Зашто су потомци жртава незадовољни поставком јасеновачког музеја

Међународна алијанса за сећање на Холокауст која окупља више од 30 земаља, позвала је крајем прошле године Хрватску да иновира поставку у јасеновачком музеју, да је употпуни информацијама о историјском контексту и о одговорнима за злочин у на том стратишту током Другог светског рата. Сталну поставку у јасеновачком музеју критикују предстваници Рома, Јевреја и Срба још откако је постављена 2006. године.

На месту на којем је некад био концентрациони логор Јасеновац нема никаквих трагова, јер су их на крају рата усташе уништиле. Осим споменика Камени цвет, ту је и Музеј, место где би посетиоци могли да се упознају са свим ужасима који су се ту догодили.

Управо се то оспорава јасеновачкој поставци – главне критике су да она не објашњава јасно ко стоји иза злочина и да не пружа праву слику о страхотама кроз које су прошли логораши.

„Аутори су одлучили да не приказују експлицитне фотографије злочина, сматрали су да би оне још једном понижавале жртву, тако да су одлучили да те фотографије не буду приказане“, рекао је Иво Пејаковић, в.д. управника Музејске установе Јасеновац.

Српска и јеврејска заједница прошле године бојкотовале су службену комеморацију у Јасеновцу, а један од разлога и тада је била спорна музејска поставка. Обе заједнице сматрају да она представља лажну слику о некадашњем логору и да ублажава усташке злочине.

„Тада је цела концепција била да се не смеју људи доводити у стресну ситуацију, да слике не смеју бити ужасно узнемирујуће. Ми се уопште с том концепцијом нисмо слагали. Сматрали смо да у Јасеновац не треба водити децу из вртића, али да они од 15 година надаље кад дођу Јасеновац, морају видети шта се тамо десило“, каже Сања Зоричић Табаковић, предстваник јеврејске националне мањине Загреба.

Предлажу се и конкретна решења. Музејски простор је мали и треба изградити још један објекат.

„Да се изгради анекс у којем би били изложени експонати у којем би било могуће организовати едукацију, у којем би било могуће да се покаже којих су размера и које врсте бруталности злочини у Јасеновцу“, рекао је Милорад Пуповац из Српско национално веће.

„Ја нисам баш сигуран да би било упутно радити поставку која би био упоредива са оном из осамдесетих која је наглашавала грозоте, ишло се на емотивну рекацију а не на рационално суочавање шта се се тамо догађало, рекао је Горан Хутинец, историчар са Филозофског факултета у Загребу.

Проблем је и у малој посети Музеју. Школе то немају у обавезном програму, па се дешава да и деца која живе недалеко одатле не знају шта представља Јасеновац.

„Готово да нема основне школе у Хрватској која у свом плану и програму нема обилазак или одлазак у Вуковар. Ја мислим да на том путу а с обзиром да се Јасеновац налази на том путу – мислим да је скретање тих неколико километара и отићи и посетити и Јасеновац као музеј а онда наставити према Вуковару – оствариво и могуће“, рекао је Хрвоје Класић, историчар са Филозофског факултета у Загребу.

Док се чека нова музејска поставка која би требало јасније да укаже на усташке злочине, недалеко од Музеја и даље је спомен плоча са усташким поздравом – За дом спремни.

Извор: РТС

Везане вијести:

Укор Хрватској због Јасеновца

Лажне истине и истините лажи

Изложба „Јасеновац – право на незаборав” отворена у Америци