Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Пођимо на Јадовно 01. јула 2017. и покажимо да нисмо заборавили!

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (4)

Датум објаве: четвртак, септембар 1, 2016
Објављено у Глина
Величина слова: A- A+

Усташе кољу Србе

(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб 2011.)

… Јанко Кошутић, повратник из Америке, имао је већи посјед у Прелошћици крај Сиска и тамо стално живио. У Глини је имао кућу у којој је Марко Вујасиновић имао трговину у Карловачкој улици. Дошао је на пар дана у Глину по најамнину за кућу, и тамо ухапшен.

Ђорђе Гавриловић, умировљени управитељ Дома малољетника у Глини, иначе учитељ, био је послије умировљења једно вријеме у Београду. Вратио се пар дана прије успоставе НДХ у свој стан у Глину и ту непознатог дана ухапшен и одведен.

У ову причу припада и умировљени биљежник Никола Јовић који је био међу онима који се првог дана спасио и остао жив јер га нису одвели. Ухапшен је касније, одведен и убијен.

(О судбини др Ђуре Сужњевића, Станка Ребраче-Шлика и Милоша Живковића било је речи у овом тексту – нап. С. Л.)

Слиједе примјери оних који су имали срећу да преживе глинску трагедију.

(О Никици Самарџији, који се спасио приликом одвожења на губилиште у Прекопу, такође је било речи – нап. С. Л.)

Перо Опајић, грађевински подузетник… био је упозорен од свог радника Стеве Врбанца из Скеле да се сакрије те ноћи јер предстоји хапшење. Сакрио се у пропуст крај његове куће у Карловачкој улици и тако се спасио. И свог сина Михајла-Брацу склонио је у двориште у шталу Никице Самарџије и ту је остао до јутра када се вратио кући мислећи да је опасност прошла. Међутим, усташе су водиле бригу кога нису у току ноћи нашли код куће па су у понедјељак ујутро поново дошли по оца и сина. Отац Перо је још у току ноћи одмах првим јутарњим влаком отпутовао за Карловац мислећи да му се син спасио. Касније се пребацио у Београд и тако остао жив. Сина Михајла-Брацу, иначе ђака, нашли су усташе, нажалост, код куће и одвели.

Милорад Медић-Мики био је у родитељској кући када су усташе у понедјељак ујутро око 8 сати дошли по његовог оца којег су и одвели. Мики је спавао у другој соби и како њега нису тражили а он се није појавио из собе, остао је у кући и није био одведен те преживио. Након мјесец дана успио се са пропусницом пребацити у Београд али је тамо нажалост убијен 1943. године.

Миленко Момић-Лимени, чиновник а познат и као центархалф ГШК-а, успио се спасити те ноћи и остати у Глини одакле је након неколико дана криомице отишао у Нову Градишку и тамо живио у току рата.

Мика Стовраг, банковни чиновник већ је био међу ухапшенима али је на интервенцију Пере Кухара, глинског кројача, успио чистим случајем бити пуштен и није те ноћи одведен у затвор и тако си спасио живот.

Милан Бракус спасио се јер је пијан те ноћи заспао на нечијој штали и није те ноћи био у својој кући. Касније је био ухапшен и на прозивци се сврстао међу Хрвате и тако опет успио остати жив.

Никола Јовић, умировљени биљежник, као старији човјек није излазио често из куће на улицу па су усташе приликом хапшења на њега заборавили и није одведен 11. на 12. маја те је том приликом остао жив, али не задуго јер је касније у јуну… одведен и стријељан исто у Прекопи.

Боро Меанџија био је упозорен предвечер од свог доброг школског колеге и пријатеља Златка Пинотића да се склони и да не буде у кући и то упозорење је послушао и остао жив.

Од хапшења се успио спасити и тако остати жив и ветеринар Марко Радојчевић кога је на вријеме упозорила наводно жена др Мирка Пука, Љубица с којом је овај био у пријатељским односима.

И старији син Петра Дупора успио се спасити и није одведен јер у вријеме хапшења није био у кући.

Посебно вриједи забиљежити и случај православног катехете Јована Лукића који је становао у Дупоровој кући. У вријеме почетка хапшења у недјељу навечер око 10 сати отпутовао је влаком из Глине за Црну Гору и тако остао жив. Његова супруга сутрадан 12. маја је поподне с дјецом и тада 13-годишњим Гојком Лончаром-Тољом отпутовала у Вир Пазар у Црној Гори.

Исто тако успио се спасити Дамјан Миљевић, официр бивше војске који је био у родбинским везама са Гојком Лончаром. Само неколико дана прије 11. маја отпутовао је из Глине и тако си спасио живот.

Поред ових познатих имена успио се спасити и један младић непознатог имена и презимена који је продавао воће на глинској тржници. У недјељу 11. маја навечер дошао је уморан с пута и однио воће у складиште које је имао у кући Шепарца у Карловачкој улици. Тамо је од умора легао на донесене вреће и заспао, а како се налазио у хрватској кући нитко није знао за њега и тако је остао жив…

У вријеме хапшења успјело се спасити на разне начине – скривањем, бјежањем или на други начин још неколико особа за које се касније установило да су остали живи. То су Перо Летић старији, Милош и Урош Пејић, Раде и Никола Чуповић, кројач Бркић и Божо Пјевац…

Посебно се мора забиљежити да је и опанчар у Карловачкој улици Хрват Ђуро Опачић успио у својој кући сакрити и спасити једног човјека чије име није познато.

У посебну групу… Глињана који су остали живи… спада Вељко Дракулић који је био резервни официр и у вријеме распада војске био заробљен и цијели рат провео у заробљеништву. У такве спада и Ђуро Вишњић, трговачки помоћник код трговца и пекара Бабића у Карловачкој улици. Био је у заробљеништву цијело вријеме рата и тек по повратку из заробљеништва у љето 1945. године на жељезничкој станици у Туропољу од једног Глињанина је дознао за судбину свих глинских Срба…

(Још су се неки Срби, а аутори их помињу, под разним околностима успели спасити, као Нико Лалић, Тошо Метикош, Миленко Томић, Јово Штековић… – нап. С. Л.) …

Трагедије појединих породица

Иако је приликом одвођења „на преслушавање“ било стално наглашавано да требају ићи сви „од 16 до 60“ година, то се у стварности није проводило. Одвођени су и дјечаци са 15 година а горње границе није било јер нитко старији није остао код куће па су и они преко 75 година одведени.

Ноћ 13. маја оставила је празне многе српске куће и завила у црно многе жене и мајке те бројне сестре тако да се не може издвајати у овом случају оне који су „прошли нешто боље“. Ипак вриједно је навести случајеве трагедија појединих породица чије су куће или станови стварно остали пусти…

(Наставиће се)

(Приредио: С. Л. ИНТЕРМАГАЗИН)

Извор: Интермагазин

 

Везане вијести:

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (1)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (2)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (3)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (5)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Сведочанство Љубана Једњака! (6)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (7)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Списак побијених који су млађи од 18 година! (8)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Списак побијених старијих од 60 година! (9)




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top