5 sovjetskih superheroja iz Drugog svetskog rata koji su bili strah i trepet za naciste

Mnogi kažu da su za sovjetsku pobedu nad nacistima manje zaslužni generali, a više hrabrost običnih vojnika. Predstavljamo vam pet izuzetnih heroja čiji podvizi prevazilaze obične ljudske snage. Oni su tenk mogli da zaustave pomoću sekire, u snajperskim sukobima koristili su šamanske metode, a nemački tenkovski bataljon za njih je bio samo laka meta. Upoznajte sovjetske superheroje!

1. Zinovij Kolobanov: podvig u koji mnogi nisu mogli da poveruju

Kada je počeo Drugi svetski rat, Zinovij Kolobanov je već imao ozbiljno vojno iskustvo. Borio se, na primer, u Finskom ratu 1939-1940. godine i za to vreme se tri puta spasao iz tenka u plamenu.
1941. godine Kolobanov je komandovao tenkovskom jedinicom za vreme nemačke ofanzive na Lenjingrad (danas Sankt Peterburg). U blizini sela Vojskovici Kolobanovljeva jedinica je dobila naređenje da brani put do Krasnogvardejska (danas grad Gatčina), 26 kilometara od Lenjingrada.

Sa samo 5 teških tenkova KV-1 na raspolaganju Kolobanov je svoju jedinicu prebacio na važno raskršće gde je izdao naređenje da dva tenka blokiraju dva puta do Krasnogvardejska. Za to vreme on je svoj tenk strateški postavio 300 metara dalje i zamaskirao ga tako da su se jedva videli samo cev i kupola, dok je donji deo tenka bio potpuno skriven.

Nemački tenkovi su se približavali, a vojnici u njima su bili previše samouvereni, neki su čak sedeli na tenkovima sa otvorenim kupolama. Bilo je jasno da nisu primetili Kolobanovljev skriveni tenk. Andrej Usov, najbolji Kolobanovljev nišandžija, uništio je prvi i poslednji u neprijateljskoj koloni od 22 tenka i na taj način efikasno zaustavio celu jedinicu na uskom putu okruženom močvarom. Preostali tenkovi su bili postrojeni pred Kolobanovljevim nišanom kao na dlanu.

U nastaloj pometnji eksplodirala je municija nekih neprijateljskih tenkova, dok su drugi krenuli kroz močvaru, koja je brzo zaustavila njihovo napredovanje, ali oni su nastavili da uzvraćaju žestokom paljbom. Na sreću, ispostavilo se da su tenkovi KV-1 gotovo nesavladivi za nemačko naoružanje. Posle borbe Kolobanovljev tenk je imao preko 100 oštećenja, ali oklop nije probijen. Kolobanov je uništio 22 neprijateljska tenka, a cela njegova jedinica ukupno 48 tenkova, na taj način zaustavivši nemačke trupe.

Ubrzo posle ove čuvene bitke, Zinovij Kolobanov je ozbiljno ranjen i oporavio se tek 1945. godine. Živeo je Minsku sve do smrti 1994. godine. Kolobanovljev podvig je bio toliko neverovatan i odvažan da u njega mnogi nisu mogli da poveruju. Kada je 70-ih godina beloruska televizija htela da napravi emisiju o Kolobanovljevom junaštvu, rukovodstvo je priču odbacilo kao apsurdnu.

2. Semjon Nomokonov: šaman- snajperista

Semjon Nomokonov je bio Evanak, pripadnik starosedelačkog naroda Sibira. Od detinjstva se bavio lovom i s obzirom na izuzetan vid imao je nadimak „jastrebovo oko”. U vojsci je počeo službu kao član sanitarne jedinice. Jednom, kada je nosio ranjenog vojnika sa bojišta, primetio je nemačkog snajperistu koji je nišanio prema njemu. Zgrabio je pušku koja se našla u blizini i ubio ga gotovo bez nišanjenja. Tako je počela njegova karijera snajperiste.

Nomokonov je ranjen osam puta. Likvidirao je 368 neprijateljskih vojnika, uključujući jednog general-majora. Njegovi podvizi su ušli u legendu, a Nemci su ga navodno prozvali „šaman iz tajge”. Često je na zadatke nosio ogledala kako bi pomoću svetlosnih blesaka skretao pažnju neprijatelja, a pomoću praznih šlemova na štapovima simulirao je prisustvo vojnika oko sebe. Niko nije mogao da se kamuflira bolje od Nomokonova.

Brojao je svoje uspehe zarezima na svojoj luli i često je koristio običnu pušku bez optičkog nišana. „Čovek bi mogao da pomisli da ovaj lovac koristi neku vrstu nečiste sile”, napisao je jedan novinar o Nomokonovu.

3. Ivan Sereda: sa kuvarom nema šale

Ivan Sereda je u junu 1941. godine imao samo 22 godine. Kao i mnogi Ukrajinci, bio je ljubitelj dobre hrane i umeo je da kuva, s obzirom da je pre početka rata završio školu za kuvare. Sereda je jedva čekao da uđe u borbu, ali vojska je imala mali broj kuvara koji su mogli da pripreme zdrave i hranjive obroke, tako da je ostao u pozadini kuvajući u poljskoj kuhinji.

Jednoga dana, dok je njegov puk bio na liniji fronta u blizini Daugavpilsa u Letoniji, u pozadini sovjetske vojske, u blizini Seredine kuhinje, pojavila su se dva neprijateljska tenka. On je brzo reagovao i sa konjima se povukao u šumu. Sa sobom je od oružja imao samo sekiru i staru pušku. Jedan tenk je krenuo napred, dok se drugi zaustavio pored kuhinje.

Nemci su počeli da izlaze iz tenka kako bi pogledali kuhinju koju su zauzeli, nadajući se takođe kuvanom jelu. Međutim, iznenada je iz svog skrovišta istrčao Ivan mašući sekirom. Primorao je Nemce da se povuku u svoje vozilo. Tenk je otvorio vatru, ali Ivan je već bio na njemu, savijajući cev svojom sekirom. Onda je počeo da komanduje svojim trupama (koje nisu bile tu, ali Nemci to nisu znali) da gađaju tenk granatama. A on je sve vreme udarao sekirom iz sve snage po oklopu tenka.
Kada su prestrašeni Nemci pokušali da pobegnu iz tenka, Ivan ih je uhvatio i držao na nišanu sve dok se njegovi saborci nisu vratili. Sereda je kasnije za pokazano junaštvo odlikovan najvišim priznanjima: Ordenom heroja Sovjetskog Saveza i Lenjinovim ordenom. To, naravno, nije imalo veze sa njegovim kuvanjem.

4. Dmitrij Ovčarenko: kako nacista može izgubiti glavu

Seljak iz Luganske oblasti Dmitrij Ovčarenko nije bio mnogo školovan, završio je samo pet razreda osnovne škole. Ali je fizički bio izuzetno snažan i mobilisan je prvih dana rata. Kada je ranjen, dobio je zaduženje u puku za snabdevanje vojske hranom i municijom.

13. jula 1941. godine, dok je prevozio namirnice, Ovčarenka je presreo nemački odred od 50 vojnika i tri oficira. Oduzeli su mu pušku i ispitivali ga pored njegovih kola sa senom, hranom i municijom. Međutim, za tren oka Ovčarenko je zgrabio sekiru sakrivenu ispod sena i odsekao glavu oficiru koji ga je saslušavao. Za sledećih nekoliko sekundi, dok su Nemci još stajali u šoku, bacio je tri bombe i pobio preko 20 ljudi, dok su ostali pobegli. Ovčarenko je uspeo da ubije još jednog oficira, odrubivši mu glavu istom sekirom. Kako bi se izbegla sumnja u njegov junački podvig, obezbedio je dokaz, uzevši dokumente nemačke jedinice.

Ubrzo nakon toga Dmitriju je dodeljen Orden heroja Sovjetskog Saveza i poslat je da se bori u jedinici mitraljezaca. Nažalost, nije dočekao kraj rata. Poginuo je u Mađarskoj početkom 1945. godine.

5. Ljudmila Pavličenko: snajperistkinja koja je inspirisala američkog muzičara

Ljudmila Pavličenko spada među najuspešnije snajperiste u istoriji, a među ženama joj nema ravne. Američki novinar ju je prozvao „ledi Smrt”, ali u Sovjetskom Savezu njeno ime se nije dovodilo u vezu sa smrću, nego sa pravičnom osvetom.

U mladosti Pavličenko se školovala za istoričara. Kada je počeo rat, već je bila završila svoj diplomski rad, ali se prijavila kao dobrovoljac u vojsku. Dok je studirala, bavila se streljaštvom. Prvih godina rata upoznala je snajperistu Leonida i oni su odlučili da se venčaju. Ali Leonid je uskoro smrtno ranjen. Pavličenko je sa bojnog polja morala da nosi mrtvo telo svog verenika.
U junu 1942. godine Pavličenko je već likvidirala 309 neprijateljskih vojnika. Jedan od njenih najdužih snajperskih dvoboja bio je sa nemačkim snajperistom koji je pre toga već ubio dvojicu njenih saboraca. Dvoboj je u smrtnoj tišini trajao čitav dan, dok su se Pavličenko i njen nemački suparnik pritajili, čekajući da se onaj drugi otkrije.

Posle 24 časa oboje su bili iscrpljeni i konačno su locirali jedno drugo. Pavličenko je bila brža. U beležnici nemačkog snajperiste pronašla je njegov učinak od preko 400 sovjetskih i savezničkih vojnika.

Pavličenko je ranjena u junu 1942. godine. Kada se oporavila, poslata je u SAD u propagandne svrhe, gde je upoznala predsednika Ruzvelta i obišla Ameriku i Kanadu.

„Gospodo, imam samo 25 godina, a već sam likvidirala 309 fašista. Zar ne mislite, gospodo, da ste se dovoljno dugo skrivali iza mojih leđa?” – rekla je u svom čuvenom govoru u Čikagu. Pavličenko je toliko impresionirala Amerikance da je legendarni kantri muzičar Vudi Gatri napisao pesmu o čuvenoj „Mis Pavličenko” sa nezaboravnim refrenom: „Trista nacista palo je od njene puške”.

(rbth.com)

Izvor: Srbin info

Vezane vijesti:

Kako je usamljeni tenk napravio pomor nacista u okupiranom Minsku

Velika antiratna priča: Siromašni seljak bežao 2600 km od Hitlerovog zverskog ludila

Kuznjecov – lažni nijemac i diverzant