Živimo danas kako drugi kažu!

Do kada će domaća i belosvetska pseta da mi napadaju narod? Iz ovog pitanja se rađa i ono drugo koje pita – do kada će moj narod dozvoliti da bude napadan?

Ko je taj ko će da broji žrtve mog naroda? Ko je taj koji će da nam govori gde smo pobedili, a gde izgubili? Ko je taj koji će na srpskoj zemlji da obeležava izmišljena stratišta izmišljenih žrtava izmišljenog naroda? Kome to smetaju srpske bogomolje? Neka se otvoreno pokažu oni koji bi Srbiju, samo da mogu, u žicu ogradili i celu je u logor pretvorili! Vama ništa ne znači da stanete pred nas, a nama znači. Hoćemo da znamo ko nam to zemlju prekraja i narod zatire! Imamo pravo na to. Imamo puno pravo za razliku od onih koji protiv nas već vekovima rade bespravno. Država pripada narodu i narod hoće da zna do kada će se protiv njega voditi prljava globalna kampanja?

Koji to narodi imaju pravo nas da uče kako ćemo da se oblačimo i šta ćemo u školama učiti? Kakvi su to narodi koji žele da zbrišu druge narode? Koji to mozgovi smišljaju sve te gadosti koje kače Srbiji? Nećete vi da nam brojite mrtve i žive! To su ljudski životi, a ne roba sa kojom se trguje. Srbi su ubijani i proterivani sa svoje teritorije. Vađeni su im organi i odsecani delovi tela. Prekrajana nam je zemlja kako je kome palo na pamet. Danas Srbin živi kako drugi kažu. Dokle? Gde je ta granica do koje je dovoljno satanizovati Srbe?

Otkud se nađoše „narodi u okruženju“ da nam sude? Ko ih je ovlastio za to? Prvo iz svoje zemlje proteraju sve Srbe, a onda iste te proterane Srbe proglašavaju opasnošću. Krste se kukastim krstom, pa onda govore kako smo mi nacisti. Šta još kome treba od Srba?

Rasprodavali ste nas, klali, kleli, proterivali, pokrštavali, otimali decu, nove granice ispisivali srpskom krvlju i šta ste time dobili? Dobili ste temelj za buduće sukobe! Kome normalnom to može biti želja? Kada će Balkan, Evropa i svet biti siti srpske krvi i srpske patnje? Da li je ikome i do čega osim do sukoba stalo? Hoćete li se zasititi mržnje, pa da neko na ovom Balkanu počne i da voli? „Srbe na vrbe!“„Ubij Srbina!“ „Udri, zakolji da Srbin ne postoji!“ Šta je to? Je li to vrhunac vaše narodne književnosti? Je li izmišljanje ratnih pokliča i poziva na mržnju zenit te demokratije koju propovedate? Da li je ta mržnja i progon ona tolerancija koje su vam svima puna usta?

Umorni smo! Ne možemo više da se bavimo mržnjom. Mrzite malo nekog drugog. Što smo baš mi podobni za to?

Ako ste spremni život posvetiti mržnji, šta vam od tog života ostaje? Volite svoju zemlju umesto što mrzite tuđu! Bavite se svojim, a ne srpskim problemima. Nijedan narod nije bezgrešan, pa tako nije ni moj, ali sam siguran da nije jedini krivac za sve.
Kakvi ste to narodi kad vam je srpski narod jedina tema, jedini problem i srpska zemlja jedina zemlja koju želite? Bavite se neko vreme sobom i radite na tome da dobijete oproštaj od Boga za toliku mržnju. Svaka vaša reč, postupak i zločin nikada me ne mogu naterati da posumnjam u svoj narod i to ne zbog toga što ne mislim da smo za nešto krivi, već zbog toga što vidim da nisu Srbi ti koji nešto spletkare, rovare i izazivaju. I koliko god svi vi mrzeli moj narod, ja ću ga uvek voleti za stepen više od onog do kojeg vaša mržnja seže.

Svi ste vi Srbiju opkolili i ogrizli do kosti, pa se sad kao psi sjatiste oko nje u želji da ona pripadne vama, ali zaboravljate da kost u grlu ume i da udavi. I svi mi znamo da se psi povlače čim im gazda zvizne, pa umesto režanja i pokazivanja zuba, oni trče da se umiljavaju i ližu ruku koja ih hrani.

Autor: Milan Ružić

Izvor: ISKRA

Vezane vijesti:

Ko će te ljude pamtiti ako mi nećemo? | Jadovno 1941.