Zidne novine Kfora

Italijanski oficiri iz sastava Kfora teraju nas da ubuduće pažljivije čitamo novine. Samo sam u dilemi koje novine da čitamo – one koje izlaze u Prištini ili one koje izlaze u Rimu. Budući će oni sve sledeće akcije jedinice Rosu na severu Kosova najavljivati preko novina. Telefon, faks, mejl, to u Kforu verovatno i ne koriste. Samo novine.

Možda nas ubuduće upute da pratimo i zidne novine u komandi Kfora, jer zidne novine će tačno najaviti gde će pripadnici Kfora sledeći put da udare protiv kriminala i korupcije na severu Kosova. Budući da kriminala i korupcije definitivno nema u ostatku Kosova. Jer tamo takvih akcija nije bilo.

Da udare sa 67 oklopnih vozila, plus još desetak u rezervi. Skoro kao general Paton u invaziji na Siciliju. Čak ni „Koza nostra” u svojoj punoj snazi i aktivnosti na Siciliji nije nikada zaslužila udar snaga od 67 oklopnih vozila. Ispade da su Srbi na severu Kosova najopasniji Srbi na svetu. Posle svega mislim da se italijanski komandant Kfora sada oseća kao feldmaršal Montgomeri kad ga je Paton preduhitrio u osvajanju Sicilije. U najmanju ruku kiselo i glupavo.

Laži su strašnije od projektila „tomahavk”, a srbofobija je za nas vrlo bolno pitanje. Medijske manipulacije i psihološki rat protiv Jugoslavije i Srbije taksativno je opisao francuski novinar Žak Merlino u knjizi „Istinu o Jugoslaviji nije uvek pametno govoriti”, još pre 20 godina, dok je upravo pre 20 godina Radio Kanada objavila priču o slučaju navodnog masovnog silovanja žena u okolini Tuzle za vreme rata u BiH od strane Srba.

Jedan kanadski novinar krenuo je za Tuzlu da napravi reportažu o tome i na oko 50 kilometara od Tuzle rečeno mu je da se u jednoj srednjoj školi nalazi 4.000 silovanih žena. Kada je prišao gradu na nekih 20 kilometara, broj silovanih žena smanjio se na 400, a u predgrađu Tuzle, u jednoj kafani, već su mu tvrdili da je bilo silovano 40 žena. U samom gradu novinar je jedva našao četiri žene koje su pristale da daju izjavu o silovanju.

Naravno da je bilo i onih silovanih žena koje to nisu htele i da potvrde, ali manipulacije brojkama govore da je na prostorima bivše Jugoslavije prvo silovana, pa onda i ubijena – istina.

To posebno važi za Kosovo, gde zapadni centri moći svesno ignorišu činjenice, argumente i međunarodno pravo koristeći se jednim jedinim sopstvenim argumentom, a to je vojna moć NATO-a.

Bivši britanski ambasador u UN Džon Tomson napisao je u avgustu 1993. godine članak za „Indipendent”: „Ako Srbi odbiju naše predloge u Bosni treba onda da podržimo Albance u etničkom sukobu sa Srbima na Kosovu tako što ćemo Albancima pružiti podršku spolja, onako kako su je dobijali Avganistanci u vreme rata sa Sovjetima. Moramo jasno staviti do znanja Beogradu da će, ukoliko ne prihvati zapadne uslove mira u Bosni, albanski gerilci na Kosovu biti naoružani oružjem iz Albanije, a svaki srpski akt odmazde biće signal za udare NATO-a po Srbiji.

To je politika oko koje NATO treba da se ujedini, da NATO dobije ključnu ulogu u Evropi bez velikog ratnog rizika i da tako pokaže svoju vrednost i posle hladnog rata. Tu praksu mogli bismo kasnije da primenjujemo i na drugim mestima u svetu kad god dođe do kriznih situacija, svuda gde možemo da kombinujemo humanitarnost i spoljnu politiku.”

Tekst je objavljen u avgustu 1993. Naši političari očito tada nisu čitali „Indipendent”. Gde je sve jasno rečeno i najavljeno. Pa je Zapad pružio vojnu podršku OVK na Kosovu, iako su Srbi u Dejtonu prihvatili mirovni plan za Bosnu. Što znači da obećanjima zapadnih centara moći, usmenim dogovorima, pa i pismenim sporazumima ne treba puno verovati. Prevarili su Ruse u vezi sa širenjem NATO-a, zašto ne bi prevarili i Srbe?

Negde krajem 1994. bivši američki predsednik Džimi Karter stigao je na Pale, da vidi kako da se završi rat u BiH. Pristao je da lobira za „srpsku stvar”. Naravno, ne džabe, dobio je milionče dolara, plus žuti džemper koji mu je isplela gospođa Karadžić. Čim sam video da je džemper žut, odmah sam znao da je stvar načisto propala. Jer je i Genšer u sumrak Jugoslavije paradirao na ovim prostorima upravo u žutom džemperu. Pa i Đani de Mikelis. Sve ekipa u žutom. Tu nema sreće.

Dakle, šta je Srbima na Palama obećao Džimi Karter za milionče dolara i žuti džemper? Razmenu teritorije, da Srbi napuste zapadne delove Bosne, a da dobiju kompletan istočni deo Bosne. Da Srbi napuste Drvar, Jajce, Kulen Vakuf i ostalo, a da dobiju Goražde, Srebrenicu, pa čak i Tuzlu. I Srbi povukoše vlast iz tih mesta na zapadu Bosne, prvo se evakuisala vlast, pa vojska i na kraju i narod.

Kada su Srbi sa Pala od Kartera zatražili da se ispuni i drugi deo „dila” odgovoreno im je da su „oni više puta zaje…. Amerikance, pa mogu i Ameri jednom Srbe”. Karter milionče i žuti džemper nikada nije vratio. Jer nije lud, za razliku od onih na Palama koji su mu to dali. Priču znam iz prve ruke, makar sada svi to negirali.

Pouka: Kfor na Kosovu nije statusno neutralan, jer Kfor prima naređenja od komande Južnog krila NATO-a iz Napulja. A Južnim krilom NATO-a komanduje američki admiral, baš kao što je i vrhovni komandant NATO-a u Monsu američki general. A SAD su priznale Kosovo…

Autor: MIROSLAV LAZANSKI

Izvor: POLITIKA