fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Зашто је устао народ Црне Горе: Млади и стари, православци и муслимани, потомци четника и партизана шаљу слике кротког али непоколебљивог бунта

Последње процене говоре да је у молитвеним протестним литијама и 200.000 грађана Црне Горе.

Саборни храм Христовог Васкрсења – Подгорица

ЦРНОЈ Гори се догодио Бог, а његова жива црква показала се у свој својој моћи и лепоти.

Пише: Раде ДРАГОВИЋ

Овај коментар свештеника Митрополије црногорско-приморске можда на најбољи начин описује библијске сцене са молебна и литија из свих крајева Црне Горе. „Не дамо светиње!“ – гесло је које невероватном силом сваког четвртка и недеље повезује хиљаде људи и наводи их да са иконама, црквеним барјацима и крстовима прелазе десетине километара поручујући да у одбрани вере, Цркве и храмова не може бити повлачења нити компромиса.

Национално, идеолошки и политички подељена Црна Гора суочена је последњих месеци са још једном, досад најдубљом и потенцијално најопаснијом поделом – црквеном. То је горки плод контроверзног Закона о слободи вероисповести или уверења о правном положају верских заједница. Не памти се да је иједан пропис икада успео да изазове тектонске поремећаје у Црној Гори и мобилише хиљаде грађана. Став народа је јасан – Закон неће проћи, а храмови и светиње остају ономе коме су одувек и припадали – Српској православној цркви, њеним епархијама и верницима.

Тешко се може разумети упорност и махнита енергија црногорског државног врха да скроји и усвоји пропис који је засад успео само у једном – да уједини верни народ, без обзира на нацију, веру, политичко опредељење. У жељи да изгради нови квазиевропски и наводно демократски поредак, режим је ступио у готово па отворени обрачун са Српском православном црквом, у коју отворено упире прстом као у највећег непријатеља црногорске државе.

Помоћу закона који је неуставан, неутемељен, недоречен, па и непримењив – посегнуло се за црквама и манастирима, храмовима, добрима и имањима. Под ноге законописаца бачени су прошлост, чињенице, историја, па и сам Устав Црне Горе.

На овакав чин без преседана Црква је реаговала онако како јој приличи и како једино уме – молитвом. Митрополија црногорско-приморска, као и епархије Будимљанско-никшићка, Захумско-херцеговачка и Милешевска, позвала је народ на молебне и литије у знак протеста због државног безакоња. Спонтано и ненаметљиво, верници су почели да се окупљају и у тишини дижу свој глас. Најпре у Подгорици, Никшићу, Беранама и Пљевљима, а затим све масовније и готово у сваком месту. Хиљаде људи мирно, али и бескомпромисно и данас ходе и Бијелим Пољем, Будвом, Боком Которском, Андријевицом, Даниловградом, Плужинама…

Последње процене говоре да је у молитвеним протестним литијама и 200.000 грађана Црне Горе. Сви они заједно – млади и стари, православци и муслимани, чланови готово свих странака, потомци четника и партизана, сваког четвртка и недеље у свет шаљу непоновљиве слике кротког али непоколебљивог бунта. И шаљу поруку, кратку и јасну – „Не дамо светиње!“.

Речима песника Матије Бећковића, хиљаде људи у Црној Гори кренуло је пешке – према небу.

Аутор: Раде ДРАГОВИЋ

Извор: НОВОСТИ

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: