Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Кума Драгана Јовановић из Сталовице

Датум објаве: понедељак, мај 31, 2010
Величина слова: A- A+

Кума Драгана Јовановић из Сталовице нам је готово свакодневни посјетилац. Она је прави мушкарац. Уз мамину и Јованкину помоћ она је испекла ракију од шљива, којих је ове године било доста. Направила је и гредељ за плуг јер је стари био сломљен. Лијепо га је ођељала са пођељачем, провртала потребан број рупа за заворањ и на њега припасала плуг са лемешом. Орнице су биле у употребљивом стању. Од некуда је донијела горњи дио јарма, а доњи и плетнице је сама направила. Наметнула је мами идеју да ће помало “презати” краве у јарам, да се уче вући кола. То ће она радити у дворишту како краве не би побјегле ако се узјогуне. Почела их је презати и под плуг, па би она и ја одрезали по коју бразду у врту и воћњаку. Она ауторитативно води краве, има и подебљу шибу, а ја држим за плуг под њезиним надзором и примједбама. Каже она да ћемо ускоро моћи ићи и по дрва у шуму са кравама. „Па, колико довеземо. Ићи ћемо пуно пута и довести колико нам треба. Па не можемо за ложење порушити све воћке“, био је њезин коментар. Већ је срушена стара јабука киселка и орах у који је својевремено ударио гром, па је из њега стално цурила некаква црна, љепљива течност. А није ни имао лијепо стабло да би био за продају. Његов дебели приданак лежао је уз рупу из које је извађен. Било га је лакше извадити пресјецањем дебелих, али површних жила, него га рушити резањем. Довоз дрва из шуме је велики проблем јер одлазак у шуму је ризик од сусрета са партизанима. Велики број комшија, готово сви, осјећају се понешто кривима за сва прохујала крвава догађања, а не знају критерије по којима би их партизани одабирали. Кад домобрани и усташе у великом броју крену према Ператовици или Барни, за њима иде цијела колона кола која скрећу у шуму да би се насјекло дрва. То је ријетко, па дрва за зиму неће бити доста. Сви руше мање вриједна стабла воћака. Усташке фамилије у српским кућама руше редом кад им затреба дрва. То раде и избјегле усташке фамилије из билогорских села, које су се окрвариле о недужне Србе октобра 1942. Они су уселили у куће побијених Срба у Грубишном Пољу 28. септембра 1942. године и у куће оних који се нису вратили из Јасеновца и Сиска, камо су отјерани у октобру исте године. Прича се да сви мушкарци који иду спавати у “жицу” имају тамо оружје којим ће бранити центар Грубишног Поља заједно са домобранима, усташама и гестаповцима. Ради тога је њихов страх од партизана још већи. Вожња дрва на кравама била је тешка. Кад би ишли путем према ливадама и шуми, оне би упорно скретале у сваки путељак којим смо их раније гонили на пашу. Тако су настојале и у шуми скренути на сваки пропланак гдје су раније напасане. На повратку кући, ваљда већ жедне, ишле су послушно. На кравама смо довозили и обране кукурузе, а посијали смо и нешто жита. У качици у штагљу има нешто вина под комом. Немамо пипе па до вина долазимо тако што идемо са лименим лонцем од литре, притиснувши га уз дугу. Под притиском кома вино цури у лонац. У лонац уплива и по која јагода грожђа, али то нам не смета. Кума Драгана мисли да би требало испећи ком у ракију док се није сав укиселио. Ипак је договорено да се ком баци на ђубре, јер би се печењем ракије потрошило пуно дрва. Та кума Драгана је знала радити све послове, па сам јој са задовољством помагао и покушавао да и сам радим.

 

< Пуцањ иза ђедовог бунара                                                 Садржај                                         Добио сам упалу зглобова >

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top