца доведена из Бањичког логора. После стрељања тела убиjених су обешена у центру села и тек сутрадан jе дозвољено њихово уклањање и сахрана. Тада Немци jош нису примењивали претећу одмазду од сто талаца за сваког убиjеног Немца.

У Београду, на Теразиjама, 18.августа jавно jе обешен Светислав Милин. У ноћи између 20. и 21. августа у Шапцу jе стрељано десет талаца по наредби окупационих власти. Као разлог за ово стрељање наведене су устаничке акциjе у околини града.

Са почетком оружаног устанка уследиле су немачке наредбе о репресалиjама, коjе су, са развоjем и ширењем устанка, биле све оштриjе. Како се пламен устанка у западноj Србиjи проширио и на друге краjеве командант jугоистока фелдмаршал Лист jе 4.септембра послао наређења свим немачким месним командама да се у циљу кажњавања и застрашивања становништва одмах започне са наjоштриjим мерама према становништву. У наређењу jе стаjало да се без одлагања и икакве сентименталности и обзира мораjу извршити масовна убиjања цивила. Да би се постигло што веће застрашуjуће деjство на становнике Лист jе предлагао извршење одмазди на што свирепиjи и безобзирниjи начин.

Немачка опиjеност победама у кампањи против Совjетког Савеза у првоj ратноj години нагло jе умањена невољама у Србиjи што jе изазвао велики Хитлеров бес. До тада непобедива немачка армада по први пут се сусрела са организованим отпором, губицима у људству и техници уз то и губитка контроле у неким окупираним областима. Због овакве ,,дрскости,,  Србиjа jе морала бити страшно кажњена. Ради гушења устанка и спровођења одмазди наредбом немачке Врховне команде из Берлина упућена jе у Србиjу средином септембра велика казнена експедициjа. Из Француске су упућене три посадне дивизиjе  (704. 714 и 717.) и jедна борбена (342.) а из Немачке 113. борбена дивизиjа. Све ове jединице састављене су од наjбезобзирниjих воjника коjа jе немачка воjска имала на располагању, спремних и специjално обучених за беспоговорно извршавање наjтежих задатака и наjкрвавиjих злочина. Командант казнене експедициjе био jе генерал Франц Беме.

Злогласни генерал Франц Беме

У наредби генерала Бемеа своjим предпостављеним официрима од 25.септембра између осталог стojи:,, Ако не поступимо са свим средствима и са наjвећом безобзирношћу, наши ће се губици попети до неизмерљивог. Ваши задаци ће се одвиjати на териториjи на коjоj су 1914. текли потоци немачке крви услед лукавства Срба, како мушкараца тако и жена. Ви сте осветници ових мртвих 

Церски четнички и Мачвански партизански одред су 22. и 23. септембра извршили неуспели напад на град Шабац. Опкољеним немачким снагама у граду притекла jе у помоћ злогласна 342. немачка дивизиjа коjе jе устанике потиснула и потпуно разбила опсаду града. Као одмазду већ следећег дана похапшено преко 4400 грађана Шапца и околине. Сви похапшени грађани доведени су у сабирни центар код села Кленак где су на отвореном и жицом опасаном пољу провели два дана без воде и хране. До 26.септембра Немци су направили инпровизовани логор у селу Јарак у Срему. Потом су већ глађу изнемогле заточенике натерали на усиљени марш до новог логора. По изjавама преживелих Шапчана на том путу ликвидирано jе око 120 људи коjи нису имали снаге да поднесу напоре овог исрпљуjућег марша. Немци су похапшене заточенике исцрпљене маршем, глађу и жеђу 30.септембра вратили у Шабац и по наређењу генерала Бемеа стрељали скоро половину, око 2100 људи.

После неуспелог четничког напада на Крушевац Немци су у знак одмазде стрељали 23.септембра групу од 25 заробљених четника на брду Багдала jугозападно од града. У току jесени и зиме 1941.на Багдали jе стрељано стотинак талаца. У памћењу Крушевљана остало jе брутално стрељање и потом вешање у центру града младог Веселина Николића 18.августа. Немци су снимили смакнуће овог младића и фотографиjе поставили на jавним местима у граду ради даљег застрашивања народа. Због активности оба Расинска одреда (партизнаског и четничког) у знак одмазде Немци и Бугари су спалили села Риљац, Лободер, Дубић и Раинац а мештане спровели у логоре.

Стравичан покољ народа у долини реке Јадар код Лознице траjао jе од 13. до 19. октобра. Наjтеже су страдала села Драгинац, Цикоте, Јаребица, Чокешина, Коренита и Велико село. У овоj одмазди убиjено jе 2950 цивила свих узраста. Злочин jе извршила немачка 342.дивизиjа специjално доведена из Француске.

Устаничка блокада Краљева jе траjала скоро месец дана, све до 4.октобра али град ниjе освоjен. Немци су после одступања устаника решили да за своjе погинуле и рањене воjнике спроведу мере одмазде. Непосредни повод за одмазду била jе погибиjа 14 и рањавање 10 воjника из 717. посадне дивизиjе стациониране у граду у овреме блокаде. Прво jе 15.октобра заведено ванредно стање и забрана кретања а потом су уследила масовна хапшења грађана. Ухапшене Краљевчане су затворили у локомотивску халу железничке радионице и одатле у групама изводили на стрељања. Последњи дан стрељања био jе 20.октобар а укупно jе стрељано 2190 цивила.

Стрељање у Крагуjевцу се догодило 21.октобра и  jедан jе од наjпознатиjих  злочина у Другом светском рату. Повод за стрељање били су немачки губици у борбама на путу Крагуjевац-Горњи Милановац. Наиме приликом ослобађања Горњег Милановца 29.септембра устаници су заробили око сто немачких воjника и одвели на Равну Гору. Један немачки батаљон под командом капетана Фрица Фидлера jе 14. октобра упућен из Крагуjевца у Милановац са задатком да ослободи немачке заробљенике. Како батаљон у Милановцу ниjе пронашао своjе воjнике а у уверењу да су ликвидирани спалили су варошицу и кренули назад у Крагуjевац. На пола пута између села Баре и Љуљаци нападнута jе немачка колона. У овоj борби Немци су имали 10 погинулих и 26 рањених воjника. Када се помене крагуjевачка трагедиjа, обично се под тим подразумева стрељање коjе jе извршено 21.октобра у Шумарицама. Страдање обухвата и стрељање коjе jе извршено у околним селима 19.октобра и стрељање српско-jевреjске групе 20.октобра. Ова стрељања су делови немачке jединствене акциjе одмазде. Немци су у акциjама до 21.октобра стрељали око 420 људи. Незадовољни броjем до тада стрељаних  и прорачуном да jе за даљу акциjу прикупљања жртава у околини града потребно издвоjити jош неколико дана ангажовања нестрпљиви командант операциjе маjор Паул Кенинг одлучио jе да започне хитна хапшења у самом граду. Увече град jе блокиран а у првим jутарњим сатима почела су масовна и неселективна хапшења. Као и у раниjим случаjевима Немци су се послужили старим лукавством. Позивали су грађане да се окупе ради замене и овере личних исправа.  На превару и рациjом похапшене грађане су одвели у празне Топовске шупе  бившег артиљериjског пука ВКЈ. Заточени грађани су све до вечерњих часова гаjили наде да се ради само о застрашивању уверени да наjгоре што може да им се деси буде упућивање на присилни рад. Око 18. часова изведена jе прва група од 123 мушкараца и жена и одмах стрељана. Тек тада црне слутње многих су постале извесне. Од 7. сати уjутро па до после подне 21.октобра извођене су групе људи из Топовских шупа и под jаком стражом одвођене на стрељање. Према до сада прикупљеним подацима 21.октобра стрељано 2264 људи у Крагуjевцу. Укупно, у ова три дана, у околним селима и Крагуjевцу стрељано jе 2792 цивила.

Јевреjи у целоj Србиjи су се нашли после немачке окупациjе у посебно тешкоj ситуациjи. Већ од првих дана окупациjе нацисти су разним антисемитским мерама и уредбама ставили комплетно jевреjско становништво у посебно тежак положаj и ван закона. У Београду су Јевреjи у почетку поjединачно хапшени а од 22.августа Немци су започели масовно и организовано хапшење jевреjских мушкараца стариjих од 14. година. Сви ухапшени Јевреjи су затворени у ,,Топовске шупе,, на Аутокоманди у Београду. У том инпровизованом затвору окупљено jе око 1400 Јевреjа различитих узраста. Сем Јевреjа у овом затвору заточен jе и jедан броj Рома.

Краjем jула група београдских омладинаца jе запалила неколико немачких воjних камиона и као мера одмазде за ту акциjу 28.jула стрељано jе 103 Јевреjа..

Устаничке активности додатно су погоршале стање заточених српских Јевреjа. Устанак се претворио у добар изговор нациста за масовно уништење свих српских Јевреjа. Систематско стрељање Јевреjа и Рома за одмазду из Топовских шупа почело jе у септембру. Места ликвидациjа у почетку су често мењана а нешто касниjе устаљена су у атару села Јаjинци. До половине новембра у овом инпровизованом затвору остало jе у животу свега око 250 заточеника.

Сличну судбину доживели су Јевереjи у нишком логору Црвени Крст. У оваj логор су допремљени сви мушкарци, нишки Јевреjи. До краjа године од 352 Јевреjа колико их jе пре рата било у Нишу стрељано jе 341. У Куршумлиjскоj бањи склонило се почетком рата тридесетак jевреjских породица коjе су избегле из окупираних европских земаља. Међу њима било jе и неколико породоца из Београда. Средином маjа немачки командант Куршумлиjе jе из ове групе издвоjио 70 Јевреjа мушкараца коjи су касниjе спроведени у логор Црвени Крст и тамо су сви ликвидирани.

Mере одмазде према Јевреjима и Ромима донесене су 26.октобра по наредби СС генерала Харалда Турнера. Оваj генерал jе био начелник Управног штаба воjноуправног команданта окупиране Србиjе 1941. задужен за решавање jевреjског питања. У овоj наредби потчињеним командантима jе између осталог писало: ,, Треба поћи од начелне предпоставке да су Јевреjи и Цигани уопште непоуздан елемент и да самим тим представљаjу опасност за jавни поредак и сигурност. Јевреjски интелект jе таj коjи jе започео рат; он се мора уништити! Цигани не могу бити корисни чланови заjеднице народа с обзиром на њихову духовну и физичку градњу. Утврђено jе да jе jевреjски елемент узео знатног учешћа у вођству банди и да су баш Цигани одговорни за нарочита зверства и за обављање обавештаjне службе. Стога се начелно и у сваком случаjу имаjу ставити на расположење трупи као таоци сви мушкарци Јевреjи и Цигани. Уосталом постоjи намера да се и жене и деца Јевреjа и Цигана ускоро прикупе у сабирне логоре

Краjем 1941.немачке власти су за све Јевреjе из региона започеле изградњу великог концентрационог логора на левоj обали Саве а за то су искористили зграде бившег београдског Саjмишта.

Крвава jесен 1941. године остаће упамћена у српском народу не само по огромном броjу страдалих цивила у немачким немилосрдним одмаздама него и по почетку jош суровиjег грађанског рата. Као да застрашуjући броj страдалих цивила ниjе била довољна опомена два идеолошки супростављена устаничка покрета (четнички и партизански) започели су беспоштедни међусобни рат. Тако се српска трагедиjа додатно увећала а подела српског друштва на бољшевике и монархисте продубила до застрашуjућих и трагичних размера.

Брано М Јевтић

Аутор jе члан Српског либералног савета

Извор: ВИДОВДАН.ОРГ

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. априла 2017. године.




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top