Када се прича о нацистичким злочинима, у први план увек избију приче о бруталним СС официрима, и тек понегде се помене неко женско име. Међутим, Марија Мандел је годинама радила и напредовала унутар система логора, и то све до највиших позиција у злогласном Аушвицу, где је одговорна за смрт око пола милиона људи.
Била је родом из Аустрије, а након припајања те земље Немачкој, она се преселила у Минхен, где је почела да ради као чувар у концентрационом логору код Лихтенбурга 1938. године. Тамо је радила са још педесетак сс-овки, а ускоро је пребачена у већи логор, Равенсбирк у близини Берлина, 15. маја 1939. године.
Надређене је импресионирала толико, да су ускоро почели да је наговарају да се придружи нацистичкој страниц како би званично могли да је унапреде.
Придруживање нацистима
У марту 1941. године се придружила нацистима, а само годину дана касније је постала заповедница логора. Надгледала је извршавање задатака и одређивала казне непослушним затвореницима.
Годину дана након придруживања нацистима, Марија је распоређена у Аушвиц, где је њена окрутност добила нову димензију. Изнад ње је био само Рудолф Хес као заповедник логора, а Манделова је контролисала све затворенице, и то не само у аушвицу већ и у околним логорима.
Посебно пријатељство је развила са Ирмом Грес, која је била ознатија као „хијена Аушвица“, једна од најсуровијих стражарки логора смрти. Њу је чак и унапредила и ставила на чело кампа за Мађарице.
Настанак „Звери„
Сведоци су причали како је Марија често немо стајала на вратима логора и посматрала затворенице како пролазе. Ако би нека само окренула главу, или узвратила поглед, напустила би колону, а затим би нестала без трага.
Манделова је убрзо добила надимак „звер“ међу затвореницима због своје невероватне окрутности. Лично је проверавала пописе заробљеника и лично је и послала око пола милион жене и деце у смрт у гасне коморе.
По њеним наређењима је основан Женски оркестар Аушвица, где су девојке присилно свирале инструменте како би биле поштеђене тешког рада. Морале су да музицирају у свим приликама. Како је то кансије описала преживела из Аушвица, Лусија Аделсбергер, у својој књизи: „Жене су после исцрпљујућег рада морале да марширају у ритму музике, која је пратила готово све прилике у логору. Обраћање заповедника, па чак и вешања затвореника“.
Одликовање и смрт на вешалима
Због свих ових „успеха“, Манделова је награђена војним одликовањем. Крајем 1944. године је пребачена у Дахау, а ускоро су и Аушвиц и Дахау ослобођени. Марија је побегл у родни крај средином 1945. године, где су је ухватили амерички војници.
У октобру 1946. године су је изручили властима Народне републике Пољске где је чекало суђење. У Кракову је након краћег суђења осуђена на вешање.
Станислава Рачвалова, једна од преживелих из Аушвица, била је у ћелији одмах до Маријине, па је преводила њене разговоре са чуварима. Касније је причала да је тражила опрост пре самог вешања. Обешена је 24. јануара 1948. године, а сахрањена је у неозначен гроб.
Извор: БЛИЦ
Везане вијести:
Невјероватна прича о човјеку који је добровољно ушао у Аушвиц …