ПРОБОЈ ЗА СПАС ВИШЕ ОД МИЛИОН И ПО СРБА

„Коридор“ jе био спас за српски народ на огромном простору од Гламоча и Грахова на jугу, до Градишке на сjеверу, Новог Града на западу до Добоjа на истоку, за Србе у западноj Славониjи, Баниjи, Лици, Кордуну и Книнскоj Краjини…

Припадиници Првог краjишког корпуса под вођством пуковника Новице Симића улазе у Модричу 1992. године

Приредила: Мариjа БОГДАНОВИЋ

Од операциjе „Коридор живота“, коjом jе више од милион и по Срба од Добоjа до Книна избављено из обруча муслиманских и хрватских снага, овог љета навршаваjу се 23 године.

Воjска Републике Српске jе у љето 1992. године пробоjем коридора извоjевала побjеду над снагама Хрватске воjске, Хрватског виjећа одбране и такозване армиjе РБиХ и тако прекинула вишедневну блокаду Краjине и Републике Српске Краjине.

Сви путни правци коjи су спаjали западне диjелове Српске са источним диjелом и Србиjом били су пресjечени почетком маjа 1992.

Посљедња копнена веза између западног и источног диjела, под контролом српских снага, била jе саобраћаjница Бањалука – Добоj – Тузла – Биjељина.

Та веза пресjечена jе 15. маjа 1992. године када су припадници муслиманских снага у Тузли напали колону тадашње ЈНА коjа се повлачила из града.

Пробоjем „Коридора“ циљ jе био да се западни дио Српске копненом везом кроз Посавину споjи са источним диjелом Српске и са Србиjом.

„Коридор“ jе био спас за српски народ на огромном простору од Гламоча и Грахова на jугу, до Градишке на сjеверу, Новог Града на западу до Добоjа на истоку, као и за Србе у западноj Славониjи, Баниjи, Лици, Кордуну и Книнскоj Краjини.

На том простору живjело jе више од милион и по Срба, коjи су остали без хране, лиjекова, нафте, оружjа…

Као „окидач“ за операциjу „Коридор“ сматра се смрт 12 беба у бањалучком породилишту усљед недостатка кисеоника.

Командант Првог краjишког корпуса Воjске Републике Српске генерал Момир Талић средином jуна 1992. године издао jе наређење тадашњем начелнику Штаба Прве оклопне бригаде и команданту Тактичке групе jедан потпуковнику Новици Симићу да до 28. jуна – Видовдана пробиjе коридор ка Србиjи, преко Требаве.

„Слушаj, Симићу, хоћу коридор ка Србиjи преко Требаве. Наjкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козjа стаза. Нећу да дjеца умиру!“, гласило jе Талићево наређење.

Акциjа „Коридор“ почела jе 14. jуна 1992. године када су припадници славне Шеснаесте бригаде, уз подршку тенковске чете из Добоjа, кренули у битку на jужном диjелу дервентског ратишта.

Борбе су интензивиране 24. jуна када jе снажна артиљериjска припрема на широком фронту навела неприjатељске формациjе на погрешан закључак да jе намjера заузимање Тузле.

Све што се послиjе догађало изазвало jе праву пометњу у муслиманско-хрватским формациjама, што jе знатно олакшало деjства српским снагама на главном правцу акциjе пробоjа „Коридора“.

Маестрална тактика резултирала jе пробоjем „Коридора живота“ два дана приjе зацртаног рока.

У освит зоре 26. jуна 1992. године воjници Првог краjишког и Источнобосанског корпуса Воjске Републике Српске сусрели су се у реjону села Корница и Чардак, између Модриче и Шамца, споjивши западни и источни дио Републике Српске.

Наставком борби српске снаге Модричу ослобађаjу 28. jуна, Дервенту 7. jула и Оџак 13. jула. Коначни слом одбране снага Хрватске воjске, ХВО и такозване армиjе РБиХ услиjедио jе 6. октобра 1992. године српским ослобађањем Брода.

У пробоjу „Коридора живота“ погинула су 273 воjника Воjске Републике Српске, 70 припадника Министарства унутрашњих послова Српске и 70 бораца Воjске Републике Српске Краjине, а 1.129 jе теже или лакше рањено.

Некадашње старjешине бригада коjе су учествовале у пробоjу коридора истицале су да jе ова операциjа била наjчистиjа акциjа српске воjске у протеклом рату и одлучуjућа битка за стварање Републике Српске.

Према њиховим наводима, пробоj „Коридора живота“ изведен jе уз огроман полет коjи jе носио воjнике, те жељу да све своjе потенциjале, снаге и умиjеће искористе да би се сприjечио егзодус Срба.

Осим Талића, као главног креатора операциjе „Коридор“, акциjу су планирали начелник Штаба Првог краjишког корпуса генерал Бошко Келечевић, командант специjалне jединице МУП-а РСК генерал Боривоjе Ђукић, генерал Славко Лисица и тадашњи начелник Штаба Прве оклопне бригаде генерал Новица Симић.

Српске краjине су послиjе пробоjа „Коридора живота“ поново почеле да дишу пуним плућима. Из Србиjе су кренули конвоjи са лиjековима, храном, нафтом…

Акциjом „Коридор“ руковођено jе са Дуге Њиве на Требави. Операциjа jе оциjењена наjхуманиjом и наjорганизованиjом битком у посљедњем отаџбинском рату.

Српска воjска се током пробоjа „Коридора“ борила против пет моторизованих и jеданаест лаких пjешадиjских бригада. Моторизоване бригаде чинили су припадници регуларне Воjске Хрватске – Прва ЗНГ (Збор народне гарде) из Загреба, Друга и 108. ЗНГ из Славонског Брода, трећа ЗНГ из Осиjека и 153. ЗНГ из Велике Горице.

Од лаких пjешадиjских бригада биле су ангажовене 101. ХВО из Брода, 102. из Оџака, 103. из Дервенте, 104. из Шамца – Домаљеваца, 105. из Модриче, 107. из Градачца, 110. из Усоре, 111. из Жепча, те бригаде тзв. Армиjе РБиХ – 207. из Тешња, 201. из Маглаjа и 109. из Грачанице.

Извор:

Везане виjести:

У НЕДЈЕЉУ НА ДУГОЈ ЊИВИ СЈЕЋАЊЕ НА АКЦИЈУ „КОРИДОР …

ОПЕРАЦИЈА КОРИДОР – Битка за пут живота, I део – Jadovno 1941.

без пробоjа коридора, можда не би било републике српске