fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

ЗБОР НА КОСОВУ У ДАЛМАЦИЈИ 1893. 

Између Динаре и Јадранског мора у Далмацији, по прилици на један сат од Книна, лежи ово друго Косово поље, које се пружа скоро до Сиверићког рудника.

Приредио: Томо Радусин

Народ, српски који је био послије пропасти српскога царства принуђен, да, усљед разнијех недаћа својих, оставља своја прађедовска огњишта и да се на позив аустријских владалаца са оружјем у руци и са својим иметком пресели у разне крајеве Аустријско-Угарске монархије – обичавао је, да у новој постојбини затечена пуста мјеста назива онијем именима каковијем је називао своја мјеста, ријеке и планине своје пређашње царевине.

Тако је Косово у Далмацији добило име своје од Косова у Старој Србији, на коме је пропало српско царство и на коме погибе српски цар Лазар са својим јуначким војводама и поборницима часног крста и слободе златне.

Између Динаре и Јадранског мора у Далмацији, по прилици на један сат од Книна, лежи ово друго Косово поље, које се пружа скоро до Сиверићког рудника.

Посматрајући ово Косово са романтичног погледа, оно је заиста чаробно, јер га је мајка природа свачим обдарила. Тако су ти и брда, горе и поља по којима се зелене виногради а мјесто Лаба и Ситнице вијуга се крозањ Косовчица.

Кад су сјеверну Далмацију Срби населили притисли су и то Далматинско Косово, ђе се и дан данас налазе показујући свијету, да су свјесни и да знаду поштовати своје великане.

Године 1889. лицем на Видов дан (500 година од битке Косовске), посвећена је на сред Косова црква св. Лазара, у част и славу цара Лазара и погинулијех јунака. Тој свечаности се бијаше на далеко равне, и то од доба сваке године на Видов-дан ту је велика народна свечаност на коју се такођер држи у цркви спомен за покој душе погинулијем јунацима на Косову.

Народ српски из све Далмације, сјећајући се своје прошлости, као на завјет лети на Косово да братски прође овај дан – овај Видовдан, који је у свакој српској души зарезат. Осим Далматинаца скупљају се Срби и из другијех крајева.

Слика из календара казује на збор Срба на Видов дан 1893. године.

Извор: Србобран, народни српски календар за просту годину 1895. Штампа: Српска штампарија у Загребу, 1894.

У Новом Саду, 27. јуна 2024.  

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: