Календар геноцида
Наредни догађаји
Злочин у мјесту Жутица код Милића 21. маја 1992.
21. маја 1992. године, припадници паравојних муслиманских снага пресрели су у мјесту Жутица, на регионалном путу Милићи - Сребреница, камион којим су се превозили радници предузећа "Боксит" и мјештани села Подравање и из засједе убили осморо цивила, међу којима и двије жене.
Више на:
ЗЛОЧИН НА БОРАК БРДУ БЕЗ КАЗНЕ
На Борак Брду код Новог Горажда, 22. маја 1992. године, на кућном прагу припадници тзв. Армије БиХ убили су петеро Срба.
СЈЕТИМО СЕ БРАДИНЕ
25/Мај - 27/МајЗлочин у Брадини био плански, што најбоље говори о карактеру рата у БиХ, као и намјери муслиманских фанатика да изврше агресију на вјековну српску имовину с циљем да се Срби са тих простора протјерају за сва времена. Из МУП-а Републике Српске раније је потврђено да је поднесено шест кривичних пријава, односно извјештаја и допуна против 18 идентификованих лица за које постоји основана сумња да су 25. на 26. мај 1992. године у мјесту Брадина код Коњица починили једно или више кривичних дјела ратног злочина. Убијено је најмање 38 идентификованих српских жртава, пет жена је силовано, док је више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, највише у Челебиће. Преостало српско становништво протјерано је са својих огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква Вазнесења Господњег запаљени. Преживјели Срби из Брадине сваке године сјећају се тих страшних дана, када су се "саплитали о лешеве својих најмилијих", као и да је команда хрватске и бошњачке паравојске "платила неке Роме који су ноге убијених везали конопцима, а онда их коњима вукли до багером ископане јаме испред православне цркве у центру села".
За три дана, од 25. до 27. маја 1992. године, у ту јаму бачено је 26 тијела. Трагични биланс износи: 54 мртва за три дана, а у логорима је животе изгубило још њих 22, док се за пет лица још трага. Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци. Прије рата у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника. Данас у брадини нема Срба.
БРАДИНА: СРПСКЕ РАНЕ КРВАРЕ И НАКОН 21 ГОДИНЕ
НАТО ЗЛОЧИН У ВАРВАРИНУ
На данашњи дан 1999. године авиони НАТО су код Варварина с четири пројектила, испаљена за мање од пет минута, срушили мост преко Велике Мораве и убили најмање 11 цивила, међу којима Сању Миленковић (16), једног од најталентованијих младих математичара у свету.
Напад је отпочео у 13.25 часова, при ведром времену, а мост је због пијачног дана у Варварину био пун људи. У истом нападу убијен је и протојереј ставрофор Миливој Ћирић, прва жртва НАТО агресије међу свештенством Српске православне цркве, који је усмрћен на прагу оближњег храма Успења Пресвете Богородице.
Истог дана је у нападу НАТО авијације на конвој британских, италијанских и португалских новинара на путу Призрен-Брезовица убијен возач Небојша Радојевић, а двоје људи је рањено.
Доњи Лапац
Зграда основне школе, Доњи Лапац, у подруму мучилиште и губилиште српског становништва од 19. јуна до средине јула 1941.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
2013 - Злочин у Црном Потоку код Топуског
Злочин у Црном Потоку код Топуског
Црни Поток, код Топуског, 17. априла 1942. усташе убиле 64 Србина.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Иако се у овом дјелу наводи да је до злочина у Црном Потоку дошло 17. априла, упоређивањем извора и нама доступне литературе, дошли смо до закључка де се, ипак, као дан извршења злочина намеће 18. април 1942. године. До тог закључка дошли смо користећи наслове:Котар Вргинмост у НОБ 1941-1945,Душан Баић,Вргинмост, 1980. (стр 388-398) иГеноцид на Кордуну и околици,Петар Зинаић, Београд1996, (стр 429-430)
Преносимо списак жртава из књигеГеноцид на Кордуну и околици.
ЗЛОЧИН У ЦРНОМ ПОТОКУ
18. априла 1942. усташе су на превару успјеле да убију 64 становника из Црног Потока и двојицу из села Буковице који су се налазили у Црном Потоку. Тога дана село Црни Поток је потпуно спаљено.
Из Буковице су убијене Љубица Врга 10 (године), и њена сестра Неђељка Врга 6, у Црном Потоку гдје су се налазиле као избјеглице код родбине.
Из Црног Потока убијена је Милица Бакић 17, у властитој кући.
Мила Бакић 20, убијена је и спаљена у штали Стевана Војновића.
Јека Балабан 19, силована је, а затим убијена и спаљена у штали Стевана Војновића у Црном Потоку.
Милка Кајганић 28,
Ђуро Колунџија 39, глухоњем,
Љубица Колунџија 3,
Милица Колунџија 30,
Сава Колунџија 42,
Стака Колунџија 5,
Стана Колунџија 42,
Стоја Колунџија 7,
Миладин Миљановић 13,
Милинка Миљановић 50,
Милка Мудрић 13, су убијени.
Симо Поштић 2, жив је спаљен заједно са својим дједом
Стојаном Поштић 84 у властитој кући.
Матија Улемек 50, усташе су му поломиле руке и ноге и заклали и закопали у ђубар код његове куће.
Боја Војновић 13, убијена,
Боја Војновић 31, жива је спаљена у штали Стевана Војновића,
Божо Војновић 21, жив је спаљен са групом мјештана у ватри запаљене куће,
Бранко Војновић 7,
Драган Војновић 2 и
Драган Војновић 1, убијени су код својих кућа.
Драгица Војновић 4, жива је спаљена са групом својих мјештана.
Драгица Војновић 3, и
Душан Војновић 2, убијени,
Ђуро Војновић 21, и
Јока Војновић 45, живи су спаљени са групом мјештана.
Јока Војновић 19, силована је па затим жива спаљена,
Љубица Војновић 12, жива је спаљена,
Љубица Војновић 20 и Максим Војновић 36, су убијени.
Марија Војновић 18, и Марија Војновић 47, живе су спаљене.
Михајло Војновић 45,
Милан Војновић 6 и
Милан Војновић 3 су убијени.
Миле Војновић 19, побјегао је из запаљене штале и истог дана на њиви ухваћен и убијен.
Миле Војновић 4,
Миле Војновић 60,
Миле Војновић 44,
Милица Војновић 18,
Милка Војновић 45,
Милка Војновић 40, су убијени код својих кућа.
Милош Војновић 35, био је раније стражар код општине Топуско, жив је спаљен са групом мјештана у свом селу.
Мирко Војновић 24,
Никола Војновић 13,
Нина Војновић 3,
Перо Војновић 63,
Перо Војновић 3,
Перо Војновић 21,
Раде Војновић 40, борац IV батаљона, заробљен и жив спаљен у штали Стевана Војновића,
Ружица Војновић 59,
Сава Војновић 32, убијени и спаљени у кући Миле Бућана,
Славко Војновић 4, убијен,
Стана Војновић 20 и Станица Војновић 42, живе су спаљене са групом мјештана.
Станко Војновић 43,
Стеван Војновић 52,
Стеван Војновић 25,
Стоја Војновић 59, су убијени, а
Стоја Војновић 63, је жива спаљена у штали Стевана Војновића у Црном Потоку.
Лука Миљановић 2,
Милка Миљановић 3,
и Стојан Миљановић 6, убијени су од стране усташа у Петровој Гори.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
2013 - Петрова гора, Мрачајски јарак, 18. априла
Петрова гора, Мрачајски јарак, 18. априла
Петрова гора, Мрачајски јарак, усташе су 18. априла 1942. године масакрирале 18 српских избјеглица.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.