Zašto Nemci mogu da budu Nemci, a pridev srpski je „nezgodan“ (foto)

Datum objave: petak, 9 decembra, 2016
Veličina slova: A- A+

Srbi treba da se suoče sa samima sobom kako bi i buduće generacije našeg naroda želele da se osećaju Srbima, rečeno je na tribini na Fakultetu političkih nauka posvećenoj srpskom identitetu.

© Sputnik/ Nemanja Dević
© Sputnik/ Nemanja Dević

Akademik Matija Bećković je kao uvod u temu pročitao svoju novu pesmu „Okupacija“. „Kad ste nas već okupirali, kakav je problem da budete malo ljubazniji… Ako se sve u svetu promenilo, zašto bi okupacija i u trećem milenijumu izgledala kao u prethodna dva… Što mora povodac da se vidi, kao da su ešarpe skupe… Zar je problem popustiti omču dok su kamere prisutne“, samo su neka od pitanja koja u svojoj pesmi postavlja naš čuveni pesnik.

Učesnici tribine "Srpski identitet" © FOTO: FPN
Učesnici tribine “Srpski identitet” © FOTO: FPN

Profesor Fakulteta političkih nauka Časlav Koprivica ocenio je da su Srbi na „ponornom raskršću“, jer se postavlja pitanje da li će opstati, ne samo zato što se nalaze u fazi demografskog opadanja već i zbog sve raširenije nacionalne i kulturne demoralisanosti.

„Do fizičkog nestanka naroda može doći dvojako: nasilnim uništenjem od strane spoljnog agresora ili prestankom volje za samoreprodukovanje, pri čemu, misteriozno, gubitak volje za fizičkim produženjem naroda obično pada ujedno sa gubitkom osećaja vrednosti svog identiteta“, upozorio je profesor Koprivica.

On je takođe skrenuo pažnju na kršenje prava Srba u zemljama u okruženju, od Crne Gore, preko Hrvatske do Bosne i Hercegovine, sa žaljenjem konstatujući da mnogima smeta i samo pominjanje prideva „srpski“.

„Pridev ’srpski‘ je u raznim manje ili više nezgodnim kontekstima tobože smetao, čak i vređao sve one koji su od nekadašnjih Srba postali naši i domaći. On danas smeta spolja instaliranim nevladinim organizacijama koje se bore za suočavanje sa prošlošću i za konstruisanje srpskih zločina, gde ’srpski‘ tada ne smeta, a neretko smeta i srpskoj, delimično takođe spolja indukovanoj kulturnoj ’mejnstrim‘ javnosti i srpskim ’mejnstrim‘ medijima. Na kraju, taj pridev srpski je počeo da žulja sve nas“, naveo je Koprivica.

Kako je primetio, Nemci nemaju problema da kažu da je neko nemački filozof ili režiser, Francuzi da je neko francuski naučnik, Rusi da je neko ruski pisac, samo kod nas nastaje ozbiljna teskoba kada treba da kažemo da je neko značajno ime iz 20. a ponekad i iz 19. stoleća pripadalo srpskoj kulturi.

Profesor Filološkog fakulteta Milo Lompar izdvojio je pet odlučujućih momenata srpskog kulturnog obrasca. To je, kako je istakao, pre svega svetosavska tradicija koja je tekla u dva pravca, u sakralnom i svetovnom, kao prosvetiteljstvo. Druga važna tačka je kosovska tradicija, koja takođe ima sakralnu i svetovnu dimenziju, dok su treći momenat seobe koje je na maestralni način opisao Miloš Crnjanski u svom delu, naveo je Lompar. Kao četvrti momenat našeg kulturnog identiteta naveo je sekularno iskustvo, koje je najbolje oličeno u nacionalnoj državi koja se pojavila u 19. veku i u prelasku Dositeja Obradovića u Srbiju, kod Karađorđevih ustanika, kada se odigrao prelazak iz kosmopolitske u nacionalnu prosvećenost. Peti momenat je, po mišljenju Lompara, nedovoljno rasvetljen, a to je da je u 20. veku srpski narod pretrpeo genocid.

 „To iskustvo je kod nas preoblikovano, provučeno kroz krivu ideološku prizmu, što je ozbiljan suštinski korak u nedostatku razumevanja, jer narodi koji pretrpe genocid kao Jermeni, Jevreji pokazuju šta je bitno da se razume u nacionalnoj sudbini. To iskustvo kod nas nije rasvetljeno usled teškog nasleđa jugoslovenstva. Mi nemamo ni simboličke kulturološke sedimentacije koje bi u javnoj svesti obeležavale svu fatalnost zaboravljanja tog bitnog momenta naše kolektivne egzistencije. Umesto toga, mi smo danas predmet žigosanja u potpuno besmislenoj analogiji sa nacističkom Nemačkom“, upozorio je Lompar i upitao prisutne da li su spremni da žive pod žigom krivice.

Prema Lomparovim rečima, to je ključno pitanje na koje mi kao kultura treba da odgovorimo.

Na pitanje šta se to desilo pa Srbi, koji su pod Turcima uspeli da sačuvaju svoj identitet, sada isti ubrzano gube, gotovo na dnevnoj osnovi, Matija Bećković je rekao da su dedovi ove generacije mladih u vreme Tita doveli srpski narod u situaciju da ako si Srbin — ne možeš biti u pravu. Podsetio je i na posleratne zločine u Jugoslaviji: „Stadioni su puni kostiju, stoka neće tu da pase, a ljudi igraju fudbal i vesele se. Čak 250.000 ljudi je ubijeno, samo u Beogradu 10.000“.

Jedan čovek je, kako je sarkastično primetio, sahranio konja, psa i ljubavnicu ispred kuće Karađorđevića, a onda i sebe rešio da sahrani ispred tuđe kuće, a opet u Srbiji ima nekih koji ga se s nostalgijom sećaju i govore kako se u njegovo vreme dobro živelo. „Nismo se suočili sa samima sobom. Mi smo odavno zauzeli mesto među evropskim narodima. To mesto smo izgubili, a naš je zadatak da se na to mesto vratimo“, poručio je akademik Bećković.

Autor: Tanja Trikić

Izvor: SPUTNIK

Vezane vijesti:

Političari i lingvisti zajedno da čuvaju srpski jezik i …

Matija Bećković: Kobne naše podele | Jadovno 1941.

Prof. dr Milo Lompar o društvenom inžinjeringu | Jadovno …

Nacionalna strategija srpskih rodoljubivih udruženja sa …




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top