Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ПРВИ ОКРУГЛИ СТО „ГАРАВИЦЕ 1941“

Датум објаве: четвртак, децембар 15, 2011
Објављено у Гаравице
Величина слова: A- A+

ПРВИ ОКРУГЛИ СТО „ГАРАВИЦЕ 1941“

Зборник саопштења, свjедочења и докумената

 

РИЈЕЧ УРЕДНИКА

„Оно што ниjе записано

Као да се ниjе ни догодило“

(Иво Андрић)

Бранко Вукадиновић - Branko Vukadinović

Бранко Вукадиновић

 У жељи да отргнемо од заборава, дамо и даjемо вjечни помен свим невиним жртвама усташког терора на начин како оне то заслужуjу, да подсjетимо оне коjи кажу да „не знаjу“ за бихаћке Гаравице, међу коjима нажалост има и историчара, да jавности презентуjемо материjал са Првог Округлог стола коjи се одржао 05.05.2010. године у Бањоj Луци, и сав доступан материjал коjи говори о том злочину на jедном мjесту, приредили смо оваj Зборник, коjи у наслову носи име, jедног од наjвећег стратишта, како на Балкану тако и у Европи у Другом свjетском рату, гдjе jе на наjсвирепиjи начин, само за неколико недjеља убиjено више од 12.000 цивила само зато што су били Срби, Јевреjи или Роми.

Грађу за оваj Зборник ваљало jе сакупљати из више извора и са више страна.

Из архива, музеjа, сjећања преживjелих свjедока…

До сада се у неколико књига, коjе су нам доступне, Гаравице само спомињу.

А изграђено jе спомен подручjе на Гаравицама коjе не свjедочи.

Иако jе архитектонски и грађевински обликовано и уређено као jединствена мемориjална спомен цjелина, обухвата подручjе од 149.479 квадратних метара, постављена група великих умjетничких спомен скулптура из камена бихацита подигнут споменик, обликован од велике камене громаде и плоче са текстом, на њему се не може утврдити ко jе жртва, а ко крвник, ко заповиjеди убиjање и ко бише убице, у чему би крвиња жртвама, кад jе убиjање почело и кад jе окончано, гдjе су остаци жртава…

Гаравице нису уређене на онаj начин како оне то заслужуjу, нити jе до овог тренутка било књиге коjа заслужуjе посебно издање.

А Гаравице то заиста заслужуjу.

Народ са ових простора не спада у онаj сретни народ коjег заобиђе рат. Чим се деси билo какав „потрес“ хватамо се оружjа.

Нема генерациjе коjа живи у дjедовоj и очевоj кући, нема прсотора гдjе jедно крвопролиће не сустиже друго.

Учинимо их таквим, да буду сjет, опомена и училиште.

Нека буду мjесто на коjем ћемо се молити за опрост, нека буду мjесто гдjе ћемо учинити да невине жртве не заборавимо, гдjе ћемо се молити да се више нигдjе и никада не понови.

Наjвећу грађу коjу смо користили за оваj Зборник дао jе историчар Бранко Ј. Бокан у своjоj књизи „Геноцид над Србима Босанске Краjине 1941-1945“, затим историчари Јован Мирковић, Здравко Диздар, Милан Вукмановић и Славко Одић у књигама „Бихаћ у новиjоj историjи 1918-1945“ том-1 и том-2, Владимир Дедиjер у свом ратном дневнику и други грађани града Бихаћа коjи су на ову тему говорили и писали, како у књизи „Бихаћ у новиjоj историjи“ тако и у књизи „Подгрмеч у НОБ-у, књига прва.

Посебан, огроман и аутентичан допринос садржаjу ове књиге дали су преживjели свjедоци коjи су своjом дjечиjом храброшћу и божиjом помоћи остали живи, све своjим оком видjели и смогли снаге да нам због истине нешто о томе кажу.

Према томе, оваj Зборник jе сачињен искључиво од текстова коjи се већ налази у наведеним књигама, а односи се на Гаравице и од званичних изjава преживjелих свjедока.

Али, све што jе речено у овом Зборнику, може се рећи да jе то само мали дио истине и зла коjи се у то вриjеме догодио на Гаравицама.

Учинили смо све да код навођења текстова из наведене литературе у Зборник не дође до било каквих техничких грешака.

Зато смо се опредjелили да сва документациона основа коjа jе кориштена за израду овог Зборника, буде jеднако архивирана као Зборник и буде његов саставни дио.

Вjеруjем да ће ентузиjасте, историчари и други стручњаци у перманентном истраживању на видjело изниjети и друге доказе и елементе коjи се односи на Гаравице, то потврдити научним скуповима и своjим текстом допунити странице овог Зборника.

Можда ни ми у току припреме Зборника нисмо могли доћи до свог материjала о Гаравицама из више разлога, а можда понаjвише зато, што се одређени дио овог материjала налази у државама коjе су биле у саставу бивше Југославиjе.

Због обjективних процедура у његовом прикупљању, до таквих материjала и доказа ниjе jедноставно доћи.

Надамо се, кад су „Гаравице 1941“ у питању, да се неће стати само на овом урађеном послу, и молимо читаоце да уваже да jе ово ипак први рукопис комплетне књиге о Гаравицама.

Бранко Вукадиновић

 

Гаравице 1941. - Garavice 1941. Издавачи
Завичаjно удружење „Уна“ Бања Лука и Trivunija line“ д.о.о. Бања ЛукаЗа издавача:
Бошко Стоисављевић и Воjин ТривуновићГлавни уредник:
Бранко Вукадиновић 

Извршни уредник:
Небоjша Куштриновић

Редакциони одбор:
Бранко Вукадиновић, Жељко Лакић, Љиљана Орешковић, Бранка ЋуићЛектор:
Ранко ПавловићПревод на енглески:
Душко Поповић 

Фотографиjе:
Деjан Тодоровић

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top