Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Лоцирање Бога од стране бискупа Језеринца

Датум објаве: уторак, јануар 31, 2012
Објављено у Ратко Дмитровић
Величина слова: A- A+
Ратко Дмитровић
Ратко Дмитровић

Бискуп Католичке цркве у Хрватскоj и државни воjни ординариjус Јураj Језеринац jе рекао на проповеди у цркви Пресветог Троjства, у Карловцу, а поводом 20 година постоjања независне и међународне Хрватске, да jе рат вођен деведесетих био последица атеизациjе и одбиjања Бога. Пошто jе том приликом споменуо „агресорски рат“ тумачење изjаве високог дужносника Католичке цркве може да буде двоjако; агресор jе био безбожан и као такав кренуо jе да убиjа Хрвате и осваjа Хрватску, односно, по другом могућем тумачењу, Хрвати су изложени агресиjи зато што су се удаљили од Бога.

ХРВАТИ – ЦРКВА – РАТ

Како год било, шта год мислио Језеринац, добили смо снажан повод да се по ко зна коjи пут позабавимо троуглом – Хрвати-црква-рат. Можда наjвише због jасне жеље бискупа Језеринца да jавности сугерише став како веруjући људи не изазиваjу ратове и не ратуjу, да jе вера предуслов мира, а црква брана од сваке невоље, убиjања.
Језеринац jе све само ниjе наиван. Зна добро да су сви ратови на овим просторима – сведимо их у овом случаjу на Србе и Хрвате – били верски мотивисани. Нема за ову поставку jаче аргументациjе од оне коjа се налази у књигама, записима и храмовима Католичке цркве. Наравно, и у неспорноj апсолутно неупитноj историjи „цркве у Хрвата“, посебно делу наше прошлости коjи сеже до средине 19 века.
Сви људи коjе налазимо на страшноj и крвавоj вертикали хрватског фашизма, од идеjних и идеолошких поставки до Јадовна и Јасеновца, или су били свештеници, или су прошли семеништа, гимназиjе, уопште образовање у Католичкоj цркви, од Анте Старчевића до Макса Лубурића и Мирослава Маjсторовића Филиповића.
Темеље дубоке, систематске, стално потхрањиване мржње, Хрвата према Србима, поставио jе Анте Старчевић. Усташтво, као наjцрња идеологиjа са коjом се Европа икада сусрела, настало jе на „учењу“ и политици Анте Старчевића, а наjгласниjи и наjгорљивиjи промотори усташтва, све до његовог државног отеловљења (НДХ) били су свештеници Католичке цркве.
Без Католичке цркве не би било усташтва, Независне државе Хрватске, ни Јасеновца. Само захваљуjући Католичкоj цркви многи усташки злочинци, кољачи, избегли су руку правде.

РЕАЛИЗАЦИЈА УСТАШКИХ ЦИЉЕВА

Ово ниjе моjа теориjа већ тврдња двоjице Хрвата чиjа имена се и у данашњоj Хрватскоj изговараjу нерадо и са великом муком. Први jе Виктор Новак, а други Јожа Хорват.
Виктор Новак jе аутор капиталног дела „Magnum Crimen“ (велики злочин – на латинском), књиге без коjе се не може или не би смело упуштати у расправу о повезаности Католичке цркве и хрватског национализма, државотворних идеjа и усташтва, на краjу краjева. Онаj ко се одважи да обjашњава односе између Срба и Хрвата, а код куће нема „Magnum Crimen“ или ниjе прочитао ту књигу, таj мора да jе наиван и необразован или краjње покварен. Тамо се налазе одговори на многа питања, укључуjући обjашњење на коjи начин jе припремано стварање НДХ и развиjано усташтво.
Виктор Новак jе рођен 1889. године у Доњоj Стубици, у Хрватском загорjу, недалеко Великог Стубишћа, у коjем jе оваj свет угледао Фрањо Туђман. Новак jе завршио Филозофски факултет у Загребу, специjализациjу у Риму, а докторирао jе у 25 години. Пре Другог светског рата добио jе службу на Београдском универзитету и у главном граду Србиjе провео jе остатак живота. Умро jе 1977. године. Готово jе непознато да jе Виктор Новак у Краљевини Југославиjи био jедан од наjбољих музичких критичара, а у његовоj биографиjи налазимо податак да jе основао загребачки певачки хор „Лисински“; био председник Првог београдског певачког друштва и „Корнелиjа Станковића“.
Ипак, основна животна преокупациjа Виктора Новака била jе Католичка црква. Њен положаj, унутрашњу организациjу, политичке амбициjе и остварења, стварну друштвену улогу и циљеве, паралелно и таjно деловање у време Краљевине Југославиjе, Новак jе изучавао 40 година. Оно до чега jе дошао углавном се нашло у „Magnum Crimenu“. Кажем углавном пошто jе прво издање тог дела (поjавило се у Загребу 1948. године) цензурисано од стране хрватских комуниста. Можете да замислите до коjе мере су избачени делови компромитуjући за Католичку цркву када су их комунисти повукли из штампе. Онаj ко хоће може и да провери пошто су „скривени“ делови „Crimena“ недавно обjављени у Србиjи.
„Magnum Crimen“ jе штампан на преко хиљаду страна и непобитно, са безброj примера и доказа, нуди истину коjа каже да дружина Анте Павелића никада не би успела у своjим плановима, од стварања НДХ до геноцида над Србима, да иза њега ниjе стаjала Католичка црква. Не само стаjала, већ и учествовала у провођењу и реализациjи усташких циљева.
Бискупска конференциjа Католичке цркве у Хрватскоj, на челу са Алоjзиjем Степинцем, прогласила jе усташку Независну државу Хрватску за „Civitas Dei“ (божjа држава), а међу управницима логора Јасеновац, укључуjући оснивача Макса Лубурића, троjица су образовање стицали у католичким гимназиjама и на факултетима. Прве усташке вође, на локалу, по целом простору НДХ, скоро у већини били су или свештеници Католичке цркве, или они коjи су прошли њена семеништа.
Међу кољачима у Јасеновцу налазимо неколико свештеника Католичке цркве, а jедан од њих, Мирослав Маjсторовић Филиповић, други по реду управних те творнице смрти, толико се истицао у клањима, такмичећи се са осталим усташама у броjу ликвидираних Срба, да му jе Ватикан, страхуjући од могућих негативних последица по цркву, одузео чин свештеног лица. Маjсторовић се за Јасеновац квалификовао на самом почетку рата, клањима Срба у бањалучком краjу. Из тог времена jе и нормалном уму непоjмљиви злочин у селу Дракулић када jе фратар Филиповић, после ликвидациjе око 2.300 Срба у Дракулићу и околним селима, дошао у основну школу, одвоjио католичку и муслиманску децу и натеравши учитељицу да гледа одсецао главе српским ђацима. Иза њега jе остало 60 обезглављених малих тела. Учитељица jе остала жива, али jе полудела.

КЛАЊЕ И УБИЈАЊЕ

Међународна комисиjа за утврђивање истине о Јасеновцу, после вишегодишњег истраживања, дошла jе до сазнања да jе, именом и презименом, 1.171 свештеник Католичке цркве за време Другог светског рата, на простору НДХ, учествовао у клању, убиjању, силовању, мучењу…Срба, Јевреjа и Цигана.
Новак у „Magnum Crimenu“ раскринкава послератну одбрану Католичке цркве коjа jе, немаjући шта друго да изнесе, нудила некаква писма врха Католичке цркве у Хрватскоj нижим службеницима, у коjима се забрањуjе насилно превођења православаца у католике. Новак jе доказао да су писма стизала после већ обављеног посла, да нису имала снагу обавезе и нису била jавно публикована. Језуитска посла.
Књига Виктора Новака и данас jе веома ретка на простору бивше Југославиjе. То издање из 1948. године распродато jе за веома кратко време, али се претпоставља да jе откуп организовала Католичка црква и све примерке уништила. Плашим се да у данашњоj Хрватскоj нема више од десетак комада „Magnum Crimena“. Многи примерци уништени су 1990. године, у страху од обновљеног усташтва.
Једна друга књига, готово исте важности као и Новаков „Crimen“ поjавила се одмах после Другог светског рата, 1946. године, и у великоj мери налазимо jе у Новаковом делу коjе се, рекох, поjавило 1948. године. У питању су „Документи о протународном раду и злочинима jедног диjела католичког клера“. Ову књигу приредили су и штампали Јожа Хорват и Зденко Штамбук, али се заслуга за њено поjављивање приписуjе упорности и снажноj вољи антиклерикалца и антифашисте Јоже Хорвата.
То jе запањуjућа књига чак и за оне коjи о улози Католичке цркве у злоделима НДХ и усташа знаjу много. Готово сви извори су усташки, односно, Католичке цркве; писма, фотографиjе, крштенице, записници, лични документи и архиве, преписке, молбе, похвале, наредбе…са тек понеким записником са суђења усташким злочинцима непосредно по окончању рата.
И та књига jе већ децениjама у Хрватскоj „у кућном притвору“. Никада ниjе штампано друго издање, прво jе уништено или заборављено, а онда се 2008. године неколико храбрих Срба из Хрватске, предвођених професором др Светозаром Ливадом и Божидаром Дугоњићем, одважило и штампало репринт издања „Документи…“ из 1946. године. Некако сам успео да се докопам jедног примерка и сматрам га изузетно вредним документом у личноj библиотеци. Према ономе што сам успео да сазнам, ова књига у Хрватскоj веома тешко успева да избиjе на светло дана. Штампана jе у две хиљаде примерака, а продаjе готово да нема. Више о томе у неком од следећих броjева „Печата“.
До тада размислите о горњим редовима и тврдњи бискупа Језеринца да су рат и убиjања у Хрватскоj изазвали атеисти, безбожници.

Пише: Ратко Дмитровић

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top