Због издајника погинуле десетине рањеника

Приjедор – Иако jе од Другог свjетског рата прошло 77 године, сjећања на таj период живота код Данице Тодоровић, родом из Копривне код Оштре Луке, не блиjеде. Пред очима jоj jе слика, прича ова осамдесетшестогодишња старица, догађаjа од 1. jануара 1944. године у селу Мотике код Бањалуке, када jе због издаjе погинуло на десетине рањеника и партизана од неприjатељске авиjациjе.

Тада као седамнаестогодишња болничарка Шесте краjишке бригаде пребачена jе у штаб дивизиона коjим jе командовао Јосип Шоша Мажар. Тог 1. jануара водиле су се борбе за ослобођење Бањалуке. У хрватском селу Мотике, коjе су партизани заузели у тоj акциjи, био jе велики броj рањеника.

– Рањеници су били распоређени по кућама. Ја сам имала задужење да будем при штабу команданта Шоше. У jединици сем Шоше ниjе било воjника хрватске националности. Када смо ушли у село Мотике одсjели смо у jедноj богатоj кући. Сjећам се да jе воjска пронашла буре ракиjе, а Шоша jе натjерао мене да прва пробам. Морала сам да пиjем како би се он увjерио да ниjе отровано – прича нам Даница додаjући да се у то вриjеме у партизанским редовима шушкало о пргавоj нарави команданта Шоше и Шошином jарку.

Тог 1. jануара партизани су заробили усташког пилота. Пилот jе био у усташкоj униформи, а кад jе доведен пред Шошу, оваj jе рекао воjницима да се удаље.

– Сjедили су jедан уз другог и нешто причали, а онда jе послиjе само пет минута дигнута узбуна. Речено jе да jе пилот побjегао. Настала jе читава збрка. Рањенике смо вукли, формирана jе читава колона… – присjећа се Даница.

Напољу jе било хладно, а команда за покрет ниjе стизала. За Даницу и њене саборце jе то било чудно.

– Питала сам зашто не крећемо. Било ми jе жао рањеника коjи су се смрзавали лежећи у колима. Колона jе стаjала скоро читав сат, све док нису наишли неприjатељски авиони и осули паљбу. Шоша се одмах сакрио на сигурно. Преплашени и рањени волови почели су да jуре, вуку кола коjа су се превртала и из коjих су испадали рањеници. Крви jе било на све стране. Чули су се само jауци и запомагања. У неколико налета неприjатељ jе побио све рањене – прича Даница тврдећи да jе оваj неприjатељски напад био договорен између Шоше и усташког пилота.

По њеним риjечима, нико никада ниjе потегао питање одговорности Шоше за ту трагедиjу.

Шошин jарак

Моj добри приjатељ Илиjа Ковачић, иначе правник, причао ми jе своjевремено о људима коjи су завршавали у Шошином jарку. Велики броj неистомишљеника jе стриjељао без суда и доказа. Данас jош неке улице носе име овог партизанског крвника коjи jе убиjао Србе коjи су се заjедно са њим борили у истим редовима. Исти ти су са списка бораца стављани на списак издаjника – каже бивша партизанка коjа jе у своjоj 36. години као радник полициjе отишла у пензиjу.

Аутор: Перо Шпадић

Извор: Glassrpske

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 26. јуни 2012. године.