Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Записи у мермеру на немачком, мађарском и хрватском језику

Датум објаве: понедељак, 28 новембра, 2016
Величина слова: A- A+

Окупатор до ослобођења града није стигао да пренесе остатке свих аустроугарских војника из масовних гробница у Београду и Земуну

Капела на аустроугарском војном гробљу, подигнута 1918. године (Фото: Урош Богдановић)
Капела на аустроугарском војном гробљу, подигнута 1918. године (Фото: Урош Богдановић)

Аустроугарски војници погинули током борби за Београд 1914–1915. сахрањивани су у провизорним гробницама широм града. Након окупације, од октобра 1915, рањеници преминули у резервним болницама сахрањивани су око објеката Војне болнице на Врачару и на привременој локацији уз градско „Ново гробље”. Војни генерални гуверман у Србији је убрзо покренуо питање формирања сталног, централног војног гробља.

За ову намену одређено је дотадашње привремено аустроугарско војничко гробље поред североисточног дела „Новог гробља”. Аустроугарска парцела се граничила са српским војничким гробљем, на којој ће после рата бити подигнута спомен-костурница браниоцима Београда. До 9. октобра 1916, на одабрани простор је пренета већина тела из појединачних гробница, постављени су дрвени крстови са урезаним именима војника, 27 официра добило је обележја од белог камена, а на централном делу је подигнут обелиск са мермерним крстом и натписом „Верни до јуначке смрти”.

На централном делу новоформираног војничког гробља, септембра 1918, према пројекту познатог вајара Роберта Мотке, подигнута је капела од белог камена и полукружна колонада са стубовима. На левом прочељу колонаде исклесан је натпис на мађарском језику „Не тугујте за браћом погинулом за част отаџбине”, а на левом, на хрватском језику: „Вијеком живи који часно погине”. На забату капеле мађарски вајар Петер Гиндерт израдио је барељеф Богородице која у наручју држи Исуса, испод кога је урезан натпис „Највећа љубав доноси највећу патњу”.

На левом прочељу колонаде исклесан је натпис на мађарском језику „Не тугујте за браћом погинулом за част отаџбине”, а на левом, на хрватском: „Вијеком живи који часно погине”

Гиндерт је аутор и два барељефа постављена са леве и десне стране мермерне плоче на централном делу колонаде, на којој је исписано: „Ко погине у светом боју, у страној земљи, ипак почива у домовини. Саграђено 1918. године од стране Ц. и к. Војног гувермана Србија”. У суштини, ради се о строфи из аустријског „Марша ловачких трупа” из 1812. године. На левом барељефу приказан је историчар који пером исписује текст „Историја 1914–19…”, док се на десном налази гуслар – мотив преузет са срушеног Карађорђевог споменика. Војнички крстови и полукружна колонада накнадно су израђени од бетона, а плоче и барељефи – од белог мермера.

Уз Петера Гиндерта, гуверман је ангажовао и Фрици Улрајх – једину жену припадника уметничке групе Ратног одељења за штампу Телеграфског дописничког бироа Врховне команде аустроугарске војске. Фрици Улрајх је по сопственој жељи за капелу израдила платно са приказом крвавог разбојишта око Београда, из кога израња фигура разапетог Христа. Платно је било постављено на централном унутрашњем зиду капеле, на којој је данас сачуван само натпис: „Посвећено храбрим пријатељима и непријатељима, Фрици Улрајх.” Изнад платна био је постављен једноставан гвоздени крст – рад италијанских заробљеника.

Окупатор до ослобођења града није стигао да овде пренесе остатке свих војника из масовних гробница у Београду и Земуну. На парцели се налазило 2.637 појединачних војничких гробова, рачунајући и 27 официрских, од којих је већ тада 1.700 било са натписом „непознат”. На Дунавском кеју, недалеко од кафане „Шаран”, остао је ограђени простор са меморијалним крстом у средини, на коме је, на латинском, писало: „Пробудиће се” (цитат из Старог завета), те, на српском, мађарском и немачком језику, „Овде почивају сједињени у смрти 260 аустроугарских и 246 српских ратника, погинулих у борбама око Београда 1914 и 1915 године”. На две плоче око крста било је  забележено да се ради о 115 и 145 аустроугарских, а на друге две плоче – 95 и 151 српских војника. Овај споменик подигнут је војницима погинулим од 5. до 8. октобра 1915. године на Дунавском кеју.

Сутра: Потрага за телом прве жртве рата

(Током наредне године Медија центар „Одбрана” издаје књигу војног историчара и сарадника „Политике” Бранка Богдановића – „Заборављени и нестали”. У студији је обрађена судбина заборављених и уништених споменика српским, руским, француским, али и непријатељским војницима палим током Великог рата

Извор: ПОЛИТИКА

 

Везане вијести:

Београд јуначки бранили аласи са Чукарице | Јадовно 1941.

Легија смрти | Јадовно 1941.

Браниоци су напустили град | Јадовно 1941.




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top