Злочин у Машићкој Шаговини 29 година без казне

Навршило се 29 година од ратног злочина у Хрватској, када су хрватске снаге у нападу на српско село Машићка Шаговина у подножју планине Псуњ, удаљено десетак километара од Нове Градишке, убиле најмање 55 људи, а за овај злочин још нико није одговарао иако су познати налогодавци и непосредни починиоци убиства.

У ноћи са 18. на 19. децембар 1991. године, 363 припадника 108. и 121. бригаде ЗНГ-а /зенге/ и специјалаца из групе “Свилени” извршили су пјешадијски напад на српско село Машићка Шаговина, које је бранило око стотињак бранилаца, припадника Територијалне одбране из овога и сусједних српских села и добровољаца из Србије.

У току борбе за “проклету утврду”, како су Хрвати због њеног изузетног геостратешког положаја звали Машићку Шаговину, “зенге” су, искористивши то што су браниоци са мјештанима славили Светог Николу, овладале цијелим мјестом, саопштено је из Документационо-информационог центра “Веритас”.

Том приликом су, према српским изворима, ликвидирали најмање 55 људи, међу којима 31 цивила и припадника Територијалне одбране из овог села, док их је неколико десетина прошло вишемјесечну тортуру у хрватским казаматима.

Према свједочењима преживјелих српских логораша, “зенге” су пред собом редом палиле све куће, те убијале и цивиле и браниоце након полагања оружја и предаје.

Према хрватским изворима, акцију је испланирао бригадир Јосип Микшић, тадашњи комадант 121. бригаде, а нападом командовао пуковник Анте Шолић, тадашњи командант Самосталне интервентне сатније /чете/ при 121. бригади.

Међу убицама цивила и заробљеника, преживјели мјештани су препознали Здравка Паритана, Стевана Кулића, обојица из Церничке Шаговине, и Ивана Клепића из Нове Градишке.

Према налогу хрватске војске, у Машићкој Шаговини је покопано 28 тијела, већина под именом, а скупљали су их и покопавали њихови рођаци, међу којима и Цветанка Милосављевић, која је морала покопати и своја два сина Тихомира /20/ и Драгана /23/.

Са ове локације до 2013. године ексхумирани су и српској страни предати посмртни остаци најмање шест лица, уз објашњење да су “страдали у борби”, а у октобру исте године ексхумирани су посмртни остаци још 19 жртава, од којих је до сада 14 идентификовано, док се за остале жртве још не зна ни мјесто укопа.

Село је комплетно опљачкано и спаљено, изузев Задружног дома, у коме се налазила хрватска војска све до доласка војника УН.

У Хрватској ова акција се котира као “једна од првих херојских битака `домовинског рата`, у којој су, како кажу, `четници` претрпјели велике губитке – око 100 мртвих”, док су хрватски губици износили 13 погинулих и више десетина рањених.

“Иако су у овој акцији убијани цивили и заробљеници, категорије које су у оружаним сукобима заштићене Женевским конвенцијама, иако су позната имена особа које су испланирале и извеле ову акцију, као и непосредни починиоци убистава, за овај злочин још нико није одговарао ни пред домаћим ни пред међународним судовима”, подсјећа “Веритас”.

У Машићкој Шаговини је, према попису становништва из 1991. године, живјело 209 становника, од којих 189 или 90 одсто Срба, 16 Хрвата и четири Југословена.

Двадесет година касније, по попису из 2011. године у овом селу је пописано седам житеља, и то два мушкарца и пет жена, без ознаке националне припадности.

Извор: Срна