Злочиначки подухват са Туђманом /не/ће остати у пресуди?

У Хрватској не желе да остану одреднице које је повезују са ратом у БиХ, па се држе приче о „српској агресији“.

Приредио: Ненад ТАДИЋ

Пред одлуку Жалбеног вијећа Хашког трибунала о судбини шесторице високих политичких и војних функционера некадашње Херцег-Босне, у Хрватској се форсира став да треба да буду ослобођени, као и да треба укинути пресуду о међудржавној агресији и удруженом злочиначком подухвату.

Након што је Жалбено вијеће, са предсједавајућим судијом Теодором Мероном на челу, на запрепаштење правне струке, потпуно ослободило хрватске генерале било какве одговорности за убиства и протјеривање Срба, хрватска политика жели да сасвим „очисти“ и своју политику војног уплитања у БиХ.

Бивши лидери Херцег-Босне Слободан Праљак, Јадранко Прлић, Валентин Ћорић, Бруно Стојић, Миливој Петковић и Берислав Пушић су, према ставу већине хрватских медија, „хероји домовинског рата“.

Бивши предсједник Владе Хрватске заједнице Херцег-Босне Јадранко Прлић осуђен је на 25 година затвора, министар одбране Бруно Стојић на 20 година, двојица начелника штаба Хрватског вијећа одбране /ХВО/ Слободан Праљак и Миливој Петковић на по 20 година, командант Војне полиције ХВО-а Валентин Ћорић на 16 година, а шеф Одјељења за заробљене Берислав Пушић на десет година затвора.

Судије Хашког трибунала закључили су 2013. године да је херцеговачка шесторка учествовала у удруженом злочиначком подувату са првим хрватским предсједником Фрањом Tуђманом, министром обране Гојком Шушком и генералом Јанком Бобетком, те још неким људима из врха Хрватске и Херцег-Босне.

Циљ свега тога је, према пресуди, био „етничко чишћење простора Херцег-Босне и њено припајање или стварање нове хрватске републике на том простору“.

Вијеће је већином гласова одлучило да је сукоб између ХВО-а и такозване Армије БиХ био међународни, јер су се војници регуларне Војске Хрватске борили заједно са војницима ХВО-а.

У Хрватској не желе да остану одреднице које је повезују са ратом у БиХ, па се држе приче о „српској агресији“.

Ставови о удруженом злочиначком подухвату и учешћу Фрање Туђмана и остале тадашње хрватске политичке и војне врхушке у ратним дешавањима у БиХ постојали су и у првостепеној пресуди хрватским генералима, али су одлуком Жалбеног вијећа избачене.

У Загребу се надају да ће тако бити и овај пут – то им је важније од саме пресуде „шесторци“.

До сада се хрватској, као и бошњачкој и албанској страни, у Хашком трибуналу увијек излазило у сусрет.

За бројне злочине над Србима које су починиле бошњачке снаге нико из политичког и војног врха или није одговарао или није осуђен /ако се не рачунају обични затворски стражари или по неки борац/.

Кланица у Сијековцу, Купрес, уништење бројних села у Подрињу и околини Сребренице, Добровољачка улица, гранатирање српских дијелова Сарајева, Тузланска колона, логор „Силос“, ужаси које је „Ел муџахедин“ чинио над Србима на Озрену, само су неки од злочина над Србима за које још нико није процесуиран или прави кривци нису именовани.

Ту су и хрватске акције „Бљесак“ и „Олуја“, током којих су простори данашње Хрватске буквално очишћени од српског становништва.

Злочини албанске терористичке ОВК нису ни истражени до данас, а камоли санкционисани, док су њени лидери давно скинути са потјерница Интерпола и данас су „угледни политичари“, „узорни грађани“ и „пословни људи“.

Велики је списак ослобођених или оних који нису ни оптужени за злочине хрватске, бошњачке и албанске стране.

Да ли ће Хашки трибунал сутра, током изрицања пресуде, остати досљедан у својим изразито политички интонираним пресудама, које су често слиједиле чувени став западних центара моћи, посебно из САД – да су Срби криви за рат 70 одсто, Хрвати 20 одсто, а Бошњаци десет одсто?

Историјску штету коју је Хашки трибунал начинио када је ријеч о српским жртвама ратова током деведесетих година прошлог вијека на простору бивше Југославије, објективно, више није могуће исправити.

Највећи проблем „шесторке“ Херцег-Босне је тај што их оптужница највећим дијелом терети за злочине у рату са Бошњацима, јер да је ријеч о сукобима са српском страном, не само да би одлука била много извјеснија, већ је питање да ли би се уопште нашли пред судом.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Хрвати и Бошњаци у ишчекивању пресуде Прлићу и осталима

Хрватска у неизвесности због пресуде за „Херцег-Босну“

Иницијатива за опозив Китаровић због притиска на Трибунал

За званичнике Херцег-Босне затражено 220 година затвора