ZLOČINI RIMOKATOLIČKE „CRKVE“ PREMA SRPSKOM NARODU

Akademik Srboljub Živanović

Beseda Prof. dr Srboljuba Živanovića na saboru u manastiru Nova Gračanica kod Čikaga 4. jula 2015.

Vaše Preosveštenstvo, časni oci, dame i gospodo, dragi prijatelji i svi Srbi,

Najnoviji događaji u SPC su me naveli da vam ovde govorim o zločinima rimokatoličke „crkve“ prema srpskom narodu, jer o tome vi u Americi veoma malo znate.

Poglavar rimokatoličke „crkve“ u Hrvatskoj, zagrebački nadbiskup i kardinal Bozanić je nedavno dao izjavu da „niko i ništa“ ne može zaustaviti rimokatoličku „crkvu“ u njenoj odluci da proglasi za svoga svetitelja osuđenog ratnog zločinca, nadbiskupa genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima poglavara svih rimokatolika u toku Drugog svetskog rata, vrhovnog vojnog duhovnog starešine svih koljača Srba, Jevreja i Roma, zaštitnika koljača iz Jasenovca, koji je te koljače blagosiljao i vodio na poklonjenje papi u Vatikan – dr Alojzija Stepinca. On je, takođe, u hrvatskom saboru ili parlamentu zajedno sa drugim rimokatoličkim biskupima u Hrvatskoj – glasao za donošenje najgroznijih rasističkih zakona protiv svih nekatolika – Srba, Jevreja i Roma. Bio je lični prijatelj šefa hrvatske države, Ante Pavelića i lično je prevodio u katoličanstvo Srbe i Jevreje.

Na zahtev Vatikana Srpska pravoslavna Crkva je oformila komisiju za razgovore o pomirenju sa rimokatolicima i regulisanju nesporazuma u vezi svih zločina koji su počinili rimokatolici Hrvati, njihovi rimokatolički sveštenici, koljači Srba, Jevreja i Roma u toku Drugog svetskog rata. Na čelu te komisije je sadašnji mitropolit zagrebačo-ljubljanski g. Porfirije, koji se zajedno sa nekim drugim srpskim vadikama fotografisao u salonu kardinala Bozanića ispod slike zločinca Stepinca. Novopostavljeni episkop Slavonski i Jasenovački Jovan Ćulibrk je pre kratkog vremena izjavio da „pitanje jednog nadbiskupa iz Drugog svetskog rata ne može da ugrozi srdačne odnose Srpske pravoslavne crkve sa rimokatolicima“. Ovaj episkop povlađuje hrvatskim rimokatolicima izjavom da je u Jasenovcu stradalo svega 80.000 osoba, iako mu je poznato da je u Jasenovačkim logorima smrti pobijeno 23 000 Jevreja i 80 000 Roma. Prema tome u Jasenovcu nije ubijen nijedan Srbin i nijedno srpsko dete. Episkop Jovan Ćulibrk je sasvim drugačije govorio pre nego što je postao episkop SPC u Hrvatskoj. Sada je najbolji prijatelj sa rimokatoličkim biskupom.

Međunarodna komisija za istinu o Jasenovcu, koja je utvrdila da je u jasnovačkom sistemu hrvatskih logora za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma ubijeno u toku Drugog svetskog rata, od 1941 do 1945 godine preko 700 000 Srba, 23000 Jevreja i 80 000 Roma, među kojima je bilo 110 000 dece ispod 14 godina starosti.

Međunarodna komisija smatra da se tim razgovorom SPC i rimokatolika osuđuju na zaborav žrtve hrvatskog rimokatoličkog genocida u Jasenovcu, kao i sve druge žrtve sistematskog ubijanja i iskorenjivanja Srba, Jevreja i Roma. Svaki razgovor SPC sa hrvatskim rimokatolicima je teško podsmevanje nevinim žrtvama hrvatskog terorora u Drugom svetskom ratu. Rimokatolička „crkva“ se uvek borila protiv istočnog Pravoslavlja. Poglavar rimokatoličke „crkve“ u Hrvatskoj, potonji kardinal i “ blaženi“ na putu da postane svetitelj, ratni zločinac

Alojzije Stepinac je još 28 marta 1941 godine, dan posle odbacivanja trojnog pakta sa Hitlerom i Musolinijem, napisao u svome dnevniku:

„Sve u svemu Hrvati i Srbi su dva sveta… pravoslavna šizma je najveće prokletstvo Evrope, skoro veće od protestantizma“. Na dan proglašenja Nezavisne države Hrvatske Stepinac u govoru na biskupskoj konferenciji Hrvatske kaže: „časna braćo, ovi događaji su našem narodu doneli ostvarenje odavno sanjanog i priželjkivanog ideala… i ko može da nam zameri, kada mi kao duhovni pastiri dajemo svoj doprinos tome?“ Andrija Artuković, ustaški ministar unutrašnih dela, zločinac kome su SAD pružile zaštitu je rekao: „pričao sam o nasilnom katoličenju sa Stepincem… on mi je rekao „prepusti to meni. Ja ću kao predstavnik rimokatoličke crkve to u skladu sa svojom savešću učiniti“.

Posle toga je Stepinac odlikovan najvišim ordenom ustaških koljača.

Ekumenistima u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koji se zalažu za nekakvo pomirenje između pravoslavaca i rimokatolika je dobro poznato da su Hrvati odmah po proglašenju svoje Nezavisne države Hrvatske uz pomoć rimokatoličke „crkve“ uhapsili pravoslavnog mitropolita zagrebačkog g. Dositeja, stravično su ga mučili i maltretirali, tako da je izmučen preminuo. Vladiku Banjalučkog Platona hapse 5 maja 1941 godine, muče, kasape, lože mu vatru na grudima, kolju i bacaju Vrbas. Iščupali su mu bradu, odsekli uši i nos, a u rane su mu utrljali so. Mitropolita Dabrobosanskog g.Petra Zimonjića su uhapsili 12 maja 1941 godine, užasno mučili, iščupali su mu bradu, zabijali klinove pod nokte, potkivali ga i na kraju ubili. Vladiku g.Savu Trljajića su uhapsili, mučili i bacili u Katinu jamu.

Hrvati su zajedno sa rimokatoličkim sveštenicima i aktivistima ubili, posle teškog mučenja 187 pravoslavnih sveštenika. 334 sveštenika je uspelo da pobegne u Srbiju, a u to vreme je u Hrvatskoj bilo nešto preko 500 srpskih sveštenika. Znači da u celoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj je ostalo svega nekoliko pravoslavnih sveštenika sklonjenih negde u zabačenim selima.

Rimokatolici Hrvati sada žele da se sve to zaboravi, da se o žrtvama genocida ne govori i da se postigne nekakvo pomirenje sa SPC. Rezultat najavljenih razgovora treba da bude proglašenje Stepinca za svetitelja rimokatoličke crkvei zaborav na Jasenovačke i druge nevine žrtve.

Ekumenisti među episkopima Srpske pravoslavne crkve imaju neki svoj lični interes, pa navode neke svoje razloge za postizanje sporazuma i nekakvog pomirenja sa rimokatolicima, no celokupni srpski narod ne može da zaboravi teške rane i užasne zločine nad nevinom decom i odraslima koje u počinili rimokatolici Hrvati i njihovi sveštenici, kao ni genocid protiv Srba, Jevreja i Roma.

Sve što je ovde izneto i navedeno najbolje se može videti ako se pročitaju izjave i članci u rimokatoličkoj štampi, novinama i knjigama.

Oprostite mi, molim vas, na ovim teškim rečima, ali je neko morao da ih javno izgovori.

Prof. dr Srboljub Živanović

Vezane vijesti:

Akademik Srboljub Živanović: Nema oproštaja bez priznanja …

Prof. dr Srboljub Živanović: Ko je bio fra Srećko Perić …

S. Živanović: Komentar na članak objavljen u rimokatoličkom …

NOŽ ZA KLANjE SRPSKE DJECE SA KOZARE – Jadovno 1941.

Stratišta NDH Jasenovac – Jadovno 1941