Живи против мртвих

Гробље у Новоj Градишки тек се лани почело обављати, у Гудовцу се дио цркве урушио на надгробне споменике,
врличко гробље власт не жели проширити… По Закону о гробљима, jединице локалне самоуправе дужне су се бринути о гробљима коjа су им дана на управљање, што у повратничким краjевима већином чине локална комунална подузећа или екипе за jавне радове

Не каже народ узалуд да по гробљу можеш видjети какви су село и људи. А гробља у
већини српских села, из коjих се масовно бjежало 1995, посве су запуштена: некадашње
радне акциjе уређивања гробља и гробница, данас су, услиjед малоброjног и углавном
старог становништва, сведене на минимум. Коров немилосрдно расте, путеви до гробља
све су теже проходни, љети због раслиња, зими због сниjега. Посљедњих година о већини
сеоских гробља у повратничким краjевима брину локална комунална подузећа или екипе
за jавне радове. По Закону о гробљима, jединице локалне самоуправе дужне су се бринути
о гробљима коjа су им дана на управљање, но тек уназад неколико година већина jе
почела за уређење гробља издавати рачуне власницима гробница. Но, остао jе проблем
како наплатити рачуне у мjестима из коjих су се становници иселили диљем свиjета,
оставивши иза себе и гробнице предака.

Један од примjера запуштености jе православно гробље у Новоj Градишки, коjе jе старо
колико и сам град, а на њему jе до 1992, када jе минирана (починитељ, наравно, ниjе
пронађен), била и капела Св. Николе. На гробљу се сваке године укопа пет до десет
особа.

Урушена црква, крцато гробље 

Приjе годину дана, гробље се почело реновирати, но овога jе љета на тамошњи девастирани
споменик партизанима и жртвама фашистичког терора постављена препарирана глава дивље
свиње. Душан Ногић, предсjедник
Виjећа српске националне мањине Нове Градишке, пита се какву jе поруку починитељ
желио послати.

– Православно гробље jе новоградишка културна баштина, но град то не препознаjе
и не жели прихватити. Штовише, 2007. године Урбанистичким jе планом парцела на коjоj
jе била капела пренамиjењена у зелену површину. Жалосно jе да 20 година ниjе било
политичке воље и интереса комуналног подузећа да се крене у уређење гробља – каже
Ногић.

О непримjереном односу живих према мртвима говори и прича из Гудовца. Приjе пет
мjесеци, мир и тишину тамошњега гробља прекинуло jе урушавање диjела цркве Светих
апостола Петра и Павла, заштићеног споменика културе, на дио гробница: уништено
jе седам надгробних споменика, а штета се процjењуjе на око 50.000 куна. Власници
гробница су разочарани односом надлежних за гробља.

– Нитко ништа не подузима, а иде зиме и постоjи приjетња да се jош jедан дио цркве
уруши. Двиjе гробнице моjих предака потпуно су уништене, jедна jе чак отворена.
Не знам што да радим, имам 74 године и мислим да за мога живота нитко ништа неће
учинити – каже разочарана Мирjана
Баста из Бjеловара.

Министарство културе обећало jе исплатити између 30.000 и 50.000 куна за уништене
гробнице, али новац jош ниjе стигао. А то ће бити довољно само за санациjу гробница,
не и за санациjу цркве.

Краj зидане ограде гробља Св. Николе у Врлици поткраj децембра прошле године пронађен
jе метални мртвачки сандук с посмртним остацима. Полициjски инспектори до данас
нису риjешили мистериj остављеног сандука и тиjела, што jе за представника српске
заjеднице у Врлици био посљедњи аларм за проблем стар више од 20 година, а то jе
пренатрпаност православног гробља.

– Наше jе гробље одавно крцато, без слободног мjеста за нови гроб, камоли за изградњу
гробнице. Када људи виде необиљежен дjелић гробља, почну ондjе копати гроб, па наиђу
на ковчег и кости, коjе jедноставно избаце и наставе даље. Познато jе више таквих
случаjева: jедан jе покоjник избачен из гроба, да би на његово мjесто легао други
– описуjе Чедо Бабић, коjи
истиче да jе са своjих 70 година међу наjмлађим Врличанима српске националности.

Веома jе осjетљив на гробље, каже, jер ћемо на краjу сви у гробу завршити.

„Гдjе ће нас сахранити?“ 

– Ми Срби православци грађани смо другог реда, живи или мртви. Посебно jе увредљиво
да нам се то догађа у држави у коjоj су нам се и чукундjедови рађали. Уређено католичко
гробље на главноj прометници Книн-Сињ-Сплит говори о томе какву важност гробље представља
за градске власти, што jе похвално. Но, само неколико километара даље jе православно
гробље, зарасло у коров. То само потврђуjе да новац ниjе разлог зашто jе у лошем
стању – каже Бабић.

– Локална заjедница мора водити рачуна о гробљима, не само као о мjестима посвећенима
прецима него као о свjедоцима времена и наjбољим водичима кроз прошлост. Годинама
тражим од градских власти Врлике да проширимо и уредимо гробље на коjем се покапаjу
православци, да се и на њему, као на католичким гробљима, уведе вода, струjа и изгради
мртвачница. Али, то су само пусте жеље нас живих – истиче Бабић и додаjе да jе врлички
градоначелник неко вриjеме обjашњавао да нема сврхе проширивати гробље jер нема
заинтересираних за гробна мjеста.

– Познато ми jе да се велик броj људи коjи су се одселили из овога краjа жели покопати
у родном мjесту, да си желе осигурати гробно мjесто. А то jе у садашњим увjетима
напросто немогуће. Донио сам градоначелнику попис од 30 људи, само jе у врличкоj
околици нас седамдесетеро стараца. И гдjе ће нас све сахранити? Једном jе приликом
градоначелник обећао да ће се израдити проjект проширења гробља, но све jе остало
на пуком обећању. Сада кажу да нема новца: када jе било пара, трошили су на све
стране, само не у краjеве гдjе живе Срби. Имаjу сада велику вољу и жељу да се уради
нешто за Србе, али, ето, више нема новца. Нама jе то свеjедно – револтиран jе Бабић.

Додаjе да су Врличани коjи живе у Србиjи вољни плаћати гробна мjеста у завичаjу,
под увjетом да се доиста води брига о гробљима. Осим врличког централног гробља
Св. Николе, проблематично jе стање и на гробљима у околним селима, коjа су jош запуштениjа.
Једини примjер добро уређенога гробља jе оно у Отишићу, и то захваљуjући Завичаjном
удружењу Отишићана у Београду, коjе jе у уређење гробља уложило 3.500 еура и сваке
га године редовито одржава.

ПИШЕ: Паулина Арбутина

Извор: СНВ