Živadin Jovanović: Ne delite srpski narod – Kosovo će biti presedan

Čini se da noviji razvoj u Evropi, posebno zamah secesionizma, otvara prostor, da ne kažemo, poziva na neka podsećanja. Ova koja slede bacaju svetlo na uloge EU (EEZ), SAD i Nemačke.

Koliko su se rukovodile principima međunarodnog prava i demokratije? Koliko su cenile izveštaje svojih (skupih) misija na Kosmetu (KDOM, KVM, ECMM) o realnostima na terenu? Koliko su branile pravo na samoopredeljenje i ljudska prava a svoje geopolitičke interese? Koliko su vodeće evrpske zemlje vodile samostalnu politiku u interesu Evrope?

Strategije se sporo menjaju pa podsećanja na preteklo vreme može biti i ključ za bolje razumevanje interesa i  uloge EU u tekućim pregovorima u Brislu.

Povodom dvostrukih aršina EU prema secesionizmima na Kosmetu i u Kataloniji Vlada Srbije sprema, ili je već uputila poruke vladama 22 članice EU sa pitanjima tražeći  objašnjenje. Podsećanja na ranija iskustva mogla bi pomoći predviđanju reakcija.

Vodeće članice NATO i EU su u dužem periodu podržavale terorističku OVK na Kosmetu. U savezu sa njom, 1999. izvršile su oružanu agresiju protiv Srbije (SRJ) što je prema principima međunarodnog prava na koje se ovih dana pozivaju zvaničnici EU, zločin protiv mira i čovečnosti! Dakle, zemlje i integracije čiji portparoli i danas tvrde da se uvek drže istih principa i pravno zasnovane (rule-based) politike, zadale su najveći udarac svetskom pravnom poretku i Ujedinjenim nacijama od završetka Drugog svetskog rata. Politika vlada tih zemalja i njihovih integracija tokom jugoslovnske i kosmetske krize, ohrabrila je širenje secesija, ekspanziju islamskog ekstremizma, vehabizma i terorizma u Evropi i svetu. Ignorišući i kršeći principe Završnog dokumenta iz Helsinkija, Povelje UN i međunarodnih konvencija i ugovora one su izazvale trajnu nestabilnost u najosetljivijem delu Evrope. Sada vrše pritisak da Srbija koju su rušili, obmanjivali i ponižavali priznanjem nasilnog otimanja državne teritorije, izrežirane jednostrane, ilegalne secesije Kosmeta, sve to izbriše, zaboravi «u interesu dvoje evropske budućnosti».  Kakva je budućnost na takvim temeljima?!

Separatističko-teroristički duh kojeg su vodeće zemlje NATO i EU pustile iz boce 98/99 na Kosmetu radi ostvarivanja geopolitičkih ciljeva SAD i nekih evropskih sila, Nemačke, VB, na primer, širi se Evropom dok EU i NATO veruju da će ga novim žrtvovanjem (interesa) Srbije vratiti nazad, sprati ljagu sa sebe i oživeti svoje potkopano jedinstvo! Rezoni da je istina ono što komesari i portparoli EU proglase za istinu predstavlja tragediju za Evropu. Dominacija takvih rezona sprečava razumevanje istorijskog vrtloga u kome se nalazi Stari kontinent!

«Rat protiv SRJ je vođen da bi se ispravila jedna pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz vremena Drugog svetskog rata. Zbog toga se, iz strateških razloga tamo naknadno moraju stacionirati američki vojnici». Takvo objašnjenje američkih predstavnika na konferenciji NATO krajem aprila 2000. u Bratislavi, zabeležio je Vili Vimer, biši državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nemačke, u svom izveštaju kancelarau Gerhardu Šrederu, 2. maja 2000.

Prva tačka u tom izveštaju tiče se zahteva SAD da saveznici (članice NATO) što je moguće pre priznaju «nezavisnu državu Kosovo», a poslednja da «pravo na samoopredeljenje ima prednost u odnosu na sva druga». Otkuda danas referendum o otcepljenju u Kataloniji?

U Vimerovom Izveštaju zabeležen je i američki stav da je napad na Jugoslaviju «presedan na koji se svako može pozivati u svako doba i na koji će se pozivati». Postavlja se pitanje o kakvoj principijelnosti i pravno zasnovanoj politici se radi kada se agresija kršenjem Povelje OUN proglašava za presedan a jednostrana secesija kao rezultat agresije kao – «unikatni slučaj»?!

Visoki nemački diplomata Ditmar Hartvig, šef misije EU (EEZ) na Kosovu i Metohiji (ESMM) uoči agresije NATO, prenosi ocenu iz vrha Misije za verifikaciju  KVM (Kosovo Verification Mission) na čijem je čelu bio američki diplomata Viliam Voker: „Ne postoji  visoka cena za raspoređivanje NATO na Kosovu. Svaka cena je prihvatljiva“. OEBS «pravno» i «principijelno» pokriva  tu «cenu».

U svom pismu kancelarki Angeli Merkel, od 25. oktobra 2006. godine Hartvig, pored ostalog, kaže: “Ni u jednom jedinom izveštaju (ECMM) između kraja novmebra i evakuacije (ECMM, KVM) neposredno pred izbijanje rata, nema ni reči o većim ili sistematskim zločinima Srba nad Albancima, niti se makar u jednom jedinom govori o genocidu ili sličnim zločinima… Nasuprot tome, u mojim (ECMM) stalno se ponavljalo kako, s obzirom na sve učestalije napada UČK/OVK na srpske izvršne vlasti, njihove bezbednosne snage i snage reda pokazuju značajnu uzdržanost i disciplinu. To je bio jasan i uvek iznova podvalčen cilj srpske administracije – da se što doslednije pridržava odredaba sporazuma Milošević – Holbruk (od 13. oktobra 1998.) kako se međunarodnoj zajednici ne bi pružio razlog za (oružanu) intervenciju. U fazi preuzimanja regionalne kancelarije u Prištini kolege iz drugih misija – KDOM, SAD, VB, Rusija itd. – su mi potvrđivale da su postojale velike „razlike u percepciji“ između onoga što su pomenute misije (a delimično i ambasade) javljale svojim vladama i onoga što se ove davale medijima, javnosti odnosnih zemalja.Ta neusklađenost se, na kraju krajeva, može razumeti samo kao deo priprema rata protiv Kosova/Jugoslavije. Jer, do mog odlaska sa Kosova nije postojalo ono što su neumorno tvrdili mediji, ali sa ništa manjim intenzitetom i politika. Shodno tome, do 20. marta (1999.) nije bilo povoda za vojnu intervenciju, te su tako i sve mere međunarodne zajednice koje su usledili bile nelegitimne.

„Kolektivno ponašanje zemalja članica EU pre i nakon izbijanja rata svakako daje povoda za ozbiljnu zabrinutost, zato što je izostala istina a verodostojnosti međunarodne zajednice naneta šteta. No, ono do čega je meni ovde stalo, jeste isključivo uloga SR Nemačke i njeno učešće u tom ratu i njenoj političkoj težnji da se Kosovo otcepi od Srbije…

„Iz dnevnih političkih vesti proteklih meseci postajalo je sve jasnije da Nemačka, ne samo da podržava američku želju za nezavisnošću Kosova, već i da se aktivno bavi podelom Srba… Vi se možete smatrati odgovornom za to. Naročito Vaš Ministar za inostrane poslove koji, zapravo, tačno zna šta se dešavalo na Kosovu i koji i danas sledi Vaše političke direktive neumorno zastupajući nezavisnost Kosova, a time i otcepljenje Kosova od Srbije. Uputite ga da se založi za stabilno rešenje kosovskog pitanja koje je u skladu sa međunarodnim pravom… Samo ukoliko sve države poštuju važeća prava, može biti osnova za zajednički život svih naroda. Postane li Kosovo nezavisno, ono će ostati mesto nemira… Dajte svoj doprinos tome da se kosovsko rešenje postigne na osnovu donete rezolucije UN (1244) po kojoj Kosovo ostaje srpska pokrajina. Američka želja i aktivno nastojanje da se ono otcepi od Srbije i ostvari puna nezavisnost Kosova, odnosno, kosovskih Albanaca, protivni su međunarodnom pravu, politički deplasirani i, uz to, neodgovorno skupi…

„Otcepljenje Kosova od Srbije na osnovu etničkog kriterijuma, predstavljalo bi opasan presedan i signal za druge etničke zajednice  u drugim zemljama, pa i u članicama EU, koje bi, s pravom, mogle zahtevati `kosovsko rešenje`“ – zaključuje svoje pismo kancelarki Merkel,  bivši šef misije EU na Kosmetu (ECMM) Ditmar Hartvig.

Toliko o «humanitarnoj intervenciji» i brizi za zaštitu prava albanskog stanovništva kao odlikama «unikatnog slučaja Kosova». Američka vojna baza «Bondstil» nedaleko od Uroševca, sasvim slučajno, jedna je od najvećih američkih vojnih baza van teritorije SAD! A uznemirenost da slučajno ne bude špijunirana iz Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu samo potvrđuje da je njen «mandat» strogo lokalan i privremen!

SAD, EU i NATO, a ne Srbija, su, nakon oružane agresije 1999., zaledili konflikt držeći ga pod ledom punih 18 godina pa sada zahtevaju da ga Srbija «odledi». Kako? Srbiju su obavezali da izvrši sve obaveze insistirajući na pravnoj obaveznosti tog dokumenta, a sebe i Albance oslobodili od svake obaveze. Zaključili su da celovita primena rezolucije SB UN 1244 znači očuvanje celovite Srbije a to ne ne žele jer ne odgovara geopolitičkim kombinacijama! Pogotovu, što se sada Zapad našao u tranziciji iz koje ne može izaći  moćan kakav je bio u periodu unipolarnog svetskog poretka. Spas za svoje interese vide tako što će prinuditi Srbiju da sa Prištinom potpiše «pravno obavezujući sporazum», prizna nasilnu secesiju, legalizuje agresiju izvršenu 1999., prihvatiti posledice etničkog čišćena Srba s Kosmeta pa čak da, indirektno, prihvati i odgovornost za sve to!

Autor: Živadin Jovanović

Izvor: VIDOVDAN

Vezane vijesti:

Unutrašnji dijalog o Kosmetu: Zašto se Zapadu žuri? | Jadovno …

ŽIVADIN JOVANOVIĆ: Nemamo pravo na iluziju o …

Preplitanje istorije i sadašnjosti | Jadovno 1941.

STRATEGIJA POKORAVANjA EVROPE: SRBIJU TRAJNO …