Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Аушвиц: Прво име холокауста

Датум објаве: недеља, јануар 27, 2013
Величина слова: A- A+

На данашњи дан 1945. 322. стрељачка дивизиjа Црвене армиjе ослободила jе Аушвиц. Уjедно, оваj датум се слави и као Дан сjећања на холокауст, поводом чега обjављуjемо репортажу о наjгласовитиjем нацистичком логору.

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/ausvic.JPG

Тешко да jе Аушвиц мjесто пут кога ћете кренути циљано само због њега. Али ако дођете до предивне средњовjековне пољске приjестонице Кракова, штета jе jе не обићи га.

До наjзвучниjег имена међу логорима се из Кракова возом путуjе око 2 сата. Возних линиjа има прилично често у току дана и карта jе jефтина, 5 марака преведено у нама блиске циjене. Последња линиjа за повратак jе око 7 сати.

Долазак на жељезничку станицу у Освjећин (како гласи пољско име градића) асоцира на тешку социjалистичку индустриjу коjа jе у опадању и осипању. Само мjесто jе доста тихо и зелено. Са станице право улицом, 20-ак минута шетње уз пар запиткивања пролазника jер путоказа за оно куда сви странци иду нема.

При уласку у оваj дио логора нема неког посебног утиска, занимљивости. Обична жичана капиjа. Тек након проласка поред jедног од музеjа и табли са мапама и броjкама, стиже се до оне ограде коjа прва пада на памет кад се помене Аушвиц. Арбеит мацхт фреи. Рад ослобађа. Визуелна разгледница овог мjеста. Украдена недавно, па враћена. То jе Аушвиц 1.

Комплекс логора jе велики, и има три диjела. У овом су препознатљиве зграде од црвене опеке, са уредним улицама. До Аушвиц Биркенау 2 се долази другим путем (боље означеним) и са слика jе препознатљива пруга коjа води до улазне зграде са капиjом, Са ње пуца поглед на поље зелене траве, начичкане дрвеним баракама окружених бодљикавом жицом, у коjима су логораши спавали.

Многе су биле угрожене и пред пропадањем, али њемачке власти су издвоjиле новац да се од овог мjеста сачува што jе више могуће. Имао jе просто другачиjу судбину од Јасеновца, коjи jе зарављен до земље, да би се на њоj после испољавале некакве умjетничке визиjе. Овдjе jе махом реалност имала приоритет.

Мир и тишина

Сам Аушвиц 1 изгледа прилично мирно, складно. Све улице под правим углом, jеднаке зграде од црвене опеке, дрвореди топола. Гледано споља из мира у лекциjе историjе враћаjу бетонски стубови коjи држе три реда бодљикаве жице, оквири од греда за коjе су по казни везани логораши, и мjесто гдjе су ликвидирани за примjер. Данас наjвише подсjећа на олтар, или мjесто гдjе се остављаjу свиjеће и цвиjеће.

Историjа каже да jе у Аушвицу страдало 1,1 милион људи, наjвише Јевреjа. Довожени су из свих диjелова, наjчешће средње Европе. Посебно jе интересантно да су Јевреjи ту кроз историjу углавном и потискивани са запада, из Њемачке, Француске, Шпаниjе. У току 2. свjетског рата нацисти су дошли за њима да их и ту униште. Оно што jе претекло нацистичку, ниjе комунистичку чистку. Тако jе совjетски режим докусурио jевреjску заjедницу у Пољскоj након слома трећег раjха.

Нису страдали само пољски Јевреjи. Довожени су из свих диjелова Европе, наjвише из оближњих земаља, попут Мађарске или СССР. Логораши су довожени и из Југославиjе, о чему говори плоча исписана ћирилицом, на мjесту гдjе су на исти начин поменуте жртве на свим jезицима коjима су говориле. Један детаљ jе у вези са овим: Зграде у коjима су некада смjештани логораши, данас су музеjи. На улазу у онаj у коме jе поставка Аустриjе добро се загледаjте. Ту jе била поставка Југославиjе, види се по словима коjа су изблиjедила на стаклу. Прилика да се замислимо.

Музеjи

Музеjске поставке су разнолике. Пољска наjвише држи до аутентичних фотографиjа, новинских исjечака, наредби о егзекуциjама, спискова. Наjупечатљивиjи експонат су логорашка одиjела окачена тако да изгледаjу као да jе из њих неко управо извукао човjека, а она остала тако у ваздуху.

Поставке Аустриjе и Мађарске имаjу доста мултимедиjалног садржаjа, снимака, звукова и сличних излета у умjетност. Ипак, ништа више не погађа него двиjе слике jедна до друге. На jедноj особа приjе рата, сретна, са породицом, жива; на другоj након проласка кроз логор, као живи костур ког прегледаjу љекари.

Доста просториjа су сачуване онакве какве су биле и приjе 70 година, да се лакше доживе услови у коjи су ту владали. Мjеста гдjе су спавали, тоалети, на гомилу сакупљен прибор за бриjање, или ципеле. Један детаљ jе прилично потресан. Велико клупко од наочари коjе су остале иза ликвидираних људи, сакупљене на jедно мjесто. Ту се осjети колико jе живот био jефтин. Као што за паштету од славуjевих jезика треба побити мноштво птица, тако тешко треба замислити све те људе са наочарима, коjи су убиjени да би на краjу иза њих остало то клупко наочари.

Ниjемци су имали прилично уврнут смисао за хумор, па су у неким купаоницама, премаленим за броj логораша стаjали натписи у стилу чистоћа jе пола здравља. Прилично душебрижно, ако се зна да логораши нису имали довољну заштиту за рад у руднику соли, па су им се од ње на кожи отварале живе ране.

Како се све то подносило, зар се у таквим условима има шта изгубити ако се покуша бjекство. Обично су у логорима биле читаве породице, и бjекство jе било довољан разлог да се над бjегунчевим наjближим изврши одмазда.

У логору су радили наjтеже послове, а били су храњени порциjама недовољним ни за пола људских потреба. Кад тако исцрпљени не би били за рад, ликвидирани су и спаљивани у крематориjима. Крематориjум jе последње мjесто и у обиласку. Уђе се у мрацниjу просториjу, jедину у коjоj стоjи натпис да се тишином не ремети вjечни мир. И да се не пале упаљачи и блицеви. До тада ниjе било потребно напомињати на тишину, коjа се спустила на ово мjесто.

Иако jе jевреjска жртва посебно истакнута у историjи и медиjима, Пољаци имаjу другу представу коjа се може видjети у њиховоj изложбеноj поставци у Аушвицу. Кроз логоре трећег раjха током 2.св. Рата прошло jе 3,5 милиона пољских држављана, од тога 1,5 милиона етничких Пољака.

Ако у Варшави узмете млађег локалног водича, вjероватно ће вам се десити друга краjност. Обићи ћете сва мjеста на коме су страдали Јевреjи, готово без помена да су и Пољаци страдали. Мораћете посебно питати какав jе то споменик, наслагани крстови у отвореном вагону коjи “путуjу” на шинама, да бисте добили одговор да jе то за све Пољске жртве коjе су страдале на истоку. Крстови су ту, jер су симболично били мртви чим су их повели.

Пише: Марко Шикуљак

Извор: ФРОНТАЛ.СРБ

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top