Zbog izdajnika poginule desetine ranjenika

Prijedor – Iako je od Drugog svjetskog rata prošlo 77 godine, sjećanja na taj period života kod Danice Todorović, rodom iz Koprivne kod Oštre Luke, ne blijede. Pred očima joj je slika, priča ova osamdesetšestogodišnja starica, događaja od 1. januara 1944. godine u selu Motike kod Banjaluke, kada je zbog izdaje poginulo na desetine ranjenika i partizana od neprijateljske avijacije.

Tada kao sedamnaestogodišnja bolničarka Šeste krajiške brigade prebačena je u štab diviziona kojim je komandovao Josip Šoša Mažar. Tog 1. januara vodile su se borbe za oslobođenje Banjaluke. U hrvatskom selu Motike, koje su partizani zauzeli u toj akciji, bio je veliki broj ranjenika.

– Ranjenici su bili raspoređeni po kućama. Ja sam imala zaduženje da budem pri štabu komandanta Šoše. U jedinici sem Šoše nije bilo vojnika hrvatske nacionalnosti. Kada smo ušli u selo Motike odsjeli smo u jednoj bogatoj kući. Sjećam se da je vojska pronašla bure rakije, a Šoša je natjerao mene da prva probam. Morala sam da pijem kako bi se on uvjerio da nije otrovano – priča nam Danica dodajući da se u to vrijeme u partizanskim redovima šuškalo o prgavoj naravi komandanta Šoše i Šošinom jarku.

Tog 1. januara partizani su zarobili ustaškog pilota. Pilot je bio u ustaškoj uniformi, a kad je doveden pred Šošu, ovaj je rekao vojnicima da se udalje.

– Sjedili su jedan uz drugog i nešto pričali, a onda je poslije samo pet minuta dignuta uzbuna. Rečeno je da je pilot pobjegao. Nastala je čitava zbrka. Ranjenike smo vukli, formirana je čitava kolona… – prisjeća se Danica.

Napolju je bilo hladno, a komanda za pokret nije stizala. Za Danicu i njene saborce je to bilo čudno.

– Pitala sam zašto ne krećemo. Bilo mi je žao ranjenika koji su se smrzavali ležeći u kolima. Kolona je stajala skoro čitav sat, sve dok nisu naišli neprijateljski avioni i osuli paljbu. Šoša se odmah sakrio na sigurno. Preplašeni i ranjeni volovi počeli su da jure, vuku kola koja su se prevrtala i iz kojih su ispadali ranjenici. Krvi je bilo na sve strane. Čuli su se samo jauci i zapomaganja. U nekoliko naleta neprijatelj je pobio sve ranjene – priča Danica tvrdeći da je ovaj neprijateljski napad bio dogovoren između Šoše i ustaškog pilota.

Po njenim riječima, niko nikada nije potegao pitanje odgovornosti Šoše za tu tragediju.

Šošin jarak

Moj dobri prijatelj Ilija Kovačić, inače pravnik, pričao mi je svojevremeno o ljudima koji su završavali u Šošinom jarku. Veliki broj neistomišljenika je strijeljao bez suda i dokaza. Danas još neke ulice nose ime ovog partizanskog krvnika koji je ubijao Srbe koji su se zajedno sa njim borili u istim redovima. Isti ti su sa spiska boraca stavljani na spisak izdajnika – kaže bivša partizanka koja je u svojoj 36. godini kao radnik policije otišla u penziju.

Autor: Pero Špadić

Izvor: Glassrpske

Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 26. juni 2012. godine.