Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала вама који сте били са нама код Шаранове јаме, на Јадовну, у Теслином Смиљану и Медку 30. јуна 2018. Свједочили смо да нисмо заборавили.

Ко је наредио укоп 163 НН лица, страдала у рату, у Високом по муслиманским обичајима? (ВИДЕО)

Датум објаве: четвртак, фебруар 1, 2018
Објављено у Видео, Остало
Величина слова: A- A+

Без знања јавности и породица несталих, у комплексу градског гробља Високо, крајем прошле године, укопани су неидентификовани посмртни остаци особа, пронађених углавном на ширем подручју Сарајева.

Идентификација несталих Фото: илустрација
Идентификација несталих Фото: илустрација

Према документима који су у посједу РТРС, ријеч је о чак 163 „случаја“ што никако не значи да је ријеч о исто толико тијела. Још шокантније звучи податак, да иако су неидентификовани, сви посмртни остаци укопани су са муслиманским вјерским обиљежјима!?

Када мешетарење људским костима на површину исплива – етика, хуманост, закони…све потоне и дубље од дна! Овај пут „испливао“ је списак НН тијела која су кришом укопана на градском гробљу Високо. Наредбу је издало Кантонално тужилаштво Сарајево! Укопавање је, према нашим сазнањима, вршено у октобру и новембру прошле године, а акт, у нашем посједу, датиран на 12. децембар, и потписао га је извјесни Сабахудин Ћосовић.

У акту, потписник наводи локације гдје су све претходно посмртни остаци, приликом асанације терена, годинама ископавани – од сарајевског Новог града, Стадиона, окружења болнице Јагомир, корита ријеке Босне…па до оних под ознаком КРИ 144, давно преузетих из мртвачнице Кошево, па којекуда сахрањиваних и поново преношених. На списку укупно 163 „случаја“, што, пракса је доказала, најчешће не значи и исто толико тијела. Некада је то неколицина скелетних остатака, неријетко остаци по два и више тијела. Менаџмент гробља Високо спреман је тек да потврди да је укопавање извршено.

Директор гробља у Високом Кенан Каравдић каже да је по налогу укопано, након ревизије ИЦМП-а, која је рађена у посљедњих годину дана и њиховог поновног одобравања да се та тијела укопају.

За све остале детаље, Каравдић је тражио захтјев у писаној форми. И послали смо, али одговоре добили нисмо! Ћуте и у Кантоналном тужилаштву Сарајево. Не оглашава се ни Институт за нестала лица, нити његови званичници који су тамо именовани да заступају права српских жртава. Колико год они ћутали, доказе посједујемо, да су сви посмртни остаци или „случајеви“, иако неидентификовани, покопани са муслиманским обиљежјима. 163 табута исто толико „башлука“ или муслиманских надгробних споменика, „утихана“, покрова бијелих и зелених…И исто толико разлога да реагује, прије свих, Тужилаштво БиХ. Наиме, када је одлазећа Међународна комисија за нестале, која је годинама у БиХ имала монопол над ДНК анализом, у покушају да прикрије све своје свјесне и несвјесне брљотине, инсистирала на ревизији неидентификованих посмртних остатака у костурницама и мртвачницама, Тужилаштво БиХ издало је и инструкције о поступку. Чак и за поновно укопавање оних посмртних остатака која ни ревизијом неће бити идентификована.

Милутин Мишић, бивши члан Колегијума директора Института за нестала лица, каже „да ако су из гробаља ексхумирани да се врате у гробља на исто или друго гробно мјесто, ако нису из гробаља онда да се сахране на судским парцелама у општинама из које су ексхумирана. Значи никако није могло тијело из Трнова да буде сахрањено у Градским гробљима Високо“.

Управо то је урађено! Требао је ИЦМП, да о ревизији сачини детаљан и свобухватан извјештај, са истим да упозна породице жртава на свим странама. Али, ИЦМП је, уз прећутну сагласност Савјета министара, из БиХ побјегао за Хаг, а да договорено није испоштовао.

Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина, каже да је очигледно да је овдје поступано мимо инструкције, и позива Тужилаштво БиХ да утврди како су та тијела покопана по муслиманским обичајима, а при томе је ријеч о нединтификованим тијелима, па постоји оправдана сумња да су то сарајевски Срби који су не покопани, већ сакривени у циљу спречавања спознаје о истини о ономе шта се дешавало у Сарајеву.

Породице српских страдалника шокиране су најновијим потезом из града на Миљацки. Милан Мандић, који већ годинама трага за посмртним остацима свог оца убијеног у насељу Добриња, пита да се можда и над очевим скелетом није надвисио височки башлук.

У ишчекивању реаговања уснулог бх. тужилаштва, које је годинама било и глуво и нијемо на све вапаје, на мешетарења сарајевских ревизиониста скорије нам историје, на параинституте и фризиране податке и досијее, сродници жртава из Сарајева питају – да ли је ово и крај потраге за несталим Србима у овом граду? Упозоравају да би на сличан начин могле да заврше и српске жртве, Подриња, Озрена, централне Босне, Сијековца…А ћутолози ћуте, морбидно мешетаре и његују самопрокламовани култ једине жртве протеклог рата!

Извор: Радио Телевизија Републике Српске


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top