Зашто Црна Гора избегава истрагу злочина у Лори

Подгорица – Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе (УБР) затражило је од специјалног државног тужиоца Миливоја Катнића да их писмено обавести о резултатима сарадње Врховног државног тужилаштва Црне Горе (ВДТЦГ) и Државног одветништва Републике Хрватске (ДОРХ) докле се стигло на процесуирању великог ратног злочина означеног као

„Лора 3”.

Црногорски борци су овај захтев упутили поводом 24. године од ратног злочина над 14 припадника ЈНА из никшићко­шавничке групе, који су починили припадници Војне полиције Хрватске у Војноистражном центру „Лора”, Сплит, и припадници хрватских оружаних формација у Дувну и Херцеговини у априлу и мају 1992. године.

Како је рекао за наше новине директор УБР Радан Николић, та организација је Катнића детаљно упознала са дешавањима у случају „Лора 3” и уз захтев приложила писане информације о околностима убистава 24 војника ЈНА од стране хрватских паравојних формација у Чепикућама, Ивањици, Осојнику и Грабу 1. 10. 1991. године, као и о околностима заробљавања и страдања шесторице припадника ЈНА из барске групе на подручју Неума у априлу 1992. године.

Подсећања ради, врховни државни тужилац Црне Горе Весна Меденица и главни државни тужилац Хрватске Младен Бајић, 28. 7. 2006. године у Будви потписали су Споразум о сарадњи и гоњењу починилаца кривичних дела ратних злочина, чије подручје примене је ограничено искључиво на ратне злочине који су почињени на подручју Републике Хрватске, односно према држављанима Републике Хрватске, а чији починиоци имају пребивалиште или држављанство Републике Црне Горе.

„Тим једностраним споразумом, који је продукт политичког договора Стјепана Месића и Мила Ђукановића да се кривица за ратна дешавања деведесетих пребаци на ЈНА и Србију, скоро две и по деценије, нечињењем ВДТЦГ, дискриминишу се црногорске жртве ратних злочина хрватских оружаних снага, попут припадника никшићко­шавничке групе”, каже нам Николић.

Он додаје да по скорашњим изјавама врховног државног тужиоца Црне Горе Ивице Станковића и главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића, у Специјалном државном тужилаштву је, у складу са Стратегијом за истраживање ратних злочина, формирано седам предмета који се односе на кривична дела ратног злочина за која се сумњиче црногорски држављани, а који се већином односе на „преглед старих предмета” у случајевима „Морињ”, „Калуђерски лаз”, „Буковица”, и „Депортација”.

Занимљиво је да истражни органи прећуткују чињеницу да је Жупанијско државно тужилаштво Сплита 17. 12. 2011. године, како је саопштило, „затражило криминалистичко истраживање због сумњи на смртно страдавање групе заробљеника припадника тзв. никшићко­шавничке групе, који су доведени у војни затвор у ’Лори’ где су били злостављани”.

„Држимо поразном чињеницу да од многих ратних злочина које су деведесетих година починили припадници паравојних оружаних формација СР Хрватске над припадницима ЈНА и цивилима из Црне Горе, није покренута истрага ни у једном случају, те да нема показатеља да нова стратегија ВДТЦГ у истраживању ратних злочина, која укључује сарадњу са државним тужилаштвима Хрватске и Босне и Херцеговине, подразумева и обезбеђује једнако чињење и третман за све ратне злочине и све жртве ратних злочина”, наводи Николић.

Он пита главног специјалног тужиоца Катнића, као правника, војника и до средине марта 2005. године судију Војног суду у Подгорици, каквог смисла има правни принцип да ратни злочини не застаревају ако лица одговорна за ратне злочине, за живота, односно после 24 године не стигне правда?

Аутор: Новица Ђурић

Извор: ПОЛИТИКА, понедјељак 06 јун 2016., стр. 4

Везане вијести:

Убице војника у Хрватској и БиХ морају пред лице правде!

„Нису криви само извршиоци злочина над Србима, већ и држава Хрватска“

Мучитељка нашег Милана књигом „пере“ своју савест

Фељтон: ЛОРА I

Фељтон: ЛОРА II

Фељтон: ЛОРА III