Зликовци које су мрзеле и усташе (3): Пут у пакао Љубе Милоша

У оштрој конкуренцији усташких зликоваца, Љубо Милош се сматра најизопаченијим. Био је рођак управника Јасеновачког логора Вјекослава Лубурића. Имао је свега 22 године када је почео рат. Злогласни Месар га је од првих дана узео за десну руку, а већ у октобру 1941. поставио је Милоша и за управника Јасеновца.

Тако је баш њему допало да до марта 1942. у Јасеновцу пази на Влатка Мачека. А стари члан Хрватске сељачке странке је касније причао да је једном приликом питао Милоша зар се не плаши Божје казне због свих тих злочина.

„Ништа ми не говори! Ја знам да ћу горјети у паклу за оно што сам учинио и оно што ћу учинити. Али ћу горјети у паклу за Хрватску“, одговорио му је Милош, наводи хрватски „Експрес“.

Душегупка за децу

Милош је обожавао да се у логору претвара да је лекар и да покољ логораша претвори у чудовишну „игру“. Некад их је убијао пиштољем, некад парао ножем. Био је веома поносан на свој изум „ритуално клање Жидова“. Многи су сведочили да су га хватали прави напади лудила, па би, на пример, зајахао коња, галопирао логором и пуцао по логорашима. Због тога су га се клониле чак и многе усташе у логору.

Диана Будисављевић, Загрепчанка која је као Аустријанка успела да превари систем НДХ и из усташких логора спасе 12.000 деце, чак им сачува и идентитете, сведочила је да су у логору у Старој Градишки козарачка деца умирала од глади, болести и хладноће, да су их убијали тако што би им разбили главу о зид. Једна од преживелих девојчица сведочила је да су једном приликом у логор дошли Макс Лубурић и Љубо Милош с неколицином других усташа и да су донели канту отрова за гасне коморе, циклона Б. Отимали су децу мајкама, млативши их притом кундацима, а кад су их коначно стрпали у неку просторију, деци су унутра убацили ту канту и потровали их.

Због дивљања и пљачкања по околним селима и Милош је крајем 1942. успео да заврши у затвору у НДХ, као оптуженик за злочине, али је и њега, као и Мирослава Филиповића, Лубурић успео да извуче на слободу. Милош је касније био и управник казнионице у Лепоглави. У мају 1945. побегао је пред партизанима преко Аустрије уз помоћ дела католичког клера екстремистичких националистичких назора. За разлику од велике већине осталих избеглих усташа, Милош се већ 1947. илегално вратио у Хрватску, наивно верујући да ће мобилисати довољно „крсташа“ за герилски устанак. Нове југословенске власти су га ухватиле врло брзо и 20. јула 1947. оптужиле за ратне злочине.

Кољач у белом мантилу

Љубу Милоша је један сведок на суђењу, Риболи, назвао погибељним лудаком и навео да је у заповедништву Јасеновца имао собу, коју је уредио као „амбуланту“. Навукао је на себе дугачку белу лекарску кецељу и послао усташког стражара у јеврејску бараку с поруком, да сваки Јеврејин, који је болестан, може доћи на преглед. Кад је жртва дошла, поставио ју је Милош уза зид те јаким замахом ножа разрезао грло, пререзао ребра и распорио стомак. Ту „операцију“ називао „ритуално клање Жидова“, те се њоме јако поносио, рекао је Риболи.

Признао све злочине

Доказати му злочине било је врло лак посао, јер је Милош признао апсолутно све за што је био оптужен, још од планова истребљења целих националних и етничких мањина смишљених већ при оснивању усташког покрета.

Тако, на пример, кад су га питали за убиства деце, хладно је одговорио: „Она су такођер ликвидирана на исти начин као и одрасли. У разговору с фра-Мајсторовићем дознао сам да је децу много теже убијати него одрасле.“ Осуђен је 20. августа 1948. у Загребу и истог дана обешен.

Ја адвокате много волим

Љубомир – Љубо Милош рођен је 1919. у Босанском Шамцу. Завршио је фрањевачку гимназију и почео да студира филозофију, а бавио се и новинарством. Пред рат је радио као општински писар у Суботици. После априлског слома Југославије 1941. стигао је у Загреб, где га је Лубурић увео у Усташку надзорну службу као свог помоћника. Као управник Јасеновца остао је упамћен као крволочан манијак. О његовом карактеру је упечатљиво сведочење оставио преживели логораш Милан Флумијанија:
– Тек што смо стигли, нас седамнаесторица, у Јасеновац у логор, усташе су нас млатиле кундацима и довеле до Циглане, где је Милош Љубо имао постројене већ две групе, док смо ми приступили као посебна трећа група.
Маричић је питао Љубу Милоша: „У кога да најпре нишаним“, а Милош је одговорио: „Где их има више“? и уперили су обе стројне пушке на ону четрдесеторицу из прве две групе и све их пострељали. Потом је питао првог из наше групе, зашто је дошао овамо, а кад је овај одговорио, да је крив зато што се родио као Србин, убио га је на месту. Онда је издвојио адвоката Лауфера из Загреба те га упитао шта је он, а кад му је овај одговорио шта је, позвао га је овако: – Ја адвокате много волим, дођи ближе – и одмах га је убио…

Аутор: М. Ђорђевић

Сутра – Зликовци које су мрзеле и усташе (4): Најмлађи злотвор Јасеновца

Везане вијести:

Зликовци које су мрзеле и усташе (1): Паклене игре фра Сотоне

Зликовци које су мрзеле и усташе (2): Машина смрти Макса Месара

Зликовци које су мрзеле и усташе (4): Најмлађи злотвор Јасеновца