Zlonamerna „slepoća“

Raspadajuća EU, baš nikako ne želi ni da pogleda na vitalne probleme srpskog naroda u Hrvatskoj, iako je ona njena punopravna članica.

Ubistva Srba koja su se dešavala u hrvatskim gradovima tokom građanskog rata devedesetih godina, daleko od linije oružanih sukoba, ostala su nekažnjena, a ne mogu se pravdati „traumatskim sindromom“ jer su ratni zločin a on ne zastareva, i to po međunarodnom pravu.

Pljačka privatne imovine, šikaniranje od predstavnika vlasti, iako garantovana međunarodnim sporazumima, obespravljivanja garantovanih prava sadašnje srpske nacionalne manjine, postala su životna svakodnevica ugnjetavanih Srba u Hrvatskoj.

Paleti ovih „normalnih“ progona, sada se pridružuje i najnoviji, koji se još nije javno primenjivao.

Urednik sajta „Dnevno.hr“, javno je objavio proglas udruženja pod nazivom Inicijativa akademskih građana „Spasimo Rijeku“, u kom se upozorava na „tiho posrbljavanje riječkog Sveučilišta“ te sustavno pretvaranje riječkog Sveučilišta u „akademsku SAO Krajinu“.

Sam proglas vrvi od teorija zavere i upozorenja da Srbi iz Hrvatske polako „uzimaju taj grad na Jadranu u svoje (prljave?) ruke“.

Vrhunac teorije zavere je izneta tvrdnja – „U nekim verzijama Memoranduma SANU 2 apostrofira se Rijeka kao grad na koji se treba koncentrirati u zaposjedanju pozicija, osobito u izobrazbi, znanosti i kulturi, jer je procijenjeno da su u Rijeci najpovoljniji uslovi za ostvarivanje prikrivene etničke dominacije. Zato je ožujak (mart) veoma važan mjesec za budućnost Grada Rijeke. Pozivamo na otrežnjenje i otpor planskom zaposjedanju institucija u Gradu Rijeci kojim bi se trebala promijeniti kulturna i politička fizionomija Grada“ –
Povod za ovakvu naci-fašističku praksu iz tridesetih godina prošlog veka, jeste kandidatura jedne redovne profesorke za mesto rektora Univerziteta u Rijeci.

Pomenuta profesorka je slučajno Srpkinja, i to je po stavu ovih visokoobrazovanih građana jedne države članice EU, prepreka koja je conditio sine qua non, za rukovodno mesto takve državne institucije.

Zaštitnice raznih ženskih prava i slične u samoj Hrvatskoj, ali i šire u regionu, verovatno su naprasno „onemele“ (ako čika Đerđ kaže!) da bi se ovim povodom i oglasile, i to za Srpkinju.

Doduše, to je samo nastavak poznate prakse iz aprila 1941.godine, kada je ministar tek proglašene NDH, Mile Budak odmah imenovao ustaške „povjerenike“, da rukovode u srednjim školama i na zagrebačkom univerzitetu.

Svim profesorima Srbima i Židovima, zabranjeno je odmah da učestvuju u nastavi, jer su rasno nepodobni da vaspitavaju hrvatsku ustašku mladež!

Izuzetak je bio profesor medicinskog fakulteta Vuk Vrhovac (slučajno Srbin!), svetski priznati stručnjak za šećernu bolest, pošto je dragi poglavnik bolovao, a bolest ne pita.

Prof Vrhovac (opet nevoljno!), lečiće posle pobede nad fašizmom, od iste bolesti i dragog Tita, jer bolest ne pita.

U dobrom broju današnjih članica EU, još živi sećanje na vreme dominacije nemačkog nacizma, kada su kao okupirane ili rado pridružene članice „ujedinjene Evrope“, morale da primenjuju pravilo zabrane rada za Židove, kao i zabrane studiranja za židovsku decu, da im ovakav otvoreno naci-fašistički nastup u Hrvatskoj, ne bi bio razumljiv.

Problem sa evropskim državama je novi medicinski fenomen – „grupno nasledno političko slepilo“ koje je teško lečivo, jer su trenutno najbolji očni lekari u evropskoj državi Rusiji, ali putnu dozvolu za odlazak na lečenje daju u londonskom Sitiju, te je „lakše kamili kroz iglene uši nego oslepelima na moskovsku kliniku“.

Sličan problem je trenutno i u Srbiji, koja se uporno deklariše da je matična država srpskog naroda u regionu, ali od kako je prošle godine „NEDELJNIK“ objavio tekstove o Memorandumu SANU, a potom zagrebački „GLOBUS“ nastavio „analize“ i iznošenje laži o pozadini nastanka, uz već poznatu tiradu o „zlim namjerama velikosrpskih akademika“, nikako da se oglasi sadašnji ANUS (Akademija nauka i umetnosti Srbije) u šta se „demokratski“ izmetnula nekadašnja ugledna SANU (Srpska akademija nauka i umetnosti).

Možda će ovaj otvoreni neoustaški poziv na progon redovnog profesora u jednoj EU državi, samo zato što je Srpkinja, najzad potaći ugledne akademike da prezru onaj akademiski mesečni dodatak od tričavih 100000 dinara, koji im je velikodušno udelio još predsednik Tadić, da se ne koprcaju dok se u Srbiji razara obrazovni sistem od raznih eunijatskih savetnika, kako bi se dobila toliko željena poslušnička svest, još kada bi bila i protestantska, put u svetlu budućnost bi samo tako„zasvetleo“ (valjda sam od sebe?).

Možda će najzad akadeici i progovoriti o nepostojećem „Memorandumu SANU 2“ koji odjednom vaskrsava kada i revizija tužbe iz BiH, a ona verzija 1, bila je osnov za sve optužbe haaškog MTBJ.

Sudbina preostalih Srba u Hrvatskoj, ovim je najnovijim potezom aktuelne hrvatske vladajuće HDZ jasno određena, njima obrazovanje i ne treba, samo još i da se isele u puste predele nekadašnje RSK, pa da uspešno proizvode organski „hrvatski sir“ za turiste.

Na žalost velikohrvatskih visokoakademaca, evropskih turista je sve manje, te je potražnja za sirom sve ređa, a nemilosrdna evropska konkurencija iz Italije, Španije i Francuske, sve agresivnija.

Srbi će se ipak obrazovati, makar kao nekada u Austro-Ugarskoj sami otvarali svoju Veliku srpsku gimnaziju u Sremskim Karlovcima gde postoji i đački dom, kao rasadnik budućih akademaca, koji je nekada rado primao srpčad sa celokupnog srpskog etničkog prostora.

Školovani na univerzitetima u Evropi, dali su ti Srbi nemali prilog razvoju nauke i napretku ljudskog roda širom sveta, ali su mnogi odmah po proglašenju NDH, završili brutalno prekinutu karijeru na „hrvatskom zračnom oporavilištu “ zvanom Jadovno, u organizaciji predaka pokretača današnje „Inicijative akademskih građana“, koji su im još tada brojali krvna zrnca.

Autor: Vladimir FROLOV

Izvor: Fond strateške kulture

Vezane vijesti:

Srbi u Hrvatskoj: Trasiranje etnocida | Jadovno 1941.

Vladimir Frolov: „Srpska pobuna“ – hrvatska avgustovska laž …

Zaštita zločina | Jadovno 1941.