Žrtve komunizma nikog ne zanimaju

U Srbiji praktično više ne postoji Državna komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944, a do kraja godine sa veb sajta Ministarstva pravde biće skinut i spisak sa do sada identifikovanih oko 60.000 ljudi koje su pobili komunisti po završetku Drugog svetskog rata.

– Komisija je ugašena. Ionako je postojala samo na papiru od 2012. i dolaska na vlast koalicije oko Vučićevih naprednjaka. Besparica nije presudan faktor. Ovo je ideološki potpuno konfuzno vreme i vladajuća garnitura šalje različite poruke u zavisnosti od procene koliko može imati konkretne koristi u datom trenutku. Čak ni iz pijeteta prema žrtvama, srpske državnike ne interesuju tzv. pasja groblja crvenog terora, rasuta širom Srbije. Oglušuju se i o inicijativu da se svim žrtvama komunizma podigne spomenik – kaže za „Vesti“ istoričar Srđan Cvetković, bivši sekretar komisije.

Na stratištima gradili bolnice i igrališta

Komisija je utvrdila 211 lokacija, među kojima i 25 u Beogradu, na kojima su zatrpane kosti žrtava crvenog terora.

– Takvih lokacija širom Srbije ima na stotine koje tek treba istražiti. Komunisti su po nekom perverznom obrascu, na mestima tih masovnih grobnica gradili sportska igrališta, podizali stambena naselja i bolnice, a zgrade svojih zatvora pretvarali u škole i fakultete – zaključuje Cvetković.

On objašnjava da se radi o masovnom ubistvu, bez suđenja, više desetina hiljada ljudi, koje je ubila komunistička vlast od septembra 1944. do polovine februara 1945.

– U toj masi je bilo i onih koji su nesumnjivo bili saradnici okupatora i skrivili nečiju smrt. Međutim, uz prljavu vodu izbačena je i čista. Svako ko je bio nevin smatrao je da nema razloga da se krije ili beži pred najezdom komunista, a onda je glavom platio samo zato što je bio ideološki protivnik, intelektualac ili imućan čovek – pojašnjava Cvetković.

Izvor: Vesti online

Vezane vijesti:

Srpski liberalni savet: Krvništvo komunističkih ubica …

Najmračnije antisrbstvo Srbije | Jadovno 1941.

Streljanja nedužnih | Jadovno 1941.

Unazad šest godina komisija je na osnovu spiskova nekadašnje tajne policije uspela da poimence identifikuje 59.554 likvidirane osobe. Na spiskovima su profesori, lekari, advokati, inženjeri, industrijalci, seoske gazde i ugledni domaćini, te sveštenici, trgovci, novinari, glumci…