Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Годишњица страдања резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу

Датум објаве: петак, септембар 21, 2018
Величина слова: A- A+

Припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде Републике Хрватске 21. септембра 1991. године, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, зауставили су два војна камиона у којима су се, из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште”, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје. 

Фото: Банија онлине

Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвежена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста. Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и почели “крвави пир” над њима. Ттринаесторица су ликвидирана, неколико клањем у лежећем положају, а већина хицима из аутоматског оружја у стојећем положају. Тројица су се, међу њима и један са тешким повредама, спасили скоком са моста. Четврти се у току ноћи, такође са тешким повредама, искобељао испод мртвих сабораца.

За овај злочин у мају 1992. започео је кривични прогон карловачког специјалца Михајла Мише Храстова, а завршио је у мају 2015. пресудом Врховног суда, којом је осуђен на четири године затвора због кривичног дјела против човјечности и међународног права – протуправним убијањем и рањавањем непријатеља. Хрватско правосуђе се у те 23 године “прославило” с укупно седам пресуда истом човјеку за исто кривично дјело, да би га на крају ипак прогласило злочинцем, паралелно од њега правећи и жртву.

Изречена казна се тумачи и као награда убици Храстову за преузимање одговорности за инкриминисани догађај, признајући да их је сам побио и то у конструисаној нужној одбрани, у коју му нису на крају повјеровали ни Врховни ни Уставни суд.

Иако изведени докази указују да је у ликвидацији резервног састава ЈНА учествовало најмање три лица и да је пуцано из најмање два различита оружја, надлежно тужилаштво се још не оглашава по питању евентуалног проширења оптужбе на остале извршиоце и наредбодавце овог једног од првих ратних злочина у рату деведесетих прошлог вијека над припадницим ЈНА, у то вријеме једине легитимне и регуларне војске у држави СФРЈ, у чијем саставу је формално-правно још увијек била и Хрватска.

У априлу 2016. године осуђени ратни злочинац Храстов је отишао на одслужење остатка изречене казне, са које је већ 9. децембра исте године, 14 мјесеци прије истека, пуштен на условни отпуст. Према анкети неких хрватских медија, 9 од 10 Карловчана и данас сматра да Храстов није злочинац, него херој.

У априлу ове године Стамбена комисија Министарства бранитеља осуђеном злочинцу Храстову је као ратном војном инвалиду одобрила стамбени кредит од 10.200 евра због тога што је “бранио и обранио Републику Хрватску унутар међународно признатих граница од оружане агресије коју је извршила Србија, Црна Гора и Југославенска народна армија с оружаном побуном дијела српског пучанства у Републици Хрватској”, како контраверзни Закон о хрватским бранитељима из Домовинског рата и члановима њихових обитељи из новембра прошле године дефинише “бранитеље”.

Извор:Банија онлине

Везане вијести:

На Кордуну гроб до гроба тражи мајка сина свога

Бурна историја Кордуна

Слободанка Срдић: У мислима сам путовала на Кордун


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top