Жртве и крвници у истом кошу

Није прошло ни недељу дана откада је ХРТ промовисао филм у коме се негира геноцид у Јасеновцу, а кустос овог Спомен-подручја, Андриана Бенчић је изједначила жртве логора са усташама које су партизани убили 1945. у Блајбургу. Навела је у стручном часопису „Полемос“ да је „конфликтно ратно наслеђе Јасеновца базирано на политици селективног сећања југословенског режима, која је истицала Јасеновац, а прећуткивала масовне злочине попут Блајбурга и Крижног пута“, што је за резултат имало „манипулацију бројем жртава Јасеновца“.

„То је део ‘ратова сећања – на југоистоку Европе који трају од Другог светског рата“, навела је Бенчићева и објаснила да је уз такав приступ „потпуно изостављен спомен на цивилне жртве међуетничког насиља, међу којима су биле многе жртве усташког крвопролића, које су пренаглашене, и партизанског крвопролића, које су прећутане“.

Тумачење геноцида „конфликтом“ изазвао је нове оштре реакције стручне јавности.
Председник Удружења Јадовно Душан Басташић, иронично примећује да „каква је поставка музеја Јасеновац, такав је и кустос“:

– Процес ревизионизма историје у Хрватској је очигледно завршен, а сада је на делу потпуна аболиција свега што има везе са НДХ. Недавно је објављена књига о Максу Лубурићу, поново се рекламира филм о Јасеновцу, као и књига о 100 година српске доминације. Да било где у свету неко изједначи жртве из Аушвица и људе који су их убијали, одмах би био затворен, а код нас је и даље могуће да се у исту раван ставе и жртве и њихови џелати.

Према његовим речима „није пристојно“ изједначавати жртве Јасеновца и других усташких логораша усташама и домобранима који су бежали од нових југословенских власти.

– Немам дилеме да је међу жртвама Блајбурга било невиних, али чињеница је да су већину чинили домобрани и усташе. Кључни проблем у инфериорности како власти у Србији, тако у Републици Српској и БиХ. Због чега се не тражи да у управи Спомен-подручја Јасеновац не буде неко из Србије, РС или БиХ, али и због чега ове државе ћуте на овакве врсте провокација – закључује Басташић.

Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја геноцида из Београда, истиче за „Вести“ да „тужно“ што се у „политиканство“ укључила и особа која свакодневно гледа јасеновачко стратиште, а размишља о једном другом, у Аустрији.

– Јасеновачки геноцид и партизански злочин у Блајбургу не могу се поредити. Свако стављање у исту раван значи прање историје. Иницијатива је настала у усташко-домобранској емиграцији у Аргентини, а потом и у САД, што је требало да резултира тврдњом да су злочинци, у ствари, жртве, а првенствено српске, треба напросто заборавити. У том контексту треба схватати и хрватске тврдње о новом агресорском рату из 1991. године. И то је наставак пропаганде да су се Срби 1941. без разлога побунили против НДХ и ту политику наставили 1991. побуном против нове Хрватске – истиче Мишина.

Тито први негирао геноцид

Директор Музеја геноцида, Вељко Ђурић Мишина каже да корени негирања геноцида датирају још с почетка Другог светског рата:
– Познато је да је Андрија Хебранг, Хрват, један од комунистичких дужносника, био у Јасеновцу и да је знао о злочинима, о националној припадности жртава, али и злочинаца. Познато је и да је 1942. о свему томе казивао Јосипу Брозу, Хрвату по националности. Броз је поред свега што је чуо, тврдио да је у Јасеновцу страдало на „десетине тисућа хрватских родољуба“. То значи да је управо Броз започео манипулацију броја јасеновачких жртава.

Увредљива лицитација бројем

Председник Удружења Јадовно, Душан Басташић каже да је понижавајуће и да вређа наставак лицитирања бројем убијених у Јасеновцу, али он кривицу не види само у Загребу, већ и у Београду:

– И у Београду неки историчари отворено лицитирају бројем погинулих. Јевреји тврде да их је у холокаусту страдало око шест милиона, мада су нађени подаци само за четири милиона. Да ли мислите да ико нормалан уопште има жеље да пита где је тих два милиона непописаних.

Вељко Ђурић Мишина додаје да је Јасеновац растурен тек 22. априла 1945, а да никада неће бити утврђено колико је заточеника страдало:
– У обрачуну са припадницима војске НДХ на територији немачког Рајха поједине партизанске јединице су извршиле освету и та врста злочина је добро знана у историји.

Извор: Вести онлајн

Везане вијести:

Хебранг својим лажима поново убија жртве у Шарановој јами

Басташић: Породице жртава нису обавијештене о прекопавању Шаранове јаме

Хебранг: Фантомске јаме и лажи о Јасеновцу