Nacrt zakona o službenoj upotrebi jezika dve godine “putuje” od Ministarstva do narodnih poslanika. Sporne odredbe koje latinicu definišu kao pomoćno pismo. Da li se kasni zbog neslaganja premijerke i ministra kulture.
Zaštita srpskog jezika i ćirilice, ozvaničena u Nacrtu zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, gotovo dve godine od podnošenja predloga, uskoro bi trebalo da se nađe pred poslanicima srpskog parlamenta. Kako „Novosti“ saznaju, konsultacije vladajuće koalicije oko usvajanja Nacrta su završene. Nazvanično se spekuliše da se može očekivati otpor hrvatske i bošnjačke nacionalne zajednice, dok je Savez vojvođanskih Mađara uz izvesne kozmetičke ispravke spreman da zakon podrži u Skupštini.
Dvogodišnje kašnjenje se u javnosti često tumačilo i kao tinjajući sukob između premijerke Ane Brnabić i ministra kulture Vladana Vukosavljevića, koji je insistirao da Strategija razvoja kulture mora da bude jedan od prioriteta Vlade, ali čini se da je ipak zapelo oko konkretnih odredaba novog propisa.
Pomenuti Nacrt, naime, latinicu definiše kao pomoćno pismo, nad kojim ćirilica uvek mora da ima prednost. Ćirilicom je, kako stoji, obavezna komunikacija u pravnom prometu, u nazivima preduzeća, njihovih sedišta i delatnosti, kao i na deklaracijama, potvrdama i računima. Škole, mediji, javna preduzeća, profesionalna i strukovna udruženja čiji je osnivač država ili imaju državni kapital moraju isključivo da koriste ćirilicu.
Ministar kulture Vladan Vukosavljević kaže, za „Novosti“, da nema utisak da neko namerno koči usvajanje izmena i dopuna ovog zakona, ali i da je očekivao da će procedura biti brže ispoštovana, pošto je dosta vremena prošlo otkad je Ministarstvo dalo predlog.
– Imam razuman optimizam da će se on uskoro naći pred poslanicima – ističe ministar.
Što se tiče nedavne ostavke saradnika Dragana Hamovića, ministar Vukosavljević naglašava da je on dao veliki doprinos u prethodne dve godine u mnogim projektima.
– Razumem razloge za njegovu razočaranost, jer ih i sam delim. Očekivao je da će neka zakonska načela koja se tiču Strategije kulturne politike biti brže realizovani, ali nažalost, nisu – istakao je ministar.
Specijalni savetnik ministra kulture Dragan Hamović nedavno se povukao sa funkcije upravo zbog višemesečnog ćutanja nadležnih o ovom pitanju. Kako naglašava, ne želi da upire prst ni u koga, pre svega zbog lojalnosti kabinetu ministra Vladana Vukosavljevića u kome je donedavno bio.
– Kabinet ministra kulture je pripremio određene korake, ali oni nisu naišli na političku podršku – rekao je Hamović „Novostima“.
U pismu upućenom ministru Vukosavljeviću, on je izrazio zadovoljstvo zbog skoro trogodišnjeg dinamičnog rada, zajedničkih zalaganja, zapaženih i većinom pozdravljenih u javnosti.
– S druge strane, odlazim nezadovoljan zbog činjenice da sistemski predlozi ovoga ministarstva, skoro dve godine čekaju na usvajanje, bez obzira na snažne razloge koji su dolazili iz stručne i šire javnosti – navedeno je u Hamovićevom pismu.
ČEKA I FORMIRANjE SAVETA
ODBOR za standardizaciju srpskog jezika SANU podržao je predlog izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama. Lingvisti smatraju da postojeći zakon u pogledu statusa srpskog jezika i ćirilice nije usaglašen sa aktuelnim Ustavom Srbije koji određuje službenu upotrebu srpskog jezika i ćiriličkog pisma.
Predlogom ovog zakona je predviđeno i da vlada formira Savet za srpski jezik, devetočlano telo koje bi se, paralelno sa Odborom za standardizaciju srpskog jezika, staralo o normiranju, negovanju, unapređivanju i zaštiti službenog jezika i matičnog pisma. Ni to telo, međutim, nije formirano, jer nema zakona.
ZAMRZNUTA STRATEGIJA KULTURE
BIVŠI specijalni savetnik ministra Dragan Hamović ističe da Strategija razvoja kulture naznačuje okvire nacionalne kulturne politike, što se „godinama neopravdano odlaže i sklanja sa dnevnog reda“. Sličan tretman doživljavaju i predložena rešenja u oblasti službene upotrebe jezika i pisma, čime se sprečava konačno zasnivanje srpske jezičke politike.
– Bez takvih iskoraka nema nam ni održanja ni napretka, nego samo dalje dezorijentacije i kulturne kolonizacije – zaključio je Hamović.
Izvor: Novosti