Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Зоран Влашковић: Поводом 627 година од Косовског боја – Споменик чувар српске историје и јунака

Датум објаве: четвртак, 23 јуна, 2016
Објављено у Косово
Величина слова: A- A+

Два прва споменика на Газиместану срушили Турци, трећи 1941. до темеља уништили Албанци а овај данашњи, саграђен 1953. године, Албанци минирали и делимично оштетили 1999. године.

Споменик на Газиместану
Споменик на Газиместану

Пише: Зоран Влашковић

– У споменик уграђено 17.200 камених блокова – Највећи белег српске историје данас чува косовска полиција. – Муратово турбе нико никад није чувао.

У историји српског народа најзначајнији датум вековног постојања и битисања на балканском простуру везује се за 28. јун 1389. године, дан када се пре 627 година, одиграла Косовска битка са десне стране ушћа Лаба у Ситницу, а споменик на Газиместану је на видиковцу да би сведочио најјаче о судњем боју освајачког похода Турака према Европи.

У боју на Косову, погинула су два цара, српски цар Лазар у одбрани од османлијских освајача и турски цар Мурат који је кренуо у велики освајачки поход на Балкан и Европу. 

Битка на Косову пољу, у долини фресака, свете српске земље, од тада постаде кључна епизода епске поезије српског народа. Од тада овај датум за Србе је истовремено и историја и мит! И симбол српског страдања у одбрани земље од непријатеља. Од битке на Косову, Косово добија симболичну вредност у дефинисању српског идентитета.

Брисање историје 

Легенда и многи епови кажу да су после Косовске битке почели да круже у планинама духови девет синова племенитог Југ Богдана, што су сви до једног страдали у тој бици коју су православни хришћани водили да би одбранили земљу, са више од хиљаду светиња, од освајачког похода отоманских Турака.

Дуго, после Косовске битке, препричава се, српске мајке су поздрављале своје новорођене синчиће са ”Здраво, мали осветниче Косова”! А напаћени и поробљени српски народ на Косову, дуго после битке, историја каже, због велике туге, није започињао никакве велике послове уторком, пошто је тог дана започела историјска битка на Косову пољу ( 15. јуна по старом календару) односно 28. јуна, по новом, 1389. године. А сама битка трајала је више дана! Такође, после битке, сведоче легенде, на Газиместану су почели да ничу црвени Косовски божури, који су добили црвену боју, како се верује, од крављу натопљене земље Косовских јунака.

Косовски Божури, јединствена врста Божура за коју је везана легенда да не успева ни на једном другом месту.
Косовски Божури, јединствена врста Божура за коју је везана легенда да не успева ни на једном другом месту.

Колико је за Србе велика и знаменита историја Косовске битке, толико је велика и страдалничка историја споменика Косовским јунацима на Газиместану који су рушени и обнављани четири пута од најзначајнијег датума српске историје и 627 године од тада.

Први споменик на Газиместану, мермерни стуб, подигао је син цара Лазара Деспот Стефан Лаазаревић ( 1374 – 1427 ) oко 1395. године. Деспот Стефан Лазаревић био је писац, велики покровитељ културе и уметности а најзначајније дело му је ”Слово љубље”. Турци су срушили споменик само пола века од његовог постављења и дуго после тога на Газиместану, попришту Косовске битке, није било никаквог обележја.

Не зна се тачно када је на Газиместану подигнут други споменик од дрвета. Многи историчари кажу да је то било крајем XVII века. Дрвени споменик је био пар деценија на месту Косовске битке и њега су Турци порушили и уклонили.

Spomenik_na_Gazimestanu_1– Трећи споменик на Газиместану, висок седам – осам метара, подигнут је 1924. године 12 година после коначног ослобођења Косова од Турака октобра 1912. Њега су подигли грађани и војници гарнизона града Приштине добровољним прилозима. На бронзаној плочи на споменику је писало ” Јунацима палим за крст часни, слободу и право свога народа 1389 – 1912”. Војска Краљевине Југославије из гарнизона Приштине овде је редовно полагала заклетву све до почетка Другог светског рата. У правом смислу споменик је тада доживео поштовање и био је симбол части храбрости и оданости отаџбини. Многи су војници тада са Газиместана носили са бусеном земље црвене Косовске божуре свуда по Србији , одакле су долазили на служење војске на Косову – говори Милутин Милисављевић, из Звечана, врсни познавалац косовске историје и историје Срба уопште. Милисављевић има најкомплетнију документацију са фотографијама о Газиместану и многу другу историјску грађу везану за Косово и Метохију.

И трећи споменик на Газиместану, подигнут 1924. године, Албанци су до темеља срушили одмах после напада Хитлера на Југославију 6. априла 1941. године. Тако је и трећи пут најзнаменитији белег српске историје укоњен са попришта Косовске битке и лица земље.

Сада полиција чува монумент 

Четврти споменик на Газиместану, и највећи до сада, завршен је 1953. године. Од јуна 1999. године, оаза српске историје на Газиместану је у бодљикавој жици и под даноноћном стражом.

Оклопњаци КФОР-а дуго били око белега српске историје.
Оклопњаци КФОР-а дуго били око белега српске историје.

До 18. марта 2010. године споменик су обезбеђивали војници Кфора из Норвешке, Луксембурга, Аустрије, Словачке… а од тада само припадници косовске полиције, међу којима је у свакој смени обавезно један Србин.

"Шпанска седла" додатно су обезбеђивала споменик на Газиместану.
“Шпанска седла” додатно су обезбеђивала споменик на Газиместану.

Преко магистралог пута од Газиместана, споменик погинулом турском цару Мурату, Муратово турбе, турском освајачу нико никад није обезбеђивао а никaда од Срба није било покушаја, нити је икада икоме падало напамет да руши споменик погинулом турском цару.

Најпрецизнијих података има данашњи споменик на Газиместану висок 25 метара који је саграђен за равно 927 дана, две и по године. У њега је уграђено нешто више од 17.200 камених црвених блокова у разним нијансама извађених из грачаничког каменолома. Споменик је рад архитекте Александра Дерока. Има облик средњовековне куле. Унутар споменика могу се прочитати, исписаним гвозденим словима утиснутим у камену, стихови у славу херојске смрти српских витезова. Ови стихови су били и на првом мермерном споменику који је на Газиместану подигао Деспот Стефан Лазаревић око 1395. године.

На врху споменика налази се бакарна велика плоча на којој је угравирана формација српске и турске војске у Косовској бици 1389. године. И овај споменик су Албанци јуна месеца 1999. године минирали и делимично оштетили.

Приказ тока битке и формације српске и турске војске током Косовске битке.
Приказ тока битке и формације српске и турске војске током Косовске битке.

Монумент српске историје, светионик прошлости, белег српског мита и данас је у опасном окружењу Албанаца недобронамерника, оних који када се одиграла Косовска битка овде нису живели. Споменик на Газиместану има свакодневне посете а највише сваке године за 28. јуна, дан када се одиграла Косовска битка. За 600 – годишњицу Косовске битке 1989. године овде је дошло, како је објављено, милион људи.

Газиместан, белег историје и националног идентитета Срба.
Газиместан, белег историје и националног идентитета Срба.
Zoran_Vlaskovic
Зоран Влашковић

Аутор: Зоран Влашковић

Дугогодишњи је новинар листа “Јединство” који се до 1999. године штампао у Приштини. Вишеструки је добитник награде матичног листа за најбољег новинара године. Аутор је три књиге о Косову и Метохији.

Први је обишао караулу Кошаре после окупације КиМ од стране НАТО-а, први фотографисао немачке војнике окупаторских снага на бункерима из Другог светског рата које су такође Немци саградили на северу КиМ. Данас је сарадник многих гласила у Србији али и широм света где се издају листови на српском језику.

Рођен је и живи у Косовској Митровици.

Извор: КМ Новине

 

Везане вијести:

Шиканирања на Газиместану

Дани(ј)ел Симић: Најскупља српска ријеч | Јадовно 1941.

Ракићев аманет | Јадовно 1941.

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top