Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Масовна гробница Мехино стање

Датум објаве: понедељак, јул 1, 2019
Објављено у Остала стратишта
Величина слова: A- A+

Сигурно jе да Оваj злочин ниjе довољно истражен и сећање на њега jе готово избрисано. Тачан броj жртава никад ниjе утврђен, ексхумациjа никада ниjе обављена и жртве нису достоjно сахрањене.

Спомен - обиљежjе на Мехином стању

Спомен – обиљежjе на Мехином стању

Једанаест година након завршетка Другог свjетског рата на њиви Мехино Стање постављено jе спомен-обиљежjе на коjем jе записано:

»НА ОВОМ МЈЕСТУ АУГУСТА 1941. ГОДИНЕ КРВОЖЕДНЕ СЛУГЕ МРСКОГ ОКУПАТОРА НА ЗВЈЕРСКИ НАЧИН УБИЛИ СУ ОКО 2400 НЕВИНИХ ЖРТАВА–ЉУДИ, ЖЕНА И ДЈЕЦЕ ИЗ ВЕЛИКЕ КЛАДУШЕ, ЦРНОГ ПОТОКА, ГЛИНИЦЕ, ПОЉАНЕ, ПОНИКАВА, ГЕЈКОВЦА, ВРГИН-МОСТА, ШИЉКОВАЧЕ, МАЉЕВЦА, ШМРЕКОВЦА, КРСТИЊЕ, БРУСОВАЧЕ, ЈАГРОВЦА, СВИНИЦЕ, ШИРОКЕ РИЈЕКЕ, БУХАЧЕ И ДРУГИХ ОКОЛНИХ СЕЛА ОВОГ КРАЈА.

У ЗНАК СЈЕЋАЊА НА ЖРТВЕ ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА, А ПОВОДОМ ПРОСЛАВЕ 27. ЈУЛА–ДАНА УСТАНКА НАРОДА ХРВАТСКЕ И БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ОВУ СПОМЕН-ПЛОЧУ ПОДИЖЕ НАРОД ОПЋИНА ВЕЛИКА КЛАДУША, ЦЕТИНГРАД, ТОПУСКО, КРСТИЊА И ВРНОГРАЧА 27. ЈУЛА 1956. ГОДИНЕ«.

 Слика 1. Мехино стање на топографскоj мапи ЈНА размере 1:25 000

Слика 1. Мехино стање на топографскоj мапи ЈНА размере 1:25 000

Слика 2. Мехино стање обележено црвеним знаком према локациjи уцртаноj на претходноj мапи ЈНА

Слика 2. Мехино стање обележено црвеним знаком према локациjи уцртаноj на претходноj мапи ЈНА

 

Књига “Котар Слуњ и котар Вељун у НОР-у и социjалистичкоj изградњи”:

“Желећи сломити устанак, усташе су припремале план о систематском прогону и истребљењу Срба. Равнатељство за jавни ред и мир jе послало своjе функционере са специjалним jединицама усташа у Слуњ и Глину, те су они одмах по одласку Талиjана, заjедно с домаћим усташама, започели с акциjом »чишћења «. Опћа хаjка на српско становништво доживjела jе своjу кулминациjу између 29. jула и 8. аугуста. У том периоду народ слуњског котара страдао jе у масовним злочинима извршеним код Огулина, у Оштарским становима, jами Шпеjарки, Мехином стању, Лађевачком jелику, на Гаравици код Бихаћа, у Таборишту, Рудинкама, на Бакић главици, у Гоjковцу, Глиници и другим селима. За стратишта усташе су већином бирале природне jаме коjе су се налазиле у близини села и биле погодне да приме и сакриjу њихове броjне жртве. 30. jула усташе су убиле и бациле у природну jаму ког Огулина 33 човjека из опћине Примишље. Истог дана убиjен jе 91 становник из опћина Дрежник и Раковица. Један дио (71) убиjен jе на брду званом Близница и бачен у jаму Шпеjарка. Остали су смрт доживjели у сусjедноj jами званоj Оштарски станови. Истог дана убиjено jе у Мехином стању, на граници између слуњског и кладушког котара, 157 људи, а у Лађевачком jелику, недалеко села Лађевца, 130 људи из примишљанске и слуњске опћине. Идућег дана извршени су злочини на Гаравици код Бихаћа, гдjе jе убиjено 16 становника Кордунског Љесковца, а у Таборишту сjеверно од Слуња у jаму jе бачено 40 људи. Трећег аугуста 1941. усташе су извршиле масовне злочине у селима Доњи Кремен и Миљевац и убиле 142 особе. Четвртог аугуста 1941. убиjено jе 27 становника из Мрзлог Поља, 106 из Зечеве Вароши и 2 из Збjега. Истог дана у Рудинкама код Слуња убиjена jе 181 особа, а у Мехином стању у раздобљу од 3. до 14. аугуста убиjено jе 305 људи и 35 у селима приликом хватања. Осмог аугуста усташе су ухапсиле 76 људи из Цетинграда и ближе околице те их одвели до рударске jаме на Бакић главици недалеко Слуња (грешка, недалеко од Цетинграда). Након краткотраjне паузе усташе су 19. руjна (грешка, не 19. руjна/септембра, већ 19. августа) извршиле масовне злочине у Гоjковцу, Глиници и другим селима. Од тада па до краjа године ниjе више било прогрома, ал jе настављено с поjединачним убиствима.”

 У 1941. години за девет ратних мjесеци страдало jе на подручjу котара Слуњ и котара Вељун 1807 лица као жртве фашистичког терора. Тако велик броj људских губитака посљедица jе геноцида над српским народом. Политика истребљења Срба била jе иманентна усташкоj држави и почела се проводити готово истог дана кад су усташе преузеле власт.

Књига “Котар Воjнић у НОР-у”:

Мехино стање налази се на тромеђи опћина Слуњ, Велика Кладуша и Воjнић. Окружено jе селима: Киjуринским Селом, Пашиним Потоком, Шмрековцем и Дубравама. Поред Мехина стања протиче поток Грабарска. У реjону Мехина стања jе бив. jугославенска воjска уочи 2. свjетског рата изградила армирано-бетонска утврђења противпjешадиjске и противтенковске ровове. Утврђење се састоjало од три солидно грађена армирано-бетонска обjекта. Први обjекат удаљен jе од В. Кладуше око 1 км, а од Балчинова моста на риjеци Глини око 20 м. Дужина рова jе око 700 м. При врху ров jе широк око 5 м, дубина рова око 2,5 м, а у средини око 3,5 м. претпоставља се да jе у оваj дугаћки и пространи ров затрпано око 4100 убиjених људи, жена и дjеце. Други ров удаљен jе од првог око 200 м и истакнут jе према Цетинграду. Ров jе дуг око 45 м, а претпоставља се да jе у њега закопано око 400 жртава. Трећа утврђена линиjа удаљена jе од друге око 800 м и налази се на брду Цукор, рачуна се да jе у њему усмрћено 300 жртава усташког терора.

Мехино стање, то jе посjед неког Муслимана Мехе (народ га зове Мехино стање) на самоj међи кладушке и цетинградске опћине. На том Мехином стању воjне власти за вриjеме Југославиjе ископале су ровове за случаj рата. Усташе од њих начинише гробнице српском народу Кордуна. Нешто више од 5 000 српске дjеце, жена и људи снива вjечни сан у тим рововима. Све жртве нису с териториjа на коjем радим као просвjетни радник. Велик, али непознат броj има из котарева осим Воjнића, Вргинмоста, Слуња и Цазина. У три гробнице коjе су дуге 100 м дубоке 1,5 м, а широке око 2 м, одвоjено људи од жена, жене од дjеце, укопаше звиjери своjе жртве. У четврту гробницу исте величине закопаше све заjедно — људе, жене и дjецу. Сви страдали на Мехином стању наjприjе су страховито мучени, а потом чекићем, крампом, ножем и пушком дотучени. Било jе случаjева да су и живе закопавали, а имена таквих изниjет ћу у покољу за њихова мjеста.

Таj крволочни посао у почетку обављали су осjечке усташе зване »Жути«, а одмах послиjе и домаћи из Кладуше и Цетинграда.

Јавно прокламиран геноцид према другим народима усташке власти почеле су масовно примjењивати већ почетком маjа 1941. године. У Благаjу jе од 8/9. маjа 1941. мучки убиjено 520 Срба. Већ од 11/12. маjа 1941. глински усташе убиjаjу у селу Прекопа неколико стотина тамошњих Срба. С Кордуна jе талиjанска окупациона воjска завршила повлачење 28. 7. 1941. године препустивши управу усташким властима. Од 29. 7. до 8. 8. 1941. усташе организираjу на диjеловима котара Слуњ и Воjнић праву хаjку на Србе и у Мехином стању, недалеко Велике Кладуше, убиjаjу око 4200 Срба, међу њима много жена и дjеце, а у Рудинкама недалеко Слуња 800 Срба. Планове за та убиства израдило jе у Загребу половицом jула 1941. године Равнатељство за jавни ред и сигурност, а на Кордун jе из Загреба послана специjална jединица усташа — емиграната коjима jе командирао познати злочинац Витал Баљак. Приjе почетка масовних покоља, на Кордун долази из Загреба и Божидар Церовски, усташки функционар и замjеник равнатеља Равнатељства за jавни ред и сигурност.

Ваља напоменути да jе Кордун jедно од наjвећих стратишта у 2. свjетском рату. Тако jе почетком аугуста 1941. у jужном диjелу котара Воjнић, код Мехина стања, само за девет дана погубљено више од 4100 житеља свих узраста из оближњих села jужног диjела котара Воjнић. – из књиге Петра Зинаића “Хронологиjа догађаjа на Кордуну 1941. године”

Мр ЂУРО СРЕМАЦ

ПЕТАР ЕРОР

Прилози за изучавање масовног усташког злочина

на Мехином стању 1941.

Мехино Стање jе мало мjесто између Велике Кладуше и Цетинграда, тако мало да га нема означеног на географским картама. Оно jе ипак познато по ономе што се дешавало на њему и око њега у току четири ратне године, а посебно 1941. и почетком 1942. Ушло jе у хисториjу НОБ-а као jедно од наjкрвавиjих и jедно од наjтужниjих мjеста. На Мехином Стању покопано jе преко 6.000 српских жена, дjеце, међу коjима не баш велики броj одраслих мушкараца. Оно jе српско гробље у коjе су усташе довозиле заклане, убиjене, недужне Србе или су их на томе мjесту клали, убиjали батовима, сjекирама одсиjецали главе, тукли лопатама, убиjали приjе диjете па тек онда родитеља, натjеравали да родитељи сами убиjу своjу дjецу и иживљавали се на разне начине над немоћним народом, све то само због тога што су Срби.

Још док jе Павелић припремао масовно истребљење српског живља у Кордуну, 1941. године млади скоjевац Зухдиjа, заjедно с Ибрахимом Мржљаком, обилази српска села, упозорава народ да се склони, говорећи о опасности коjа му приjети. Тих дана усташе убиjаjу у Благаjу на Вељуну 520 људи, хапсе све српско становништво у Великоj Кладуши и околним селима, врше покоље у кладушкоj цркви и на Мехином стању гдjе jе убиjено око 4.000 невиних.

То се посебно уочава у масовним злочинима на Мехином стању и Ивановић jарку. У току jула и аугуста 1941. усташе су на Мехином стању убиле 4 200 Срба и то не само с поручjа ратног котара Воjнић, него и с подручjа котарева Вргинмост и Слуњ, те пограничних православних села у Босни. У Ивановић jарку су усташе убиле 380 људи 29. jула 1941. године.

Књига “Радио сам своj сељачки и ковачки посао”:

“5. Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака.”

 Сведочанства злочина

Драгић Миладиновић из Слановца, засеока села Рушевица код Цетинграда избегао jе смрт на Мехином стању, jер га jе jедан од наjкрвавиjих усташа из Рушевице, Илкан Месић, из неког разлога извукао из колоне оних коjи ће бити ускоро убиjени и одвео у шумарак где jе испалио 3 метка у празно како би остале усташе мислиле да га jе убио, а њему jе рекао да бежи куд зна. Причу испричале ћерка Драгића Миладиновића, Љ.В.

8. 8. 2014.

Љ.В.: И онда су вод’ли мога ћаћу, таj jедан Хрват jе био ту, вели: „Шта се узвртио ти Драгићу? ‘Аjде ти ‘амо да jа тебе убиjем у овоме гаjу“, и узе га из те колоне и одведе га у гаj и пуче три пута. Вели: „Готов jе.“ Вели: „Бjежи куд знаш, ту немоj чекати.“ И доша’, вели: „Готов jе.“ Вели (неко од осталих усташа): „Требало би га закопат’.“ Вели: „Нека га, кад се вратимо.“ То не’кав Илкан Месић. Он jе, био би и моj ћаћа исто, био би на Ме’ину стању закопан, ал’ оваj га от’о, таj Хрват.

Аутор текста: Таj Илкан Месић, он га спасио?

Љ.В.: Да, спасио га jе из Рушевице.

М.В.: А то jе био исто наjгори. Њега хтео спасити.

Љ.В.: Био наjгори, а видиш моj ћаћа ваљда му неђе се удовољио и он га изв’о и пука’ три пута у грм и вели готово.

—————————————

Прича о томе како jе мучен и убиjен Јово Вуjаклиjа, свекар Љ.В.

 Љ.В.: Па да, ове што су убиjали на Ме’ину стању, веле, од мога мужа тамо су заклали ћаћу и тамо jе закопан, на Ме’ину стању.

Аутор текста: Како се он звао?

Љ.В.: Вуjаклиjа Јово, Рушевица.

М.В.: А онда су одвели све те и, тамо, наj су и’ приjе тукли у Цетинграду, да не могу бjежат’.

Љ.В.: Њему су у Цетинграду, он jе ишао у реду…

М.В.: Ал’ ‘едан jе све’дно утека’, jер су по ноћи они то рад’ли.

Љ.В.: Један jе утека’ отуда.

Аутор текста: Је л’ се зна како се звао?

М.В.: А не знам jа како се зва’, само сам чула да jе неки, мен’ се чини отуд’ са Буваче, оклен ли jе, утека’.

Љ.В.: А овоме Мићином ћаћи у Цетинграду, у дроб га ударили баjонетом и она jедна Хрват’ца онда посље онаj, кад jе оваj моj муж прича’ с тима Хрват’ма, иша’, вели, што идеш код ње, каже, њезин jе брат твоме ћаћи, вели, проб’о, вукли се за њим, вели он иде, они га туку. На Ме’ину стању jе тамо убиjен.

ВУЈАКЛИЈА Раде ЈОВО из Рушевице, рођен 1889. године, сељак, Србин. Убиле га усташеу Мехином стању 30. 7. 1941.

——————————————

Прича о томе како jе страдао Раде Павковић, уjак М.В.

 М.В.: Да, да, па и моj уjак Ниџа таj, Ниџа ми смо њега звали, он jе био пандур као у опћини. Он jе носио пошту, има’ оно пандурско одиjело, jа се сjећам. Он jе горе радио и горе су га у’ват’ли. Кад jе о’ша’ на посао, у’ват’ли га и готово, оста’. И кога су год могли, те наjприjе мало главниjе. Једини jе уjак Рад’ца, он jе зна’ и приметио и извука’ се. Они су њега дошли ту кући траж’т’ по ноћи, и оваj, куцали на прозор и Радинка jе пришла к прозору и он jе приша’ к њоj, сакрио jоj се испод рокаља (сукње) оних како су биле широке. Да, а и прозор jе ту. Они су са батериjом, онда ниjе било свjетла, са батериjом по кући траж’ли, а он се сакрио, а оваj њезин, његов син и таj зет од ове Зорке, они су били исто ту, неђе у другоj соби, па кад су примет’ли, тамо су на двориште о’шли ван у шуму тамо и онда кад су они о’шли о’зго, онда ниjе више ни долазио уjак Радица.

Љ.В.: Па да, покуп’ли, видиш, и тамо на Ме’ину стању клали.

ПАВКОВИЋ Миливоjа НИКОЛА из Полоjског Вароша, рођен 1899. године, опћинскипандур, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.

Прича о томе како jе лугар Јова Цетина из Полоjског Вароша код Цетинграда избегао смрт на Мехином стању. Причу сам сазнао од Јовине унуке Д.М. 25. 7. 2014.

Њих jе било деветнаесторо браће и сестара. Раниjе сам чуо причу да се, када су усташе купиле људе „за рад у Немачку“ тj. за покољ виђениjих Срба (трговаца, занатлиjа, свештеника, лугара…) на Мехином стању између Цетинграда и Велике Кладуше, Јова склонио jер jе знао да ће га тражити, а усташе су уместо њега повеле његовог брата Перу Цетину.

Међутим, права прича о томе како се извукао ишла jе нешто другачиjим током. Неколико година пред рат, Јова Цетина jе као лугар у шуми наишао на жену коjа jе без дозволе оборила неко велико дрво. Она jе тестерила дебло, а њен синчић jе секирицом скидао гране. Он jе питао: „Шта то радиш жено?“, а она jе одговорила да има пуно деце и да нема чиме да се греjе преко зиме. Јова им рече да могу да покупе дрва, али да мораjу да прикриjу све трагове и да земљом и лишћем затрпаjу место где jе било дрво, да се ништа не примети.

Када су лета 1941. године усташе ухватиле Јову Цетину и водиле га према Цетинграду, његове комшиjе су из даљине гледале и говориле, ако пређе рампу, неће се вратити. Ваљда jе на улазу у Цетинград била нека рампа и стража до коjе су усташе доводиле заробљене Србе и они коjи су прешли даље иза рампе, више се нису живи поjављивали. Код те рампе Јови Цетини прилази jедан млади усташа у униформи и каже му:

– Чика Јово, бежи, склањаj се како знаш и умеш.

– Како да бежим?

– Је л’ се сећаш ти оне букве пре пар година када си мене и маjку ухватио у шуми? Е, та ти jе буква спасила живот.

Јова jе пуштен и требало jе сва браћа да беже са њим за Београд, али jе на краjу само он отишао, jер су сви остали решили да се врате, ко због жене, ко због деце. Већина оних коjи су се вратили jе изгубила живот или као цивилне жртве или као борци у партизанским редовима. Јова Цетина jе возом отишао у Београд где jе дочекао краj рата и ослобођење. Каже да jе путовао возом и да му jе било наjтеже у Руми коjа jе била пуна усташа. Причао jе да jе током целог пута држао лице прикривено да га неко не би приметио и препознао.

Брат Јове Цетине, Цетина Перо убиjен на Мехином стању:

ЦЕТИНА Миливоjа ПЕТАР из Полоjског Вароша, рођен 1912. године, сељак, Србин.Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

Како су на Мехино стање одведени браћа Милан и Милош Врањеш, сазнаjем 8. 8. 2014. од М.В. чиjи jе Милош Врањеш био свекар.

Милана су у’ват’ли, Милошовог брата, отале одвели, а Милоша њесу ћели. Он jе био шепав, вели, нешто га нога бол’ла, био ваљда ниjе их занима’, а покоjни стриц, он jе био бећар, мога мужа стриц. Муж ми прича’. И иде Милош за њим. Вели: „Ку’ ‘ш ти“, каже, „за њим“, вели, „они ће њи’ поб’ти.“ Радинка га срела ту на цести:

– „Ма не иди“, вели, „Милоше, они ће поб’ти њи’.“

– „А куд они мени воде брата“, вели, „jа идем за њим.“

И враћали га пар пута:

– „Ку’ ‘ш ти стари, ‘аjде“, каже, „кући.“

– Вели: „Нећу. Што ви“, вели, „водите Милана? Што ће он вами?“

– „Он нам треба. Ти нам“, вели, „не требаш.“

До корита иша’ за њим, за њима, и они онда кад jе доша’ до онле, већ стража горе чека, вели: „Кад ‘оћеш“, вели, „’аjд’ сад међу њи’.“

И ‘оша’ и он.

Браћа Милан и Милош Врањеш убиjени на Мехином стању:

ВРАЊЕШ Павла МИЛАН из Рушевице, рођен 1908. године, сељак, Србин. Убиле гаусташе у Мехину стању 30. 7. 1941.

ВРАЊЕШ Павла МИЛОШ из Рушевице, рођен 1900. године, сељак, Србин. Убиле гаусташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

Смрт Рафе Деjановића – први пут сам за његово страдање чуо новембра 2013. године од М.М. из Слановца, а касниjе и од Рафиног унука М.Д. из Рушевице и од Л.Р. из Рушевице.

Раде Деjановић кога су сви звали Рафо, jер му jе право крштено име било Рафаило, па и сви његови потомци носе шпицнамет Рафини, рођен jе пред краj 19. века у селу Рушевица код Цетинграда. Одгаjили су га отац и маjка коjи су обоjе били глувонеми. Између два светска рата одлазио jе, као и многи Кордунаши и Личани, на рад у Америку. Већина их jе радила у рудницима. Мучили су се, многи од тешког рада и тешких услова живота разбољевали и прерано умирали. Ипак, они коjи су преживели све тешке муке рада у Америци, или су у Америци започињали нови живот, неретко остављаjући и заборављаjући у старом завичаjу и своjе жене и децу и ствараjући нове породице у далеком свету или су се враћали пуни пара и куповали земљу у завичаjу, ширили своjа имања и планирали неку лепшу и лагодниjу будућност после свих мука коjе су претрпели. Пред сам почетак Другог Светског рата у Југославиjи, Рафо се вратио из Америке. Имао jе, као ретко ко у околини у то доба, од камена зидану кућу, док су остали имали дрвене куће. Имао jе добре коње и велико имање. Волео jе да се извезе коњима у Цетинград, да сврати у гостиону код браће Циндрића, па да чашћава jелом и пићем људе коjе познаjе, а понекад да части и целу гостиону.

М.М. ми jе за смрт Рафину испричао следећу причу. Усташе су камионима на превару купиле Србе по селу, говорећи им да иду „на рад у Немачку“, а уствари су већ имали план да их све побиjу на Мехином стању између Цетинграда и Кладуше. Рафо се игром случаjа ниjе затекао код куће када су покупили велики броj мушкараца из села, па jе, вративши се, питао народ где су људи из села, на шта су му одговарали да су малопре одвезени камионима за Цетинград и да их воде на рад у Немачку. Рафо ниjе ни слутио шта им се спрема, па jе наводно, не желећи да изостане од осталих људи из села, трчао цестом до Цетинграда и кад jе тамо дошао усташе га убиjу.

Од Рафиног унука, М.Д. чуо сам мало другачиjу причу:

„Тадаj, то сам ти хтио рећи само, да jе Рафо доша’ ’41. из Амер’ке. Деда, моj деда, звани Рафо, а њему jе име Рафаило, презиме Деjановић. Он jе има’ коње тадаj, љепе коње. И тако он ту живио jедно вриjеме и у’вати га и рат ту код нас. И он, сад мене чуди само то, зашто jе он отиша’ у Цетинград пjеш’це, а има’ коње. А иначе он jе волио с коњ’ма, он jе има’ љепе коње и затегне узде и оп, правац Цетинград, горе пиjе у друштву и ово и оно и знаш и тако. И оваj, он jе отиша’ пjеш’це у Цетинград, то jе jош ’41. и сио у гостиону ђе jе он иначе долазио у гостиону код неких Циндрића, Иве и Нине. И сад, кад jе попио то пиће, назва’, позва’ друго, каже њему таj Ива, ал’ Нина, сад не знам, они су били обадва, били су браћа неђе можда у год’ну дана размака, бил’ су обадва приjатељи као Раф’ни и вели њему таj ‘едан, доша’, вели:

–    „Рафо, попиj то пиће и бjежи преко Глав’це, преко шанца тамо преко, бjежи кући, уб’ће те.“

–     „Кога? Мене“, вели, „уб’ти?“, а он мало попио, знаш, каже: „Неће мене моjи Крањчићи (Хрвати).“

–     „Рафо, бjежи, уб’ће те Рафо.“

То ниjе прошло можда некол’ко минута, оваj, шта jа знам, ниjе он ни попио то пиће, иду цестом, иду кроз Цетинград, већ возе наше људе и купе и покупе њега и за Ме’ино стање. Оде Рафо на Ме’ино стање, а оздо су воз’ли из Рушев’це, воз’ли су Перу Рибића, оваj, Ђуру Деjановића, онда, jош, кога су нашли на цести и код куће, тога су покуп’ли и у камион. И сад, моjи стари, заправо стари моj и баба, Раф’на жена, она jе, мисли нема Рафе кући, нема Рафе, мисли шта jе, што се десило. Они иду спрем’ти брже коње и ћаћа ће воз’ти њу да види ђе jе Рафо, у Цетинград. И срећом, што кажу, срећом се дес’ло ‘едан квар, коњи се заиграли и пукне спуст од руде, знаш, онаj што веже руду, и пукне спуст од руде. И они сад, коњ се jедан помери од руде, оваj jе оста’. Брже, ‘аjде тражи кљешта, тражи, оваj, жице да то навеже, настави, шта jа знам. Кад оваj, и таман да су били ишли скроз, били би стигли на цесту, а док jе он то навеза’ и крен’о, цестом иде камион и вичу људи: „О Мићо, одосмо ми Мићо. Готово jе Мићо, ми одешмо.“ Вози камион, опет пун камион вози људи, возе за Ме’ино стање.

А jе л’ су они знали да иду за Мехино стање или?

Па, можда су и знали. Не знам. Њесу знали да иду на Мехино стање. Они су само знали да су их усташе по’ватале и да их возе у камиону, е сад, стрељање, друго ништа.

Јер, jа сам читао негде да су их на превару, да су говорили да иду на рад у Немачку.

Може бит’ свашта, не знам, само главно, они су, знаш, и они млате и ми испали ван, мислим сви, онако, дjеца и они, неко шешир, неко капу дига’ ‘вако увис са цесте: „Одосмо ми“, каже, „Мићо, Драгица, одешмо ми.“ И тако да Мићо ниjе стига’ на цесту, ниjе, оваj, њесу и њега покуп’ли. Бил’ би и њега покуп’ли. Кад jе онда ту отиша’ и Рафо и свиjу су, вели, за Ме’ино стање и тамо су их поубиjали у Ме’ином стању. Тамо убиjено нешто око 2 ‘иљаде људи у три гробнице.

Значи, оних тих дана кад се то дешавало, то jе било лето ’41. jе ли тако?

Да, да.

Они нису претпостављали шта ту иде?

Па, нису претпостављали. Наши нису претпостављали, оваj, да ће их комшиjе. То су комшиjе већином, коjи знаду ту, jа знам овога, знам онога и купили редом, ‘аjде, идемо Мићу узет’, идемо Рафу, идемо, знаш, редом. И усташе све, неки Илкан, неки Јосо и шта jа знам, те из Рушев’це, они су у Рушев’ци жив’ли. Они су ургирали да се ти људи покупе и да се стрељаjу. Е да, и тако, оде и Рафо.

Рафаило Раде Деjановић, убиjен на Мехином стању:

ДЕЈАНОВИЋ Јанка РАДЕ из Рушевице, рођен 1895. године, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

Прича о томе како су страдали на Мехином стању и како су се спасили неки Рушевчани, испричао ми jе Л.Р. из Рушевице:

Тада су покупљени Ђуро Деjановић звани Ђуран и Петар Перо Рибић и тада су усташе ишле и купиле људе цестом одоздо из Широке Риjеке где су кога нашли и jош су преварили 4 дечка, наредио им неки бравар коjи jе био старешина села да пазе на мост, да мораjу чувати мост код Бистрицког, а њему jе Илкан Месић рекао да нареди.

4 младића коjи су покупљени код моста:

Стево Гњатовић,

Раде Мартиновић звани Зечинкин,

Коста Рибић звани Мишо, шустер

и Миле Рибић, син Николе и брат Саве Рибића

(И)ГЊАТОВИЋ Николе СТЕВО из Рушевице, рођен 1908. године, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

МАРТИНОВИЋ Нинка РАДЕ из Рушевице, рођен 1920. године, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

РИБИЋ Николе МИШО из Рушевице, рођен 1919. године, сељак. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941. (право име Коста, звали га Мишо, синовац Миле Јованчова)

РИБИЋ Николе МИЛЕ из Рушевице, рођен 1921. године, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

Перо Рибић и Ђуран Деjановић су радили неки бетон код млина и кад су завршили преграду да вода више туда не може да пролази, пошли су код ковача Павића да клепаjу сечивице и срела их jе Боjица Поткоњак и рекла им: „Бjеж’те, људи, бjеж’те, ево купе о’здо иду.“ Ђуран jе био снажан и неустрашив па jе рекао: „Њесу људи волови да их кољу.“ Био jе у Првом Светском рату у воjсци, али ниjе доживео ништа слично, па ниjе могао ни да претпоставља шта им се спрема, погрешно су проценили ту Боjицу, кренули напред, а усташе су наишле и покупиле их.

Л.Р.:„Наша кућа далеко од цесте jедно 100, какви, 50-60 метери с љеве стране, и они иду горе, возе се с камионом горе, таj Ђуран, а Ђуранова кућа овако на брду, на другом краjу и он узео шешир и маше жени да одеше. То смо jа и тата моj гледали кроз ограду, видели камион и видимо њега и познали њега и отишли заувек. Нису вjеровали ономе ко… Не знам, не знам што бих ти рекао.“

РИБИЋ Милована ПЕТАР из Рушевице, рођен 1901. године, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

ДЕЈАНОВИЋ Станка ЂУРО из Рушевице, рођен 1898. године, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

Илкан Месић jе послао допис из Цетинграда, да дођу у Цетинград Миле Рибић звани Јованчов, Никола Рибић, Раде Рибић, Илица Тадић и други, jедно 5-10 људи. Написао jе да дођу у Цетинград, да jе рекао начелник и на краjу се преварио, био jе несмотрен, па jе написао да дође и Милић Вулетић из Равне Долине. Сви претходно наброjани су из Рушевице, а Милић Вулетић из засеока коjи се налази иза суседног села Маљевачко Селиште што jе код Николе Рибића, рођеног брата Миле Рибића Јованчова изазвало одређену сумњу. И онда jе таj бравар, сеоски старешина позвао људе да дођу код куће Миле Јованчова (Рибића) коjи jе био писар у Цетинграду за време Југославиjе, он jе био ту код куће и његов отац Јованац исто jе био ту. И позвали су људе да дођу, и они су се спремали да иду горе у Цетинград.

Сишао jе са брда Никола Рибић – рођени брат Миле Јованчова и рекао: „Што jе људи било?“ Он ниjе служио воjску и имао jе само jедно око, али jе и поред та два „недостатка“ видео боље од других коjи су служили воjску и имали оба ока. Они му обjасне шта jе. Како каже Л.Р. „А он jе био чудо чо’ек:“ Он jе окупљенима рекао: „Ала људи, па да л’ ви мислите мозгом? Па видите ли ви да он каже Рушевица, па се пребацио у Равну Долину? Па ко би то написао, треће село тамо? Не идите ви до сутра никуда, останите сви код куће.“ Он jе то њима рекао и они су сви остали код своjих кућа и сви су остали живи, а његов рођени брат коjи jе био писар, каже: „Ја идем сам од себе, мене неће Крањци (Хрвати).“ Прочула се прича да jе 5 стотина Срба заклано на Вељуну око Светога Ђурђа. Али то се прочуло, непотврђено, нагађа народ, да ли jесте или ниjе истина. Пет стотина Срба. Покупили су попове, учитеље, лугаре, цестаре, писмене, богате, све наjjаче и све покупили и за ноћ убили, затрпали и отишли. И то jе затаjило, више нису клали од Ђурђевдана. Таj исти Николица Рибић каже своме брату Мили док ниjе отишао горе:

– „О Миле, не иди горе, убили су 5 стотина Срба, у Вељуну.“

А Миле каже:

– „Ма Нина ниjе то истина, они су отишли за Њемачку на робиjу.“

А оваj неписмен, али jе закључивао:

– „Миле, од њих 5 стотина jедан би писао ваљда. Они су сви заклани.“

Миле коjи jе био школован не веруjе, а Николица коjи ниjе имао ни дана школе види нешто што оваj не види. Рођена браћа, ниjе му веровао, а све што jе Николица рекао, тако jе и било.

Дошао горе, везали га и одвели на Мехино стање. Он jе био писар у Цетинграду, сви су га знали, а Николица, његов брат jе био неписмен.

РИБИЋ Јована МИЛЕ из Рушевице, рођен 1905. године, благаjник, Србин. Убиле гаусташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

Аутор текста: А ови што су били, што нису отишли?

Л.Р.:Ти су остали онда:

Милош Жегарац,

Николица Рибић,

Радица Рибић – он jе отишао у Србиjу,

Душан Рибић,

Миле Ђуричин,

амо ниjе ниjедан о’ша’ горе, таj Семина само био у’ваћен, он jе утека’.

У Слановцу било људи,

Душан лугаров

Семина,

Мешан

Драгић

Шлосар

Гривоња

Драгић Миладиновић и његов брат Милутин

Миладиновић и његов брат Илиjа

Симо имао седам синова

укупно 17 људи коjи су остали, тj. нису се одазвали позиву

Полић – он jе био борац, имао jе пушкомитраљез, право име му jе било Марко Деjановић, а звали су га Полић. И његов брат jе остао жив, а ови други су отишли. Полић jе отишао у партизане где jе и погинуо као пушкомитраљезац и велики борац.

Усташе из Рушевице су били:

– Браћа Јосан и Нина Грдић, убиjени када су партизани ослободили Цетинград

– Браћа Илкан и Паве Месић

– Браћа Миле и Паве Међед

– Ивковић звани Иваћ, син Манде Циганке

– Марко Јурковић звани Нићица, исто Ром, био после рата на робиjи због убиства Драгице Жегарац док jе био у усташама, после робиjе се вратио у село и живео тамо

– Стефанац, муж Анице Стефанац

– брат Тоjе Галетића из засеока Слановац, звани Николић (Тоjа Галетић чувао Србе за време рата и ниjе дао да се пале њихове куће, а на краjу усташе запалиле само његову кућу)

Неки од злочина за коjе се зна да их jе извршио усташа Илкан Месић из Рушевице:

Илкан Месић jе довезао коњима из Цетинграда Нинка Жегарца из Рушевице и Милу Вулетића из Полоjског Вароша и свратио их у подрум Радице Мартиновића у Рушевици и ту их заклао. Ваљда jе слао Нинка у Рушевицу два пута да зове неке Србе да дођу у Цетинград и ови нису хтели да дођу и он због тога убиjе Нинка.

Илкан Месић jе на раскрсници званоj Вилин криж заклао Јанка Крмара, оца Тоше Крмара из Самареваца и пекао га на ражњу. После рата Тоша Крмар упао jе у кућу у Рушевици у коjоj су живеле жена и ћерка Илкана Месића и полио кревет петролеjом у покушаjу да  запали њихову кућу. Полициjа га jе сутрадан нашла и Јанко jе пред судиjом изjавио да jе то урадио зато што му jе Илкан заклао оца и пекао га на ражњу. Тоша Крмар jе због тога покушаjа паљења куће добио нешто робиjе, око годину-две дана.

Сведочанство из књиге професора Ђуре Затезала „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“

Миле Мишковић

Село Радовица

Цетинград

Слуњ

“… Године 1941. имао сам 40 година живота. Моjе село Радовица налази се у близини Цетинграда. Имало jе 200 српских и 150 хрватских домаћинстава. Одмах послиjе пропасти Југославиjе и проглашења Независне Државе Хрватске поjавиле су се усташе коjе jе предводио жупник (свештеник) Перо Медвjед.

Већ на сам Ђурђевдан, 6. маjа 1941. године, усташе руковођене овим римокатоличким свећеником ухватиле су 16 Срба из села Боговоље, опћина Цетинград и одвели их према Слуњу, успут их тукли и убили из пушака. Међу невино убиjеним био jе Блануша Лазо, његов син Миладин и Лазо Ркман, трговац из Боговоље. Само три дана након Св. Ђурђа одвеле су усташе: Раду Мартиновића из Рушевице, Цвиjана Вулетића из Полоjског Вароша и Петра Бижића из Рушевице. Њих су страшно тукли на путу до Слуња. Тамо су их талиjански офцири отели усташама и довели их њиховим кућама.

У ноћи 31. jула на 1. аугуста 1941. упадале су усташе у српска насеља, проваљивали су у српске куће и одводиле Србе мушкарце у Цетинград. Тамо су их затворили у зграду Опћине и жандармериjске станице. Већ слиjедећег дана су их утрпале усташе у камионе и одвезле према Великоj Кладуши, те на “Мехино стање” гдjе су их побиле над рововима коjе су били ископали jугославенски воjници. Тукли су их усташе и убадале ножевима приликом убацивања у камионе.

Тако jе Лази Мартиновићу из Радовице испао из трбушне шупљине дроб, приликом убацивања у камион, jер му jе трбух био избоден ножем. Тада су усташе с подручjа опћине Цетинград похватале и одвеле 300 Срба мушкараца и побиле на Мехином стању. Наводим имена оних чиjих се имена добро сjећам: Одведени су и убиjени у времену од 3. до 5. аугуста 1941. године ови моjи комшиjе и рођаци: Лазо Мартиновић, Цвиjан Вулетић, Милутин Деjановић и његов брат Перо, Милан Подкоњак, Никола Павковић, Перо Цетина, учитељ (грешка, треба свештеник) Милош Вуjић, учитељ Миленко Ивошевић из Радовице. Из села Рушевице: Милан Радић, Миле Тадић звани Тубан, Перо Раусављевић, Васиљ Раусављевић, Нинко Деjановић, Илиjа Рибић, Миле Рибић, Петар Рибић, Милован Селаковић, Миле Рибић, Симо Жегарац, Лазо Жегарац, Никола Рибић, Бранко Рибић, Миле Мартиновић, Милић Сремац и његов брат Милош, Стево Гњатовић, Перо Судар и његов син Миле, Милован Ћулибрк и његов брат Нинко, Перо Поповић и његов брат Драгић, Никола Вулетић, Ђуро Деjановић, Никола Деjановић, Јово Вуjаклиjа, Милош Врањеш и његов брат Милан, сви сељаци-земљорадници. Из Цетинграда су одведени и убиjени: Лука Крмар, обућар, Милош Жегарац, трговац, Владимир Мандић, учитељ, Јосиф и Марко Тепавац, браћа, Богдан Кангрга, трговац, Ђуро Пjевац, гостионичар, Стево Курузовић, пекар и његов отац Симо, сељак, Драгић Брковић, пекар и његов брат сељак Перо, Миливоj Брковић, кроjач, Петар Брковић, бановински путар, Радивоj Брковић, кроjач, Дмитар Брковић, сељак, Јован Брковић и Миле Брковић, сељаци и Ђуро Басара, трговац. Из Подцетина: Миле Мандић, финанц у пензиjи, Јово Мандић, жандарм. Наредник у пензиjи, Никола Мандић, сељак, Никола Јеличић, лугар, Миле Мандић, сељак, те више других чиjих се имена не могу сjетити. Из Савић Села њих неколико од коjих се сjећам Стеве Савића, земљорадника. Више њих из села Маљевца и села Бухаче. Већ 5. аугуста 1941. године усташе руковођене католичким жупником Пером Медвjедом похватале су све српске породице у Цетинграду, затворили их у подруме жандармериjске станице, а сутрадан су их одвели пjешице на брдо звано “Бакић главица” краj Цетинграда. Ту су их усмртили неке ножевима а неке удараjући маљевима по главама. Лешеве су побацали у jедну велику jаму из коjе се jе приjе вадила руда за жељезару краj Топуског. Тада су усташе побиле слиjедеће Србе: Милицу Крмар са кћерком старом 4 године, Драгицу, супругу трговца Милоша Жегарца, њиховог слиjепог сина старог 15 година и Драгичину маjку, супругу учитеља Мандића са сином Бранком (2) и другим сином (7), Ранку Басара, супругу трговца Ђуре Басаре са дjететом старим двиjе године, Олгу Кангрга, Софиjу Пjевац са кћерком Надом (13), супругу Пjевац Петра са четверо мале дjеце, старе од jедне до седам година живота, те jош двоjе дjеце њеног мужа брата Раде из Винковаца, коjа су се случаjно затекли код свога стрица и стрине, супруга Павла Пjевца и њихово двоjе дjеце у старости, двиjе и четири године, супруга Петра Пjевца и њених троjе дjеце у старости испод 13 година, супруга Стеве Курузовића, пекара и двоjе њихове дjеце од 1 и 3 године. Тог истог дана одвеле су усташе и убиле: Даницу Вуjић, супругу Милоша, православног свештеника из Радовице са двоjе њихове дjеце од коjих jе jедно било старо 2 године, а друго само 6 дана, сестру свештеника Милоша, супругу Саве Коjића, свештеника из Бухаче. Готово сви супрузи ових жена били су већ побиjени, пар дана раниjе.

На брдо “Бакић главицу” одведен jе и сељак Павао Пjевац. Њега су хрватски воjници изболи ножем и бацили у jаму, мислећи да jе мртав. Када су усташе обавиле своj крвави посао отишле су пjеваjући. Павао Пjевац се подигао, изашао из jаме и дошао у своjе село. Излиjечио се. Он jе мени и преживjелим испричао све у детаље о том масовном покољу наших наjмилиjих на брду “Бакић главица”.

… Павао jе причао: “Када су нас усташе хватале, говориле су нам да са собом понесемо сав новац и накит коjи имамо, jер нас воде у логор па ће нам то требати за куповање животних намирница. Када су нас увеле у подрум жандармериjске станице у Цетинграду, одузеле су усташе све што су нашли код похватаних Срба, а приликом одузимања и након тукле су усташе свакога и не само нас мушкарце него жене и дjецу. Жене и дjевоjке па и дjевоjчице силовали су усташе и Павелићеви оружници у присуству жупника Медвjеда. Дjеца су била присиљена гледати муке своjих маjки и сестара, гледале су како им крвници силуjу њихове наjмилиjе. Тако се на супрузи учитеља Мандића изредало њих 16 усташких крволока. Ова jадна жена запомагала jе, па се jе смиловао командир оружничке станице и забранио даље силовање ове jадне жене. Видио сам тада су усташе силовале кћерку Ђуре Пjевца, Наду из Цетинграда стару 13 година. Силовали су и неке друге чиjих се имена сада не могу сjетити. Своjе нагоне задовољавале су усташе у присуству затворених, њихових маjки и очева. Чим се спустила ноћ, нас онако изударане и измучене, к томе без хране и воде извеле су нас усташе и оружници из подрума жандармериjске странице. Падала jе jака киша. Маjке су носиле своjу jадну дjечицу у наручjу и неке водиле уза се, коjа су им се држала за сукње. Нико од нас ниjе знао куда нас воде. Након неког времена довели су нас на брдо “Бакић главицу”. Ту нас jе дочекало jош неколико усташа, нама познатих Хрвата из Цетинграда. Одмах су почели своjим крвавим занатом, почели су клати дjецу. Прво су истргли из наручjа диjете учитељице Мандић, старо 2 године. Усташа му jе пререзао пред маjком и нама присутнима ножем врат и леш му бацио у jаму. Одмах иза тога остале усташе су се бациле као биjесне звиjери на другу дjецу, те њихове маjке и баке, затим на нас мушкарце. Клале су ножевима и ударале по главама усташе како Србе мушкарце тако жене и дjецу им њихову. Мене су уболе ножем на два мjеста у тиjелу. Ево овдjе и овдjе. Још се добро позна. Ране смо некако залиjечили, али тугу и жалост нећемо моћи никада излиjечити…

Послиjе овог покоља на брду “Бакић главици” ишле су усташе, прича даље Миле Мишковић, по српским селима и убиjале одреда свакога кога би затекле. Срби су бjежали у шуме и тако спашавали своjе голе животе. Тако су у мом селу Радовици ухватиле усташе и убиле: Марка Мартиновића, Ђуру Пекеча, Јеку Бастаjа, Душана Миљуша, Перу Ромчевића, Мишу Томаша и jош неколико жена и дjеце, коjима се не сjећам имена. Усташе су српске куће пљачкале. Односиле су готов новац, робу, намjештаj, шиваће машине, обућу, све шта им се свиђало. Одгонили су стоку у своjа села: говеда, коње, овце, козе и свиње, као и перад. Наше су псе поубиjали.

Дана 19. аугуста дошле су усташе, домобрани и оружници у ова наша и друга српска насеља. Овога пута поред пљачке, убиjали су, затварали у куће и палили наше становнике заjедно с кућама и господарским зградама. Тако су у своjим кућама изгорjели: Ђуро Дерета и његова сестра у Рушевици, Томислав Томо Кунић из Глинице изгорио jе у ватри своjе куће са 12 чланова своjе породице. У овом селу усташе су проболе ножем врат дjевоjчици староj 12 година, а сва њена породица поклана jе и запаљена у властитоj им кући. Многи су бjежећи пред усташким ножем скакали у поток Глину и у њему су умирали. Тада су усташе и домобрани запалили све куће и господарске зграде у селима: Гоjковац, Жрвница, Бегово Брдо, Рушевица, Горња и Доња. Запалили су и све млинове на потоцима Глина и Рушевици, тако да преживjели Срби не би имали гдjе да мељу жито. Након овога злочина усташе и католички жупници су позивали преживjеле Србе да дођу у Цетинград и пређу у католичку вjеру па им се више неће ништа лоше чинити. У тоj акциjи посебно се истицао жупник Перо Медвjед. Становници Беговог Брда прешли су на исламску вjеру али им то ниjе ништа помогло, jер су већ у марту (априлу) 1942. године сви коjе су усташе затекле поклани. И опћинска управа у Цетинграду позвала jе Србе да пређу из православне на римокатоличку вjеру а они коjи то не учине могу прећи и у исламску, jер да су те двиjе вjере jедино у хрватскоj држави праве и дозвољене. Они коjи су отишли на покрст у Слуњ, више се кући нису повратили. Поклани су у Слуњу. Сjећам се да jе у Слуњ међу осталима отишао на покрст: Миле Шкорић, Марко Шкорић, Марко Перић из Маљевца и тамо их усташе поклале. Тако су убиjени на превару и Симо Шкорић, трговац стоком и његова циjела породица.

20. аугуста усташе и домобрани су опљачкали Српске православне цркве у Радовици, Широкоj Риjеци и Бухачи па запалили. Дана 1. новембра 1941. године убиле су усташе у мом селу Прица Миливоjа и сина Миле Вуксана (страдао нехотично од партизана). Раним jутром 2. новембра упале су усташе у моjу колибу на згаришту ми куће свезали ме и одвели у Цетинград заjедно с Прицом и Милом Вуксаном, очевима убиjених младића. Затвориле су нас усташе у подрум жандармериjске станице, гдjе смо проборавили пет дана. Тукле су нас усташе по три пута ноћу. Шестог дана одвели су нас у Слуњ, а затим у Загреб. У Загребу смо лежали у затвору три и пол мjесеца. Ту jе било много заточених Срба и нешто Хрвата. Многе су затворенике изводиле усташе ноћу и убиjале. Пребацили су ме у усташко редарство у Загребу гдjе сам био с другим Србима до 22. априла 1942. У затвору усташког редарства трпjели смо поред батина и велику глад. Хранили су нас само са крављом репом, коjа jе била кухана на води без масти.

У логору Јасеновац:

Дана 23. априла 1942. одвеле су ме усташе из Загреба с jош 13 Срба у логор Јасеновац. Сjећам се да су са мном у Јасеновац одведени: Ђуро Вуцелић, поднаредник jугославенске воjске, родом из Горњих Дубрава код Огулина, Тадиjа Милосављевић, земљорадник из Србиjе, Ђуро Шарић, земљорадник из Лике и Милан Киjурина, земљорадник из Пашин Потока, опћине Цетинград, имена других се не сjећам. Када су нас довели у логор Јасеновац, увеле су нас усташе у jедан тунел и ту нас темељито претресле, те нам одузели све шта смо jош имали. Послиjе извршеног претреса одвоjили су од нас Милу Вуксана и Милана Киjурину. Њих су одвеле усташе мало подаље од нас и пред нашим очима убиле маљевима по глави. Нас су одвели у неку бараку. Већ сутрадан су нас одвели у село Градину, гдjе смо морали рушити српске куће и материjал одвозити – преважати у логор Јасеновац. Од овог материjала прављене су штале за опљачкану српску стоку. Од jедног диjела материjала из Градине, а порушених српских кућа и господарских зграда зидана jе и jедна велика пећ. Усташе су нам говориле да ће се Срби палити у тоj пећи. Након мjесец дана послиjе доласка у логор, разболио сам се од срдобоље, jер сам jео покварено коњско месо. Логорски лекар дао ми jе поштеду. Та исти дан логорски заповjедник издао jе наређење да се покупе Срби-заточеници коjи су услиjед болести или старости неспособни за рад, па да се побиjу, jер да их jе штета бадава хранити. Таj дан покупили су усташе нас 105 по логору. Све су нас построjили у строj и повели на логорско гробље краj Саве да нас побиjу. Ја сам прозрео њихову намjеру, па сам искористио прилику када усташе нису гледале у наш строj, искочио сам и сакрио се иза jедне бараке. На исти начин побjегао jе из строjа смрти и Ђуро Вучковић из Глине и сакрио се иза друге бараке. Сви остали из строjа, њих 103 одведени су на логорско гробље и тамо побиjени маљевима по глави. Већ слиjедећи дан послиjе овог покоља, били смо построjени у кругу логора. Усташе су пред нас извеле jедног Србина, испребиjаног заточеника и наредиле му да легне на земљу. Када jе оваj Србин онако измрцварен легао, пришао му jедан усташа и из револвера пуцао му у затиљак и тако га усмртио. Послиjе тога су нам рекли да jе он хтио бjежати, па jе зато убиjен. Речено нам jе да ће за свако покушано бjекство стотину Срба платити главом. Тако су и радили како су и о томе говорили. Једнога дана када су тражили заточенике да се jаве за рад у Њемачкоj, jавио сам се и jа, како би се спасио стравичног живота у логору Јасеновац, а и сигурне смрти. Отпремљен сам са неколико других, 4. jуна 1942. године на рад у Њемачку. Ту сам остао до 23. jуна 1943. године. Тада сам са пасошем из Њемачке допутовао у Београд и тако остао жив…”

Опширниjе види, Архив Југославиjе, фасц. 922, Записник од 30. jуна 1943. Мишковић Миле с.р.

Поименичан попис жртава убиjених на Мехином стању:

Масовна гробница МЕХИНО СТАЊЕ на граници Хрватске и Босне тj. општине Цетинград и општине Велика Кладуша – око 500 жртава са териториjе Хрватске и непознат броj жртава са териториjе Босне тj. општине Велика Кладуша:

262 жртве из општине ЦЕТИНГРАД – котар СЛУЊ (од тога троjе Руса),  

170 жртава из котара ВОЈНИЋ

62 жртве из котара ВРГИНМОСТ:

Општина Цетинград: 262

 ГОРЊА ЖРВНИЦА: 3

  1. МАТИЈЕВИЋ Станка ЂУРО, 1922, столар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941
  2. МАТИЈЕВИЋ Станка ПЕТАР, 1908, столар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  3. РОНЧЕВИЋ Станка ПЕТАР, 1923, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.

РАДОВИЦА: 2

  1. ИВОШЕВИЋ Боже МИЉЕНКО, 1912, учитељ, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  2. ВУЈИЋ Станка МИЛОШ, 1917, православни свештеник. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

ПОЛОЈСКИ ВАРОШ: 7

  1. ЦЕТИНА Миле МИЛКА, 1924, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  2. ЦЕТИНА Миливоjа ПЕТАР, 1912, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  3. ДЕЈАНОВИЋ Миле МИЛУТИН, 1904, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  4. ДЕЈАНОВИЋ Миле ПЕТАР, 1916, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  5. МАРТИНОВИЋ Миле ЛАЗО, 1899, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  6. ПАВКОВИЋ Миливоjа НИКОЛА, 1899, опћински пандур. Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.
  7. ПОТКОЛЊАК Илиjе МИЛАН, 1883, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  8. ВУЛЕТИЋ Петра ЦВИЈАН, 1897, цестар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

РУШЕВИЦА: 37

  1. ЋУЛИБРК Јована МИЛОВАН, 1897, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  2. ЋУЛИБРК Николе НИКОЛА, 1893, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  3. ДЕЈАНОВИЋ Николе ЂУРО, 1908, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  4. ДЕЈАНОВИЋ Станка ЂУРО, 1898, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  5. ДЕЈАНОВИЋ Раде НИКОЛА, 1905, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  6. ДЕЈАНОВИЋ Јанка РАДЕ, 1895, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  7. ИГЊАТОВИЋ Николе СТЕВО, 1908, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  8. МАРТИНОВИЋ Нинка РАДЕ, 1920, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  9. МИЛАДИНОВИЋ Станка МИХАЈЛО, 1906, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  10. ПАВИЋ Раде ДРАГИЋ, 1907, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  11. ПАВИЋ Раде ПЕТАР, 1902, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  12. РАУСАВЉЕВИЋ Симе ПЕТАР, 1900, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  13. РАУСАВЉЕВИЋ Томе ВАСИЉ, 1904, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  14. РИБИЋ Николе ИЛИЈА, 1871, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  15. РИБИЋ Јована МИЛЕ, 1905, благаjник, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  16. РИБИЋ Николе МИЛЕ, 1921, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  17. РИБИЋ Стоjана МИЛЕ, 1902, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  18. РИБИЋ Николе МИШО, 1919, сељак. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  19. РИБИЋ Милована ПЕТАР, 1901, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  20. САВИЋ Милића МИЛОШ, 1897, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  21. СЕЛАКОВИЋ Станка МАРКО, 1904, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  22. СРЕМАЦ Илиjе МИЛИЋ, 1908, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  23. СРЕМАЦ Илиjе МИЛОШ, 1900, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  24. СУДАР Мише ПЕТАР, 1870, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  25. ТАДИЋ Марка МИХАИЛО, 1910, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  26. ТАДИЋ Алексе МИЛАН, 1902, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  27. ТАДИЋ Ђуре МИЛЕ, 1912, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  28. ТАДИЋ Милоша МИЛЕ, 1910, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  29. ТАДИЋ Николе МИЛЕ, 1910, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  30. ТАДИЋ Павла МИЛОШ, 1901, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  31. ВРАЊЕШ Павла МИЛАН, 1908, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.
  32. ВРАЊЕШ Павла МИЛОШ, 1900, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  33. ВРАЊЕШ Павла МИЛУТИН, 1904, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  34. ВУЈАКЛИЈА Раде ЈОВО, 1889, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  35. ВУЛЕТИЋ Раде НИКОЛА, 1890, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  36. ЖЕГАРАЦ Петра ЛАЗО, 1903, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  37. ЖЕГАРАЦ Миливоjа СИМО, 1886, постолар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

ЦЕТИНГРАД: 23

  1. БАСАРА Милоша ЂУРО, 1904, трговац, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  2. БРКОВИЋ Саве БРАНКО, 1938, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  3. БРКОВИЋ Саве ДЕСАНКА, 1930, ђак, Српкиња. Заклале jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  4. БРКОВИЋ Симе ДРАГАН, 1910, пекар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  5. БРКОВИЋ Дмитра ДУШАН, 1900, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  6. БРКОВИЋ Михаjла МИЛОШ, 1904, кроjач, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  7. БРКОВИЋ Миле НИКОЛА, 1898, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  8. БРКОВИЋ Миле ПЕТАР, 1901, сељак. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  9. БРКОВИЋ Симе ПЕТАР, 1902, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  10. БРКОВИЋ Симе САВО, 1910, пекар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  11. КАНГРГА Дане БОГДАН, 1913, трговац, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  12. КАРАС Миле МИЛИВОЈ, 1910, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  13. КРМАР Николе ЛУКА, 1908, опанчар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  14. КУКУРУЗОВИЋ Николе РАДЕ, 1915, кроjач, Србин. Убиле га усташе на Мехином стању 30. 7. 1941.
  15. МАНДИЋ Милана ВЛАДИМИР, 1901, учитељ, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  16. МОМЧИЛОВИЋ Раде ЂУРО, 1911, обућар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  17. ПЈЕВАЦ Јове ЂУРО, 1905, месар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941
  18. ПЈЕВАЦ Томе МИЋО, 1909, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  19. ПЈЕВАЦ Петра ПЕТАР, 1908, постолар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  20. ТЕПАВАЦ Илиjе ЈОСИФ, 1891, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7.- 1941.
  21. ТЕПАВАЦ Симе МАРКО, 1890, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  22. ЖЕГАРАЦ Симе ЛАЗО, 1905, трговац, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  23. ЖЕГАРАЦ Симе МИЛОШ, 1904, трговац, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

ДЕЛИЋ ПОЉАНА: 3

  1. ПРИЦА Луке РАДЕ, 1907, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  2. РИБИЋ Милица ДРАГАН, 1911, пандур, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  3. ВИШЊИЋ Ђуре ЂУРО, 1896, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

МАЉЕВАЦ: 103 (4 члана партиjе и 99 цивила)

  1. ЦВИЈАНОВИЋ Марка МИЛОШ, 1904, сељак. Србин. Члан КПЈ од 1939. Убиле га усташе у Мехином Стању 30. 7. 1941.
  2. ОБРИЋ Петра МАРКО, 1891, сељак, Србин. Члан КПЈ од 1939. Убиjен од усташа у Мехином стању 30. 7. 1941.
  3. ПРАЖИЋ Стевана ИЛИЈА, 1906, сељак , Србин. Члан КПЈ од 1939. Убиjен од усташа у Мехином стању 30. 7. 1941.
  4. УЗЕЛАЦ Уроша РАДЕ, 1897, сељак, Србин. Члан КПЈ од 1939. Убиjен од усташа у Мехином стању 30. 7. 1941.
  5. БАЛЧИН Јанка ЉУБИЦА, 1921, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехину стању 3. 8. 1941.
  6. БАСАРА Николе МИЛКА, 1893, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехину стању 3. 8. 1941.
  7. БЈЕЛИВУК Драгана МИЛАН, 1940, диjете, Србин. Убиле jе усташе у Мехину стању 3. 8. 1941.
  8. БЈЕЛИВУК Стевана МИЛКА, 1917, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехину стању 3. 8. 1941.
  9. БЈЕЛИВУК Драгана НИКОЛА, 1938, диjете. Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 3. 8. 1941.
  10. БОСНИЋ Николе МИЛИВОЈ, 1898, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.
  11. ЧАВИЋ Ђуре ДРАГАН, 1922, постолар, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.
  12. ЧАВИЋ Ђуре ЈАНКО, 1917, трг. помоћник, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.
  13. ЂУРИЋ Милоша ЉУБИЦА, 1879, Сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехину стању 3. 8. 1941.
  14. ЂУРИЋ Мирка МИЛИЦА, 1894, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехину стању 3. 8. 1941.
  15. ИВАНЧЕВИЋ Илиjе ЂУРО, 1917, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.
  16. ЈАНЧИЋ Миле ЂУРО, 1889, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  17. ЈАНЧИЋ Миле ЂУРО, 1940, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  18. ЈАНЧИЋ Ђуре МИЛЕ, 1919, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  19. ЈАНЧИЋ Пане МИЛЕ, 1899, сељак. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  20. ЈАНЧИЋ Ђуре САВА, 1924, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  21. КРЊЕТА Дмитра АНКА, 1903, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  22. КРЊЕТА Марка БОЈА, 1923, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  23. КРЊЕТА Милана БОСИЉКА, 1938, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  24. КРЊЕТА Милана ДУШАН, 1938, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  25. КРЊЕТА Јована ЛАЗО, 1898, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.
  26. КРЊЕТА Саве МИЛАН, 1928, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  27. КРЊЕТА Миливоj МИЛЕВА, 1904, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  28. КРЊЕТА Милана МИЛИВОЈ, 1930, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању, 3. 8. 1941.
  29. КРЊЕТА Милана РАДЕ, 1937, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  30. КРЊЕТА Милана РАНКА, 1934, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  31. МАРЈАНОВИЋ Милића ЈЕЛИЦА, 1866, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  32. МАРЈАНОВИЋ Драгића ЈОВАН, 1939, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  33. МИЉУШЕВИЋ Милоша ДРАГИЦА, 1918, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  34. МИЉУШЕВИЋ Марка ЉУБИЦА, 1939, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  35. МИЉУШЕВИЋ Ђуре МИХОЉКА, 1859, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  36. МИЉУШЕВИЋ Стоjана МИЛА, 1895, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  37. МИЉУШЕВИЋ Милића МИЛИЦА, 1907, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  38. МИЉУШЕВИЋ Јована МИЛКА, 1887, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 10. 8. 1941.
  39. МИЉУШЕВИЋ Марка МИЛКА, 1940, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  40. МИЉУШЕВИЋ Миливоjа НИКОЛА, 1906, цестар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  41. МИЉУШЕВИЋ Стоjана НИКОЛА, 1909, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  42. МИЉУШЕВИЋ Ђуре ПЕТАР, 1902, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  43. МИЉУШЕВИЋ Раде РАНИЦА, 1932, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  44. МЛАЂАН Петра АНЂА, 1896, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  45. МЛАЂАН Марка БОСИЉКА, 1927, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  46. МЛАЂАН Јанка ДРАГИЦА, 1901, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  47. МЛАЂАН Милића ДУШАН, 1936, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  48. МЛАЂАН Миле ЉУБА, 1921, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехину стању 3. 8. 1941.
  49. МЛАЂАН Илиjе МАРИЈА, 1877, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  50. МЛАЂАН Милића МИЛАН, 1932, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  51. МЛАЂАН Милића МИЛОШ, 1931, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  52. МЛАЂАН Ђуре РАНКА, 1932, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  53. МЛАЂАН Јована СОФИЈА, 1877, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  54. МЛАЂАН Милића СОФИЈА, 1933, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  55. МЛАЂАН Петра СТАНА, 1891, сељанка, Српкиња. Убиле jу усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  56. НОВАКОВИЋ Милоша ИЛИЈА, 1908, слуга. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  57. ОБРИЋ Петра МАРИЈА, 1897, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  58. ОБРИЋ Ђуре МИХАИЛО, 1884, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  59. ПОПОВИЋ Марка МИЛОШ, 1903, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  60. ПРАЖИЋ Илиjе ДУШАН, 1924, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  61. ПРАЖИЋ Николе МИРКО, 1917. сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  62. РАДИЋ Марка ГОЈКО, 1907, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  63. РАДМАНОВИЋ Николе БОЖО, 1869, сељак. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  64. РАДМАНОВИЋ Петра ДАНИЦА, 1937, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  65. РАДМАНОВИЋ Ђуре ДРАГАН, 1917, постолар (обућар), Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  66. РАДМАНОВИЋ Петра ДРАГИЦА, 1940, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  67. РАДМАНОВИЋ Петра ДУШАН, 1931, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  68. РАДМАНОВИЋ Боже ЂУРО, 1898, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  69. РАДМАНОВИЋ Дмитра МАРКО, 1920, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  70. РАДМАНОВИЋ Стоjана МИЛА, 1892, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  71. РАДМАНОВИЋ Боже ПЕТАР, 1891, постолар (обућар), Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  72. РАДМАНОВИЋ Милоша СТАНКА, 1893, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  73. РАДУСИНОВИЋ Милића БОГДАН, 1922, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  74. РАДУСИНОВИЋ Милића ДРАГИЦА, 1930, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  75. РАДУСИНОВИЋ Милића ДУШАН, 1932, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  76. РАДУСИНОВИЋ Милића СОФИЈА, 1905, домаћица, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  77. РАДУСИНОВИЋ Илиjе ЗОРКА, 1919, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  78. РАШИЋ Николе ЂУРО, 1896, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  79. РАШИЋ Николе ПЕТАР, 1923, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  80. ТАДИЋ Симе МИЛОШ, 1880, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 31. 7. 1941.
  81. ТАДИЋ Ђуре СТОЈА, 1890, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  82. УЗЕЛАЦ Јове БОЖО, 1931, диjете. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  83. УЗЕЛАЦ Уроша ДМИТАР, 1921, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  84. УЗЕЛАЦ Теодора ДРАГАН, 1923, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  85. УЗЕЛАЦ Теодора ДРАГИЦА 1895, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  86. УЗЕЛАЦ Јове ДУШАН, 1921, сељак. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  87. УЗЕЛАЦ Лазе ДУШАН, 1906, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  88. УЗЕЛАЦ Јове ЂУРО, 1925, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  89. УЗЕЛАЦ Лазе ИЛИЈА, 1914, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  90. УЗЕЛАЦ Миле ЈОВАН, 1884, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  91. УЗЕЛАЦ Теодора МИЛАН, 1917, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  92. УЗЕЛАЦ Лазе МИЛЕ, 1906. сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  93. УЗЕЛАЦ Милоша МИЛЕ, 1900, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  94. УЗЕЛАЦ Јанка МИЛКА, 1889, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  95. УЗЕЛАЦ Лазе ПЕТАР, 1904, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  96. УЗЕЛАЦ Милоша СТАНА, 1897, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  97. УЗЕЛАЦ Миле ТЕОДОР, 1892, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  98. ЗДЈЕЛАР Марка ИЛИЈА, 1885, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  99. ЗОРИЋ Ђуре МИЛЕ, 1906, радник, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

100. ЖИВКОВИЋ Николе ДРАГИЦА, 1929, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941
101. ЖИВКОВИЋ Миле МИЛА, 1900, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
102. ЖИВКОВИЋ Милоша МИЛКА, 1895, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
103. ЖИВКОВИЋ Николе СТАНА, 1918, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.

БУХАЧА: 59

  1. БАРАЋ Миле МИЛАН, 1930, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  2. БАРАЋ Милоша СТАНКО, 1902, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  3. БРКИЋ Ђуре ДРАГИЦА, 1924, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  4. БРКИЋ Петра ЂУРО, 1926, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  5. БУЛИЋ Миливоjа ДРАГИЦА, 1914, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  6. БУЛИЋ Марка ЂУРО, 1893, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  7. БУЛИЋ Миливоjа ЉУБА, 1938, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  8. БУЛИЋ Миливоjа МИЛАН, 1936, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  9. БУЛИЋ Миливоjа НИКОЛА, 1941, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  10. ИВАНЧЕВИЋ Боже ДРАГА, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  11. ИВАНЧЕВИЋ Николе МИЛИЦА, 1907, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  12. ЈУРЈЕВИЋ Марка АНКА, 1911, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  13. ЈУРЈЕВИЋ Миливоjа БОСИЉКА, 1941, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  14. ЈУРЈЕВИЋ Николе ДЕСАНКА, 1916, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  15. ЈУРЈЕВИЋ Милоша ДРАГАН, 1938, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  16. ЈУРЈЕВИЋ Миле ДРАГИЦА, 1939, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  17. ЈУРЈЕВИЋ Миливоjа ДРАГИЦА, 1933, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  18. ЈУРЈЕВИЋ Драгића ЉУБИЦА, 1938, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  19. ЈУРЈЕВИЋ Миле ЉУБИЦА, 1941, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином Стању 5. 8. 1941.
  20. ЈУРЈЕВИЋ Драгића МИЦА, 1938, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941, два сата послиjе порода.
  21. ЈУРЈЕВИЋ Миливоjа МИЛА, 1906, селањка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  22. ЈУРЈЕВИЋ Милоша МИЛАН, 1940, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  23. ЈУРЈЕВИЋ Миливоjа МИЛКА, 1936, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  24. ЈУРЈЕВИЋ Драгића МИЛОШ, 1928, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  25. ЈУРЈЕВИЋ Миле МИЛОШ, 1894, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  26. ЈУРЈЕВИЋ Миливоjа МИРКО, 1941, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941. (Заjедно с маjком Милом 2 сата након порода.)
  27. ЈУРЈЕВИЋ Драгића РАНКА, 1929, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  28. ЈУРЈЕВИЋ Миливоj РАНКА, 1922, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  29. ЈУРЈЕВИЋ Јована ВАСИЛИЈА, 1903, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  30. ЈУРЈЕВИЋ Драгића ЖИВКО, 1941, диjете. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  31. КОЈИЋ Коjе САВО, 1906, православни свештеник, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  32. КОВАЧЕВИЋ Милоша ДРАГИЦА, 1909, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  33. КОВАЧЕВИЋ Милоша ЉУБА, 1919, сељанка. Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  34. КОВАЧЕВИЋ Ђуре МИЛКА, 1881, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  35. КРМАР Ђуре БОСИЉКА, 1926, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  36. КРМАР Ђуре ДЕСАНКА, 1933, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  37. КРМАР Ђуре МАРИЈА, 1940, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  38. КРМАР Ђуре МИРКО, 1938, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  39. КРМАР Ђуре СТЕВАН, 1940, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  40. КРМАР Миле СТЕВАН, 1904, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  41. МАТИЈЕВИЋ Миле РАДЕ, 1909, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  42. МОМЧИЛОВИЋ Миле ДРАГИЋ, 1912, сељак. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  43. МОМЧИЛОВИЋ Петра ЂУРО, 1905, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  44. МОМЧИЛОВИЋ Ђуре МИЛЕ, 1886, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  45. МРЂА Николе ПАНТЕЛИЈА, 1886, жандар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  46. НИНКОВИЋ Јандре БОЈА, 1892, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  47. НИНКОВИЋ Петра МИЛА, 1918, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  48. НИНКОВИЋ Николе МИЛЕ, 1919, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  49. НИНКОВИЋ Јована НИКОЛА, 1895, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  50. ПИЛИПОВИЋ Костадина НИКОЛА, 1896, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 18. 3. 1942.
  51. ПИЛИПОВИЋ Николе СТАНА, 1929, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  52. ПОЋУРКА Петра АНКА, 1924, сељанка, Рускиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  53. ПОЋУРКА Стеве ПЕТАР, 1888, жандар, Рус. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  54. ПОЋУРКА Петра СТАНА, 1922, сељанка, Рускиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  55. РИБИЋ Раде БРАНКО, 1916, сељак. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  56. РИБИЋ Ђуре МИКА, 1920, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  57. РИБИЋ Лазе МИЛКА, 1871, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  58. САЏАК Јована МИЛАН, 1900, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  59. САВИЋ Јована МИЛАН, 1901, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  60. СМРЗЛИЋ Раде ЉУБИЦА, 1939, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.

ГРАБАРСКА: 5

  1. КРМАР Марка ЈОВАН, 1873, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.
  2. КРМАР Марка НИКОЛА, 1892, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  3. МУШКИЊА Тодора МИЛЕ, 1885, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  4. РАКИНИЋ Миливоjа МИЛАДИН, 1884, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  5. РАКИНИЋ Јосе МИЛИВОЈ, 1906, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

ПАШИН ПОТОК: 9

  1. БОСНИЋ Симе МАРИЈА, 1894, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.
  2. БОСНИЋ МИЛОВАН, 1896, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.
  3. ЦИМЕША Илиjе ЉУБА, 1920, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехину стању 3. 8. 1941.
  4. ЋУЛИБРК Николе ЈОВО, 1939, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  5. ЋУЛИБРК Николе МАРА, 1938, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехину стању 3. 8. 1941.
  6. ЋУЛИБРК Николе МИЛКА, 1916, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехину стању 3. 8. 1941.
  7. ЋУЛИБРК Николе МИЛОВАН, 1936, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 3. 8. 1941.
  8. ЋУЛИБРК Милована НИКОЛА, 1914, столар, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.
  9. ЋУЛИБРК Милована СТАНА, 1917, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехину стању 3. 8. 1941.

ПОДЦЕТИН: 6

  1. БРКОВИЋ Миле МИЛИВОЈ, 1895, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  2. ЈЕЛИЧИЋ Милана НИКОЛА, 1902, лугар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  3. МАНДИЋ Стеве ЈОВО, 1895, пензионер, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  4. МАНДИЋ Николе МИЛАДИН, 1897, трговац, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.
  5. МАНДИЋ Стеве НИКОЛА, 1905, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.
  6. ПЕТРИЧИЋ Миле ЂУРО, 1912. сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.

КОМЕСАРАЦ: 1               

  1. ПЕРИЋ Николе ЂУРО, 1899, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

ТАТАР ВАРОШ: 2

  1. 1. ВИШЊИЋ Паjе ЂУРО, 1889, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.
  2. 2. ВИШЊИЋ Миће СТАНКО, 1890, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

КОТАР ВОЈНИЋ: 170

ДОЊА БРУСОВАЧА: 45/46

  1. КОВАЧЕВлЋ Миле ЂУРО, 1916, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању аугуста 1941.
  2. КОВАЧЕВлЋ Милоша ЂУРО, 1938, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  3. КОВАЧЕВлЋ Милића ЉУБА, 1940, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  4. КОВАЧЕВлЋ Милића МИЛАН, 1938, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  5. КОВАЧЕВлЋ МИЛЕ, 1906, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  6. КОВАЧЕВлЋ Милића МИЛЕ, 1934, диjете. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  7. КОВАЧЕВлЋ Милоша МИЛЕ, 1936, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  8. КОВАЧЕВлЋ Милића МИЛИЦА, 1913, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Великоj Кладуши аугуста 1941.
  9. КОВАЧЕВлЋ МИЛИЋ, 1940, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  10. КОВАЧЕВлЋ Миле МИЛИЋ, 1912, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  11. КОВАЧЕВлЋ Ђуре МИЛКА, 1905, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  12. КОВАЧЕВлЋ Миливоjа МИЛКА, 1915, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  13. КОВАЧЕВА Миле МИЛОШ, 1909, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  14. КОВАЧЕВлЋ РАНКА, 1900, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  15. КОВАЧЕВлЋ Теодора СТОЈА, 1885, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  16. МАЋЕШИЋ Милоша МИЛАН, 1932, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  17. МАЋЕШИЋ Ђуре МИЛИВОЈ, 1887, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  18. МАЋЕШИЋ Стевана МИЛКА, 1871, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  19. МАЋЕШИЋ ВАСИЉ, 1891, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  20. МОМЧлЛОВИЋ Драгића МАРКО, 1915, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  21. МОМЧлЛОВИЋ Драгића МИЛЕ, 1912, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  22. МОМЧлЛОВИЋ Драгића ПЕТАР, 1922, службеник, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  23. ШПАНОВИЋ Милана ДАРИНКА, 1903, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  24. ШПАНОВИЋ Милоша ДРАГИЋА, 1940, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  25. ШПАНОВИЋ Милоша ЉУБИЦА, 1941, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  26. ВРАНИЋ Гаjе ЂУРО, 1874, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  27. ВРАНИЋ Драгића МАРКО, 1913, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  28. ВРАНИЋ Станка МИЛЕ, 1916, сељак. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  29. ВРАНИЋ МИЛОШ, 1915, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  30. ВРАНИЋ Петра МИЛОШ, 1928, диjете. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 19. 8. 1941.
  31. ВРАНИЋ Гаjе СТАНКО, 1876, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  32. ВУЛЕТИЋ Петра БОГДАН. 1931, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  33. ВУЛЕТИЋ Петра БОЖО, 1897, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  34. ВУЛЕТИЋ Петра ДРАГАН, 1926, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  35. ВУЛЕТИЋ Боже ДРАГИЋА, 1922, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  36. ВУЛЕТИЋ Петра ЂУРО, 1928, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  37. ВУЛЕТИЋ Боже ЉУБА, 1925, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  38. ВУЛЕТИЋ Боже МАРИЈА, 1936, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  39. ВУЛЕТИЋ Станка МАРКО, 1896, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  40. ВУЛЕТИЋ Станка МИЛА, 1902. сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  41. ВУЛЕТИЋ Петра МИЛАН, 1924, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  42. ВУЛЕТИЋ Боже МИЛИЦА, 1939, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Механом стању 4. 8. 1941.
  43. ВУЛЕТИЋ Стевана ПЕТАР, 1901, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  44. ВУЛЕТИЋ Боже РАНКА, 1939, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  45. ВУЛЕТИЋ Саве СТАНКА, 1896, сељанка, Српкиња. Заклале jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  46. ВУЛЕТИЋ Јове СТЕВО, 1922, писар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.

МРАЦЕЉ: 3/4

  1. ДУДУКОВИЋ Нинка НИКОЛА, 1904, сељак, Србин. Ступио у НОВ 1941. Борац теренског одреда за села Мрацељ, Свиницу и Стакоровицу. Ухватиле га усташе на стражи и убиле у Мехином стању 1941.
  2. ДУДУКОВИЋ Нинка НИКОЛА, 1900, сељак, Србин. Заклале га усташе у Мехином стању аугуста 1941. (исти као претходни?)
  3. ЦИМЕША Миливоjа ДРАГА, 1931, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 2. 8. 1941.
  4. ДРАГИЋ МИЛКА, 1880, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању аугуста 1941.

ГЕЈКОВАЦ: 3

  1. БРКИЋ Јанка АНЂЕЛИЈА, 1915, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  2. БРКИЋ Душана МАРКО, 1919, сељак, Србин. Заклале га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  3. БРКИЋ Милоша МАТИЈА, 1918, обућар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  4. БУЋАН Дане ДРАГИЋ, 1900, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  5. БУЋАН Миле ДУШАН, 1900, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  6. БУЋАН Нинка ЈОВАН, 1900, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  7. БУЋАН Миле МИЛАН, 1902, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  8. БУЋАН Дане МИЛИЋ, 1910, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  9. БУЋАН Гаjе МИЛИЋ, 1914, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  10. БУЋАН Лазе МИЛОШ, 1898, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  11. БУЋАН Гаjе ПЕТАР, 1908, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  12. БУЋАН Милоша ПЕТАР, 1921, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  13. КОЗЛИЦА МИЛОШ, 1876, сељак, Србин. Заклале га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  14. НОВАКОВИЋ Миле РАНКА, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  15. ПОПОВИЋ Петра АНА, 1905, сељанка, Српкиња. Заклале jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  16. ПОПОВИЋ Стоjана АНКА, 1900, сељанка, Српкиња. Заклале jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  17. ПОПОВИЋ Раде БОРИСЛАВ, 1933, диjете, Србин. Заклале га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  18. ПОПОВИЋ Душана МИЛЕ, 1935, диjете, Србин. Заклале га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  19. ПОПОВИЋ Раде МИЛКА. 1937, ђак, Српкиња. Заклале jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  20. ПОПОВИЋ Душана МИЛОШ, 1937, диjете, Србин. Заклале га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  21. ПОПОВИЋ Душана НИКОЛА, 1928, ђак, Србин. Заклале га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941
  22. ПОПОВИЋ Душана РАНКА, 1939, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  23. СТИПИЋ Николе МИЛЕ, 1918, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  24. СТИПИЋ Николе СОФИЈА, 1917, сељанка, Српкиња. Убиле jе ‘усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  25. СТОКРП Стевана ДАНЕ, 1895, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  26. СТОКРП Марка МИЛЕ, 1898, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  27. СТОКРП Стевана НИКОЛА, 1897, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  28. ВОЈНОВИЋ Ђуре ДУШАН, 1924, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. аугуста 1941.
  29. ВОЈНОВИЋ Матиjе ЈАНДРЕ, 1911, шустер. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  30. ВОЈНОВИЋ Јандре МИЦА, 1934, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  31. ВОЈНОВИЋ Јандре МИЛАН, 1938, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  32. ВОЈНОВИЋ Стевана МИЛИЦА, 1911, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  33. ВОЈНОВИЋ Јандре МИРА, 1936, дииjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.

ГОРЊА БРУСОВАЧА: 31

  1. БАСАРА Данила ЂУРО, 1907, трговац, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  2. БАСАРА Ђуре МИЛАН, 1937, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  3. БАСАРА Петра МИЛАН, 1924, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  4. БЈЕЛИВУК Милоша ДРАГИЋА, 1913, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 13. 8. 1943.
  5. БЈЕЛИВУК Драгана ЕВИЦА, 1911, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  6. БЈЕЛИВУК Петра ЉУБИЦА, 1937, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  7. БЈЕЛИВУК Петра ЉУБИЦА, 1935, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  8. БЈЕЛИВУК Петра МИЛЕ, 1936, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  9. БЈЕЛИВУК Петра МИЛЕ, 1939, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 1941.
  10. БЈЕЛИВУК Петра МИЛОШ, 1934, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању аугуста 1941.
  11. БЈЕЛИВУК Нинка СОФИЈА, 1888, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању аугуста 1941.
  12. БЈЕЛИВУК Глише СТАНКА, 1903, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  13. БОЖИЋ Милоша ЂУРО, 1923, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању аугуста 1941.
  14. ГУШИЋ Миле ДРАГАН, 1920, сељак,, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању аугуста 1941.
  15. ГУШИЋ Милоша ДРАГИЦА, 1932, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању аугуста 1941.
  16. ГУШИЋ Миле МАРИЈА, 1918, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању аугуста 1941.
  17. ГУШИЋ Томе МИЛА, 1892, примаља, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању аугуста 1941.
  18. ГУШИЋ Милоша МИЛОШ, 1923, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању аугуста 1941.
  19. ГУШИЋ Милана МИЛОШ, 1939, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању аугуста 1941.
  20. ЈАРГОВИЋ Марка ДМИТАР, 1900, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању аугуста 1941.
  21. ЈАГРОВИЋ Миле ДУШАН, 1914, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању аугуста 1941.
  22. ЈАГРОВИЋ Дмитра ЕВИЦА, 1925, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању аугуста 1941.
  23. ЈАГРОВИЋ Ђуре МИЛЕ, 1908, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању аугуста 1941.
  24. ЈАГРОВИЋ Јанка МИЛЕ, 1895, сељак, Србин. Убиле га уситаше у Мехином стању аугуста 1941.
  25. ЈАГРОВИЋ Јанка МИЛИЦА, 1895, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехиноим стању аугуста 1941.
  26. ЈАГРОВИЋ Миле МИЛКА, 1923, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању аугуста 1941.
  27. ЈАГРОВИЋ Милоша РАЈКО, 1922, опћински писар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању аугуста 1941.
  28. ЈАГРОВИЋ Јована СТАНА, 1889, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању аугуста 1941.
  29. ЈАГРОВИЋ Лазе СТАНА, 1894, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању аугуста 1941.
  30. ЈАГРОВИЋ Нинка СТАНА, 1892, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању аугуста 1941.
  31. ВУЛЕТИЋ Јанка МИЛА, 1889, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању аугуста 1941.

ЈАГРОВАЦ: 25

  1. БЈЕЛИВУК Ђуре ДРАГИЦА, 1929, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  2. БЈЕЛИВУК Миле ЈЕЛКА, 1926, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  3. БЈЕЛИВУК Ђуре ЉУБИЦА, 1927, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  4. БЈЕЛИВУК Драгана МИЛАН, 1939. диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  5. БЈЕЛИВУК Ђуре МИЛЕ, 1931, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  6. БЈЕЛИВУК Станка МИЛЕ, 1934, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  7. БЈЕЛИВУК Ђуре МИЛИЦА, 1940, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  8. БЈЕЛИВУК Николе МИЛКА, 1901, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  9. БЈЕЛИВУК Стевана МИЛКА, 1917, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  10. БЈЕЛИВУК Ђуре МИЛОШ, 1937, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  11. БЈЕЛИВУК Драгана НИКОЛА, 1938. диjете, Србин. Заклале га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  12. БЈЕЛИВУК Миле РАНКА, 1917, сељанка, Српкиња. Заклале jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  13. КОЗЛИНА Милоша МИЛА, 1881, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  14. КОЗЛИНА НИКОЛА, 1899, сељак. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  15. ПЕТРОВИЋ Јанка ДРАГИЦА, 1881, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  16. ПЕТРОВИЋ Милоша МИЛКА, 1912, сељанка, Српкиња. Заклале jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  17. ПЕТРОВИЋ Миле СТАНА, 1895, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  18. ПЕТРОВИЋ Милоша СТАНА, 1884, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941
  19. ПЈЕВАЦ МИХОЉКА, 1901, сељанка, Српкиња. Заклале jе усташе у Мехином стању 11. 8. 1941.
  20. ПЈЕВАЦ Николе МИЛА, 1934, диjете, Српкиња. Заклале jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  21. ПЈЕВАЦ Петра МИЛКА, 1929, диjете, Српкиња. Заклале jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  22. ПЈЕВАЦ Петра РАНКА, 1934, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стан’jу 4. 8. 1941.
  23. ШПАНОВИЋ Станка ДРАГИЦА, 1926, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању.
  24. ШПАНОВИЋ Станка МИЛКА, 1882, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
  25. ШПАНОВИЋ Станка СТАНКО, 1892, сељак, Србин. Заклале га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.

КРСТИЊА: 1

  1. ВУЛЕТИЋ Јанка МИЛА, 1876, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.

СВИНИЦА КРСТИЊСКА: 7

  1. БУЋАН Марка МИЛИВОЈ, 1925, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  2. КАРАМАРКОВИЋ ПЕТАР, 1899, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941
  3. ПОПОВИЋ Јована ПЕТАР, 1928, ђак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
  4. СРЕМАЦ МИЛИВОЈ, 1928, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 1941.
  5. СТОКРП Јанка ЈОВО, 1937, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 1941.
  6. ВУЧЕТИЋ Петра МИЛОВАН, 1921, ђак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  7. ВУЧЕТИЋ Милована ПЕТАР, 1886, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

ШИРОКА РИЈЕКА: 22/23

  1. БАЈИЋ Стевана СОФИЈА, 1889, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  2. БАСАРА Петра МИЛЕ, 1912, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  3. ДЕЈАНОВИЋ Миле МИЛИЋ, 1881, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  4. ДЕЈАНОВИЋ МИЛИЋ, 1881, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941. (исти као претходни?)
  5. ШПАНОВИЋ Милића ДРАГИЦА, 1910, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 11. 8. 1941.
  6. ШПАНОВИЋ Ђуре НИКОЛА, 1882, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  7. ТОМАШЕВИЋ Ђуре ДРАГИЦА, 1913, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  8. ТОМАШЕВИЋ Милоша МАРКО, 1937. диjете, Србин. Заклале га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  9. ТОМАШЕВИЋ Милоша МИЛАН, 1938, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању аугуста 1941.
  10. ТОМАШЕВИЋ Драгана МИЛКА, 1880, сељанка, Српкиња. Заклале jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  11. ТОМАШЕВИЋ Милоша РАДЕ, 1940, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  12. ТОМАШЕВИЋ Милоша СОФИЈА, 1918, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином сатњу 3. 8. 1941.
  13. ТОМАШЕВИЋ Николе СОФИЈА, 1915, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 10. 8. 1941.
  14. ВЕРГАШ Милоша ДАНИЦА, 1900. сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  15. ВЕРГАШ Николе ДРАГАН, 1934, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941
  16. ВЕРГАШ Миле ЉУБИЦА, 1928, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  17. ВЕРГАШ Николе МИЛЕ, 1939. диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  18. ВЕРГАШ Николе МИЛКА, 1935, диjете, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  19. ВЕРГАШ Миле НИКОЛА, 1889, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  20. ВЕРГАШ Илиjе ПЕТАР, 1929, диjете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  21. ВЕРГАШ Илиjе СОФИЈА, 1872, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
  22. ЖИВКОВИЋ Милоша МАРКО, 1897, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
  23. ЖИВКОВИЋ Милоша СТЕВО, 1904, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

ВОЈИШНИЦА: 1

  1. ВУЈИЋ Станка АНЂЕЛИЈА, 1923, сељанка, Српкиња. Убиле jе усташе у Мехином стању 1941.

Котар ВРГИНМОСТ: 61/62

ПЕРНА: 56/57

  1. БАКИЋ ВАСИЉ, 1895, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  2. ИВАНОВИЋ Ђукана ЉУБАН, 1918, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  3. ЈАКШИЋ Павла ЈОВАН, 1891, Србин, ковач. Убиjен од усташа 6. 8. 1941, на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  4. ЈАКШИЋ Милоша МИЛЕ, 1890, Србин, ковач. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  5. ЈАКШИЋ Вуjе РАДЕ, 1924, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином стању код Велике Кладуше.
  6. ЈАКШИЋ Миле СИМО, 1925, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  7. ЈАКШИЋ Петра СТЕВАН, 1924, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  8. КЉАЈИЋ Станка ПЕТАР, 1910, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  9. МАЛОБАБИЋ Стоjана СТЕВАН, 1906, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  10. МАЗИЊАНИН Васиља МАТИЈА, 1890. Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  11. МАЗИЊАНИН Павла МИЛАН, 1925, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  12. МАЗИЊАНИН Николе СИМО, 1880, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  13. НОВАКОВИЋ Раде ДУШАН, 1915, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  14. НОВАКОВИЋ Раде ЈОВАН, 1925, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  15. НОВАКОВИЋ Николе МАТИЈА, 1905, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  16. НОВАКОВИЋ Раде МАТИЈА, 1920, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  17. НОВАКОВИЋ Павла МИЛАН, 1905, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  18. НОВАКОВИЋ Раде ПАВАО, 1923, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  19. НОВАКОВИЋ Миле СТЕВАН, 1918, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  20. ОРЕШЧАНИН Милоша ДУШАН, 1913, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941, на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  21. ОРЕШЧАНИН Николе ЂУРО, 1887, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  22. ОРЕШЧАНИН Ђурђа МИХАЈЛО, 1866, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  23. ОРЕШЧАНИН Симе МИЛЕ, 1923, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  24. ОРЕШЧАНИН Михаjла МИЛОШ, 1892, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  25. ОРЕШЧАНИН Павла ПРОКОП, 1911, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  26. ОРЕШЧАНИН Петра ВАСИЉ, 1899, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  27. ПИЛИПОВИЋ Павла МИЛЕ, 1899, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  28. ПИЛИПОВИЋ Павла ПЕТАР, 1895, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941, на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  29. ПОШТИЋ Павла ДУШАН, 1914, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  30. ПОШТИЋ Раде МИЛЕ, 1920, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  31. ПОШТИЋ Павла ПЕТАР, 1920, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  32. ПОШТИЋ Стевана РАДЕ, 1897, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  33. УЛЕМЕК Јована ДУШАН, 1918, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  34. УЛЕМЕК Стоjана ЈОВАН, 1878, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  35. УЛЕМЕК Петра МАТИЈА, 1899, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  36. УЛЕМЕК Јована МИЛАН, 1908, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6.8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  37. УЛЕМЕК Петра МИЛЕ, 1892, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  38. УЛЕМЕК Јована МИРКО, 1912, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  39. УЛЕМЕК Јована ПЕТАР, 1920, Србин, механичар. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  40. УЛЕМЕК Стоjана ПЕТАР, 1875, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6.8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  41. УЛЕМЕК Јована СТЕВАН, 1908, Србин, механичар. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  42. УЛЕМЕК Јована СТОЈАН, 1906, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  43. ВЕРГАШ Раде НИКОЛА, 1880, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  44. ВОЈНОВИЋ Марка ЂУРО, 1870, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  45. ВОЈНОВИЋ Ђуре ГОЈКО, 1922, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  46. ВОЈНОВИЋ Николе ЈОВАН, 1890, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  47. ВОЈНОВИЋ Максима МАТИЈА, 1902, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  48. ВОЈНОВИЋ Петра МАТИЈА, 1906, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  49. ВОЈНОВИЋ Марка МИЛЕ, 1905, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  50. ВОЈНОВИЋ Петра МИЛЕ, 1907, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  51. ВОЈНОВИЋ Раде НИКОЛА, 1902, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  52. ВОЈНОВИЋ Марка ПАВАО, 1904, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  53. ВОЈНОВИЋ ПЕТАР, 1879, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  54. ВОЈНОВИЋ Петра РАДЕ, 1917, Србин, подофицир бивше jугословенске воjске. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању, код Велике Кладуше.
  55. ВОЈНОВИЋ Раде СЛОБОДАН, 1920, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6.8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
  56. ВОЈНОВИЋ Марка СТЕВАН, 1908, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.

ЦРНИ ПОТОК: 2

  1. МУДРИЋ Васиља МИЛОШ, 1922, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином стању код Велике Кладуше.
  2. РКМАН Луке ЂУРАЂ, 1881, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином стању  код Велике Кладуше.

КАТИНОВАЦ: 1

  1. ВОРКАПИЋ Милоша ПЕТАР, 1922, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином стању, код Велике Кладуше.

МАЛИЧКА: 1

  1. РАДАНОВИЋ Вуjе СТОЈАН, 1882, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином стању код Велике Кладуше.

ПЕРНА: 1

  1. КОВАЋЕВИЋ Милоша МАТИЈА, 1890, Србин, земљорадник. Убиjен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.

Опсервациjа аутора текста: Сигурно jе да злочин на Мехином стању ниjе довољно истражен и да jе сећање на њега готово избрисано или би се могло рећи да jе у онаквом запуштеном стању у каквом се налазе и спомен-плоче на самоj локациjи Мехино стање коjе су зарасле у трње и коров. Тачан броj жртава никад ниjе утврђен, ексхумациjа никада ниjе обављена и жртве нису достоjно сахрањене. Урађен jе доста детаљан поименичан попис жртава фашистичког тj. усташког терора за села коjа се налазе на териториjи данашње Р Хрватске, а припадала су некадашњим котарима (срезовима/окрузима) Слуњ и Вељун, Воjнић и Вргинмост и из коjих су Срби одвођени на ликвидациjу на Мехино стање. Из ових села jе по имену утврђено око 500 српских жртава коjе су краjем jула и почетком августа 1941. године, углавном на превару похватане од усташа под изговором да иду на рад у Немачку и камионима одвезене до овог места. За разлику од књиге “Котар Слуњ и котар Вељун у НОР-у” у коjоj се износе углавном реалне броjке жртава, у књизи “Котар Воjнић у НОР-у и соц. револуциjи”  и књизи “Радио сам своj сељачки и ковачки посао” на више различитих места спомињу се различите броjке жртава злочина на Мехином стању, коjе варираjу од 4000 до 7000, што jе према свим реалним подацима тешко вероватно, узевши у обзир поименичне пописе жртава за котареве у Хрватскоj, поређење пописа становништва 1931. и 1948. године и неке друге демографске параметре, те би, да су те процене тачне, то значило да у селима око Цетинграда, Воjнића и Кладуше већ после лета 1941. године скоро нико жив од Срба ниjе остао, што jе, на срећу, далеко од истине. Такође, уз саме те броjке стоjи да jе реч о проценама, нема никаквих података коjи би те процене поткрепили, нити било ког научног доказа или навођења извора или научне методе, неког поступка коjи jе учињен како би се дошло до резултата датих у тим проценама. Оно што jе мало мање познато, jесте страдање Срба из општине Велика Кладуша, jер колико jе познато аутору овог текста, ниjе било издања неких књига са поименичним пописима жртава и местом њиховог страдања за териториjу општине Велика Кладуша, па би се подаци о страдању Срба са тог подручjа можда могли наћи у пописима жртава Другог Светског рата коjе поседуjе Музеj жртава геноцида у Београду, што би могло да допринесе jош ближем утврђивању приближног броjа жртава злочина на Мехином стању. Утврђивање приближно тачног броjа жртава на Мехином стању, ма колико он био мањи од процењених броjки (4000-7000) изнетих у књизи “Котар Воjнић у НОР-у” не може нинакоjи начин умањити злочин коjи су усташе у то време и на том месту учиниле према апсолутно невиним људима, на наjсвирепиjи начин, готово без испаљеног метка.

Подаци о аутору прилога у УГ Јадовно 1941. Бања Лука

 

 

Везане виjести:

30. jула до 14. августа 1941.- Масовни покољ на „Мехином стању“

МАСОВНИ ПОКОЉ СРБА ИЗ СЛУЊА И ВЕЛИКЕ КЛАДУШЕ …

Ко се данас, на годишњицу страдања, сjећа побиjених Срба из …

Мехино стање – Jadovno 1941.


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top