ПРВИ ОКРУГЛИ СТО „ГАРАВИЦЕ 1941“

ПРВИ ОКРУГЛИ СТО „ГАРАВИЦЕ 1941“

Зборник саопштења, свjедочења и докумената

РИЈЕЧ УРЕДНИКА

„Оно што ниjе записано

Као да се ниjе ни догодило“

(Иво Андрић)

Грађу за оваj Зборник ваљало jе сакупљати из више извора и са више страна.

Из архива, музеjа, сjећања преживjелих свjедока…

До сада се у неколико књига, коjе су нам доступне, Гаравице само спомињу.

А изграђено jе спомен подручjе на Гаравицама коjе не свjедочи.

Иако jе архитектонски и грађевински обликовано и уређено као jединствена мемориjална спомен цjелина, обухвата подручjе од 149.479 квадратних метара, постављена група великих умjетничких спомен скулптура из камена бихацита подигнут споменик, обликован од велике камене громаде и плоче са текстом, на њему се не може утврдити ко jе жртва, а ко крвник, ко заповиjеди убиjање и ко бише убице, у чему би крвиња жртвама, кад jе убиjање почело и кад jе окончано, гдjе су остаци жртава…

Гаравице нису уређене на онаj начин како оне то заслужуjу, нити jе до овог тренутка било књиге коjа заслужуjе посебно издање.

А Гаравице то заиста заслужуjу.

Народ са ових простора не спада у онаj сретни народ коjег заобиђе рат. Чим се деси билo какав „потрес“ хватамо се оружjа.

Нема генерациjе коjа живи у дjедовоj и очевоj кући, нема прсотора гдjе jедно крвопролиће не сустиже друго.

Учинимо их таквим, да буду сjет, опомена и училиште.

Нека буду мjесто на коjем ћемо се молити за опрост, нека буду мjесто гдjе ћемо учинити да невине жртве не заборавимо, гдjе ћемо се молити да се више нигдjе и никада не понови.

Наjвећу грађу коjу смо користили за оваj Зборник дао jе историчар Бранко Ј. Бокан у своjоj књизи „Геноцид над Србима Босанске Краjине 1941-1945“, затим историчари Јован Мирковић, Здравко Диздар, Милан Вукмановић и Славко Одић у књигама „Бихаћ у новиjоj историjи 1918-1945“ том-1 и том-2, Владимир Дедиjер у свом ратном дневнику и други грађани града Бихаћа коjи су на ову тему говорили и писали, како у књизи „Бихаћ у новиjоj историjи“ тако и у књизи „Подгрмеч у НОБ-у, књига прва.

Посебан, огроман и аутентичан допринос садржаjу ове књиге дали су преживjели свjедоци коjи су своjом дjечиjом храброшћу и божиjом помоћи остали живи, све своjим оком видjели и смогли снаге да нам због истине нешто о томе кажу.

Према томе, оваj Зборник jе сачињен искључиво од текстова коjи се већ налази у наведеним књигама, а односи се на Гаравице и од званичних изjава преживjелих свjедока.

Али, све што jе речено у овом Зборнику, може се рећи да jе то само мали дио истине и зла коjи се у то вриjеме догодио на Гаравицама.

Учинили смо све да код навођења текстова из наведене литературе у Зборник не дође до било каквих техничких грешака.

Зато смо се опредjелили да сва документациона основа коjа jе кориштена за израду овог Зборника, буде jеднако архивирана као Зборник и буде његов саставни дио.

Вjеруjем да ће ентузиjасте, историчари и други стручњаци у перманентном истраживању на видjело изниjети и друге доказе и елементе коjи се односи на Гаравице, то потврдити научним скуповима и своjим текстом допунити странице овог Зборника.

Можда ни ми у току припреме Зборника нисмо могли доћи до свог материjала о Гаравицама из више разлога, а можда понаjвише зато, што се одређени дио овог материjала налази у државама коjе су биле у саставу бивше Југославиjе.

Због обjективних процедура у његовом прикупљању, до таквих материjала и доказа ниjе jедноставно доћи.

Надамо се, кад су „Гаравице 1941“ у питању, да се неће стати само на овом урађеном послу, и молимо читаоце да уваже да jе ово ипак први рукопис комплетне књиге о Гаравицама.

Бранко Вукадиновић