Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Марко Јанковић: Одбрана западно крајишких општина септембра 1995. године

Датум објаве: четвртак, септембар 14, 2017
Величина слова: A- A+
Уништена амфибија хрватске војске
Уништена амфибија хрватске војске

Након егзодуса српског становништва из Републике Српске Краjине, хрватско бошњачка коалициjа потпомогнута НАТО авиjациjом мjесеца септембра отпочела jе опсежну кампању осваjања териториjа Републике Српске.

Амерички изасланик за Балкан Ричард Холбрук у своjим мемоарима „Завршити рат“ пише да jе наговарао Туђмана и Изетбеговића да jош енергичниjе крену у обрачун са Србима. Након успjешно проведене операциjе „Маестрал“ у Западноj Босни, хрватски воjни и државни врх одлучио jе да изврши форсирање риjека Уне и Саве и тако развуче Воjску Републике Српске што jе више могуће. Зелено свjетло за извођење операциjе „Уна 95“ дао jе сам предсjедник Фрањо Туђман. Операциjа „Уна 95“ jе у хрватским документима шифрована и као операциjа „Дрина 95“, по чему се може наслутити да jа краjњи циљ било избиjање на Дрину и границу са Србиjом, чиме би се питање Срба у Босни и Херцеговини риjешило на исти начин као у Хрватскоj.

Осамнаестог септембра у jутарњим часовима ХВ jе почела са извођењем операциjе. Готово симултано су нападнуте општине Козарска Дубица, Костаjница и Нови Град. Након артиљериjске припреме коjа jе jеднаким интензитетом дjеловала и по воjним и по цивилним циљевима отпочело jе десантирање специjалних снага ХВ на споменуте општине, а 5. корпус АБиХ изводио jе артиљериjско пjешадиjске нападе на фронту од Босанске Крупе до Новог Града. Извиђачко-диверзантске групе ХВ су оствариле почетне успjехе у општинама Козарска Дубица и Нови Град, док су у Костаjници одбачене при покушаjу преласка риjеке. Након почетних успjеха припадници ХВ наишли су на жесток отпор припадника ВРС коjи су се у међувремену реорганизовали и припремили за борбу. Сљедећих неколико сати вођене су пресудне борбе за опстанак српског народа на своjим вjековним огњиштима.

Важност те одлучуjуће битке препознали су и цивили поменутих општина коjи су се на поjединим мjестима самоинициjативно организовали и кренули у борбу против неприjатеља. До касних вечерњих часова вођени су интензивни ватрени окршаjи коjи су односили животе и на jедноj и на другоj страни. Команда ВРС jе због изузетно сложене ситуациjе у општинама Козарска Дубица и Нови Град одлучила да у борбу уведе и авиjациjу РС, коjа jе своjим дjеловањем наниjела огромне губитке ХВ, посебно артиљериjским jединицама. До jутарњих часова сљедећег дана припадници ХВ су били одбачени са териториjе Републике Српске. Иза себе оставили су страшне злочине, коjи подсjећаjу на оне њихових предака из Другог свjетског рата. О страхотама коjе су остале иза ХВ имао jе прилику да посвjедочи и новинар Маjк О’Конор из (The New York Times), коjи jе 20. септембра боравио у Козарскоj Дубици. Сљедећег дана у споменутим новинама изашао jе чланак са насловом „Подсjећање на хорор из 1943“. Мике О’Конор jе примjетио да међу страдалим цивилима „има жена и дjеце као и да некима недостаjу очи“.

Након претрпљеног неуспjеха 18. септембра, хрватски воjни врх одлучио jе да jош jедном покуша да форсира риjеку Саву. Овог пута одлучили су да се врате на њима добро познато мjесто и да наставе оно што су оставили недовршено 1945. године. Спомен подручjе Доња Градина, мjесто насилног упокоjења стотине хиљада српских цивила, 19. септембра  1995. постало jе поприште одлучуjуће битке за опстанак српског народа на овим просторима. На хумкама своjих предака српски воjник се заклео да неће одступати, сада jе било „бити или не бити“! Након артиљериjске припреме коjа jе немилице “тукла“ Доњу Градину и околна села почело jе десантирање хрватскиx снага. У веома кратком року на тло Доње Градине ступило jе око 80 припадника ХВ, након чега jе кренула амфибиjа са 30-ак људи. По ступању амфибиjе на десну обалу Саве започео jе жестоки обрачун између ХВ и ВРС. Један од припадника ВРС jе ручним ракетним бацачем уништио амфибиjу, након чега jе настала пометња у редовима ХВ. Убрзо jе почело извлачење припадника ХВ, коjи су се “необављеног посла“ и уз огромне губитке повукли на лиjеву обалу Саве.

18. и 19. септембра општине Козарска Дубица, Костаjница и Нови Град изгубиле су 54 цивила и 50 воjника и припадника МУП-а. На простору од Новог Града до Козарске Дубице за два дана борби пало jе око 12 000 проjектила разних калибара. Материjална штета у поменутим општинама била jе милионска. Само за Козарску Дубицу постоjе подаци да jе износила 504.129.800,00 тадашњих њемачких марака.

Одлучност српског народа да сачува своjа вjековна огњишта била jе jача и од западних планера коjи су ове просторе намиjенили хрватско-бошњачкоj коалициjи. Своjом упорном и пожртвованом борбом српски народ jе заслужио своjу државу што jе потврђено у Деjтону 21. новембра 1995. године. На њему jе сада да jе гради, брани и чува за будућа покољења.

Марко Јанковић

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top