Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Пођимо на Јадовно 01. јула 2017. и покажимо да нисмо заборавили!

75 година од покоља у Штрпцима код Прњавора

Датум објаве: недеља, фебруар 5, 2017
Објављено у Прњавор
Величина слова: A- A+

strpci_1942.jpg

На данашњи дан, 7. фебруара 1942. године, навршава се тачно 75 година од усташког покоља Срба, углавном жена и дjеце у прњаворском селу Штрпци. Оваj злочин се догодио на исти дан када и наjвећи хрватски злочин у jедном дану у току Другог свjетског рата, односно злочин геноцида у бањалучким селима Дракулић, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац када jе усмрћени између 2.300 и 2.700 Срба, од чега 551 диjете.

У спомен-храму Светог Јована Богослова у штрбачком засеоку Ганинци, данас jе служена заупокоjена литургиjа и помен за све невино пострадале у фебруару 1942. Догађаj коjи се збио приjе равно 75 година jе у народу нашег краjа изблиjедио, те jе ово jедан од начина да се молитвено сjетимо наших пострадалих предака и не заборавимо на страдања коjа су се збила у блискоj прошлости.

7. фебруара уjутро, по великоj зими и хладноћи група усташа долази из Прњавора у центар села – Глоговац коjи jе био настањен њемачким становништвом коjе jе аустроугарска населила диљем БиХ. То њемачко становништво се одмах по окупациjи организовало у њемачке формациjе, наоружало и одмах почело са терором над комшиjама Србима са коjима су до окупациjе сложно и у добрим односима живjели.

Из Глоговца око 9 часова усташе крећу пут Ганинаца и Муса гдjе успут пљачкаjу сељане. Подиjељени на неколико група усташе су се распоредиле селом. На путу према Ганинцима, успут хватаjу троjицу Срба, Томић Бору, Жунић Милана и Илишковић Гавру.

Spomenik u selu Štrpci, zaselak Ganinci

Споменик у селу Штрпци, заселак Ганинци

Доласком у Чавиће пред кућу Станоjеву, усташе хватаjу Станоjа и његову жену Пеjу а њихово седморо дjеце у гужви заборављаjу бачене у сниjегу, да би се дjеца по одмицању усташа сакрила у сламу иза куће.

Ових петоро Срба усташе тjераjу у Илишковиће а успут хватаjу jош и Марка Чавића те га придружуjу заробљенима.

Усташе су тада опет из непознатих разлога раздвоjили мушкарце од жена и дjеце коjе су отjерали према кућама Илишковић Станка и Гавре и кући Симеуна Дуjаковића кога jе друга група усташа такође ухватила. Мушкарце тада спроводе у правцу Хабиjанаца у поток „Глоговац“ гдjе их излажу мучењима и клању садистички се иживљаваjући над жртвама а такви бестиjални злочини су забиљежени на свим просторима тадашње Независне Државе Хрватске. Наиме, сви су имали повреде тупим предметима, наjвjероватниjе од млатова и мотки. Станоjу су усташе чупали бркове, да би га потом девет пута измасакрирали камом по циjелом тиjелу а имао jе и повреде тупим предметима. Марко jе избоден камом на jеданаест мjеста по читавом тиjелу док су Милан, Боро и Гавро премлаћени и заклани преко врата.

Поред свог иживљавања над жртвама, усташама jе и то било мало па су их накнадно изрешетали мецима из пушака.

У то вриjеме jе друга група усташа jе почела да коље жене и дjецу, претходно се иживљаваjући над њима а било jе и силовања. По сведочењима преживjеле Пеjе, на улазним вратима куће Симеуна Дуjаковића jе jедан усташа клао Савку Гашић док су други са упереним пушкама у сељане викали: „Лиjежи да кољемо!“ Симеуна су усташе живог распориле. Жене и дjеца су тада од ужаса почели да вриште и запомажу. Тада су неке жене и слиловали. Један усташа jе тада наредио Видосави Илишковић да легне да jе закоље. Видосава jе била трудна а у наручjу jе држала двогодишњу ћерку Наду а за сукњу jоj се држала четворогодишња ћерка Марица.

Како Видосава ниjе хтjела да легне од страха и ужаса, усташа jе пуцао у њу и убио и Видосаву и њено двогодишње диjете у наручjу. Једно мало диjете jе усташа убио пошто му jе пуцао у уста. Тада jе наступио општи jаук а усташе у биjесу почињу насумице да пуцаjу по женама и дjеци. Оваj покољ jе Пеjа чудом преживjела, а по одласку усташа се извукла испод лешева и побjегла своjоj кући. Овдjе jе убиjено седморо жена и дjеце. У Видосавиноj кући jе лежала њена маjка, Ђурђиjа Каиновић, старица коjа jе годинама била непокретна. Поред ње jе био и њен шестогодишњи унук Здравко. Усташе су заклали и Ђурђиjу и њеног унука на постељи. То jе било и треће страдало диjете Видосаве и Станка Илишковића. У њиховоj кући jе убиjена и jош jедна жена из Ганинаца.

У кући Гавре Илишковића су усташе заклале четворо дjеце и четири жене коjи су измрцварени и избодени камама по циjелом тиjелу, а потом су изрешетани мецима из пушака. У Гавриноj кући су остали скривени у другоj просториjи и чудом преживjели Вида Илишковић, њен син Милорад(1940) и Чедомир Гашић(1938).

Усташе након овог покоља са опљачканом српском имовином из Штрбаца одлазе у Прњавор одводећи преко стотину комада крупне стоке, одвозе запреге пуне пшенице, суво месо и ракиjу.(Стоку су усташе држале у православноj цркви Светог Ђорђа у Прњавору) Сутрадан 8. фебруара 1942.године из насеља Глоговац долазе Ниjемци обилазећи мjеста злочина, праве записнике и фотографишу жртве.

Ниjемци су наредили стновништву да се сви мртви сахране у jедну заjедничку гробницу коjа jе дуго времена ниjе била адекватно обиљежена.

У извjештаjу своjим предпостављенима, Ниjемци из Глоговца наводе податке о злочинима:

-У кући Гавре Илишковића 8 мртвих, четири жене и четворо дjеце. Мртви поред рана од метака имаjу и трагове ударања ножевима.

-У кући Симеуна Дуjаковића 7 мртвих. Три жене од коjи jедна пред порођаjем. Једна жена приjе тога силована. Три убиjена дjетета. Малом дjетету пуцано у уста. Једна жена преклана.

Наjстариjи мушкарац имао распорен трбух.

-У кући Станка Илишковића 3 мртвих.Двиjе жене и jедно диjете.Једна свиња затворена са лешевима и већ jе почела jести лешеве.

Треба напоменути да jе међу овом групом усташа из Прњавора било доста муслимана, а међу њима су били и потомци субаше из Ганинаца, кога су Штрбачани jош 1900. године протjерали из Ганинаца, а чардак срушили и запалили. Ту увреду муслимани нису заборавили и дошло jе вриjеме освете.

Док jе субаша из Ганинаца протjеран, субашу у Ружевцима нико ниjе дирао, па ни за вриjеме другог рата. Одобашићи су имање продали тек 1958. и одселили се.

7. фебруара 1942. у Ганинцима су страдали:

1. Чавић Станоjе, 70
2. Илишковић Гавро, 60
3. Чавић Марко, 59
4. Дуjаковић Симеун, 55
5. Жунић Милан, 29, родом из Кремне
6. Томић Боро, 19
7. Каиновић Ђурђиjа, 60
8. Дуjаковић Јока, 55
9. Дуjаковић Ђука, 33
10. Дуjаковић Стана, 21
11. Дуjаковић Босиљка, 18
12. Илишковић Миља, 59
13. Илишковић Видосава, 28
14. Гашић Савка, 21
15. Малетић Милева, 21
16. Дуjаковић Гроздана, 7
17. Илишковић Здравко, 6
18. Илишковић Марица, 4
19. Илишковић Нада, 2
20. Гашић Марица, 1
21. Дуjаковић Вида, 11мjесеци
22. Дуjаковић Угљеша, 3 мjесеца
23. Дуjаковић Љубица, 3 мjесеца
24. Видосавина нерођена беба

 


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top