Застрашујућа дијагноза данашње Хрватске из пера непожељног саветника

Професор Универзитета у Загребу Дејан Јовић промовисао је књигу „Рат и мит: политика идентитета у савременој Хрватској“, у којој, између осталог, каже да је у Хрватској „на делу перманентно митотворство којим се покушава обликовати, а затим и свима наметнути и од критике заштитити нациотворан и државотворан мит о ’Домовинском рату‘“.

На 406 страна, Јовић каже да су главни елементи тог мита презентовани у Декларацији Сабора о „Домовинском рату“ од 13. октобра 2000. године, а у њој су сви грађани позвани да штите темељне вредности и достојанство „Домовинског рата“, као залог наше цивилизацијске будућности.

Залажући се за плурални приступ том питању, Јовић сматра и да је из Декларације видљиво да се држава својим „политичким упутством за интерпретирање недавне прошлости, директно укључила у процес који спречава плурализам, а тиме и слободу“.

„Ово је књига о слободи. У њој видим наратив који је постао државни и у њему има доста истине. То није лаж, јер ниједан мит није само лаж, јер да је само то, брзо би је препознали. Али је врло селективна и једнодимензионална и види само једну страну и чак брутално истискује све што се не уклапа у ту причу“, оценио је Јовић и додао да постоје постоје други страхови и алтернативне интерпретације које морају да имају право грађанства.

Подсетивши на своју ранију тезу да „само у митовима сваки народ жели своју државу, а у стварности не“, Јовић је поновио да је у Хрватској марта 1990. године само 11,5 одсто људи желело независност.

Упитао се и што би се догодило да није било рата — да ли би све остало на жељама „једне мањине у Хрватској“ или би се ишло на једнострано проглашење независности као у Каталонији.

Навео је и да је Хрватска у бившем систему била уставобранитељска и противила се било каквој промени Устава СФРЈ, парадоксалним оценивши да се „хрватски сепаратисти позивају на тај устав, који је имао стаљинистичке елементе, јер се позивао на право народа на самоопредељење до отцепљења“.

Хрватски историчар, публициста и политичар леве оријентације Драган Марковина каже да је Јовић заправо написао „застрашујућу дијагнозу“ хрватске стварности и парализу читавог друштва ратним дискурсом и планским суспендовањем слободе да се о рату слободно мисли и говори.

„Ако га је након текста о референдуму за независност у ’Политичкој мисли‘ националистичка јавност до те мере озлогласила, створивши атмосферу линча и хистерије да је у Иви Јосиповићу пробудила опортунистички рефлекс ради којег га је сменио с места саветника и због тог изгубио изборе, након књиге ’Рат и мит‘ Дејану Јовићу биће још теже. Осим у случају да ти кругови књигу намерно прећуте, што уопште није немогуће јер је са њом готово немогуће полемисати. Јовић је заправо написао застрашујућу дијагнозу хрватске стварности и парализу читавог друштва ратним дискурсом и планским суспендовањем слободе да се о рату слободно мисли и говори.“

У ауторском тексту за хрватски портал „Телеграм“, Марковина каже да ће се без читања те књиге, која није донела никаква нова спектакуларна сазнања, али је све оне прећутана извела пред јавност и исправно контекстуализовала, тешко разумети наизглед ирационални напад на Александра Станковића, уредника емисије ХРТ-а „Недељом у два“, од пре неки дан, или ранија изјава Иве Банца да је зачуђен како је Јовић уопште прошао сигурносну проверу за државног службеника.

„Ова књига би уједно могла да понуди одговор на тезе дела левице о томе како су сва ова идентитетска питања небитна и заправо либерална, а да је једино битна економија. Хрватска заправо живи у илузији утемељујућег мита, концентрисаног око рата као своје крајње тачке и због чијег упорног репродуковања друштво није у стању да крене према модернизацији. Отуд и трагично неразумевање политички неписмених и незаинтересованих грађана, који терет прошлости осећају, али борбу за модерно друштво виде кроз узречицу да нам је доста усташа и партизана.“

Марковина примећује да Јовић пише о томе да је једино Хрватска из постјугославенских ратова изашла као победница и као земља која је остварила све своје националне, али и националистичке циљеве, попут реинтеграције територија, али не и становништва.

„’Рат и мит‘ је важна и полемична књига, која је коначно на једном месту отворила практично све табуе и митове савремене Хрватске и можемо без икаквих ограда да закључимо да је у озбиљној конкуренцији, попут Павелићевог ’Смијеха слободе‘ или биографске књиге о Титу Иве и Славка Голдштајна, реч о књизи деценије“, навео је између осталог Марковина.

Извор: Интермагазин