117 дана терора

Након што jе на Радио-телевизиjи Србиjе загребачки новинар Домагоj Маргетић, наjављен као “jедини Хрват из Хрватске осуђен на суду у Ден Хагу”, изjавио како предсjедник Републике Српске Милорад Додик и његова власт, у договору с хрватским властима, не желе потенцирати злочине коjе jе ХВ 1995. починио у Мркоњић Граду, многи су се у Бањалуци осjетили прозванима.

Ничим поткриjепљене изjаве новинара, коjи jе у Хаагу иначе осуђен због протузаконите обjаве свjедочења тадашњег хрватског предсjедника Стjепана Месића на суђењу Слободан Милошевићу, посебно су изазвале директора Републичког центра за истраживање ратних злочина РС-а Јанка Велимировића, аутора публикациjе о злочинима ХВ-а у Мркоњићу. О тим су злочинима “Новости” већ писале, али публикациjа Јанка Велимировића открива многе податке непознате хрватскоj jавности, коjоj се ти догађаjи намjерно прешућуjу.

Потпуно jе неjасно због чега Хашки суд, коjи jе Анту Готовину теретио за незнатно разарање Книна, оптужницу ниjе проширио на акциjу Јужни потез будући да jе, примjерице, 10. октобра 1995. само на Мркоњић Град, по подацима обjављеним у Велимировићевоj публикациjи, неселективно пало више од 5.000 граната, коjе су притом убиле много цивила. Након гранатирања и пjешачких борби, ХВ jе у град ушао 10. октобра 1995. око 16.30 сати. Оно што jе услиjедило може се описати као терор над пораженом воjском и цивилима, организирана пљачка и невиђено разарање. О гробници у коjоj jе, након повратка српских власти у Мркоњић, пронађено 181 тиjело, већ смо писали. Окупациjа Мркоњић Града укупно jе траjала 117 дана.

Из обдукциjских налаза патолога и форензичара коjи су провели ексхумациjу, а њоj су присуствовали и проматрачи Хашког тужитељства, произлази да су многи “умрли у страшним мукама” jер су убоjице нериjетко “користили механичка оруђа и примjењивали разне облике насиља”. По окрутности се посебно издваjаjу злочини у забитим селима око града.

Један такав монструозни злочин догодио се у селу Сурjану. Тамо се, пред ХВ-ом и ХВО-ом, у кућу породицеПантелиjе Грмаша склонило неколико његових рођака и сусjеда, точниjе седмеро сељана и 34-годишња Радоjка, кћи Пантелиjиног рођака, коjа jе била непокретна. Воjници су их запалили у кући. Њихове остатке пронашли су сусjеди у вељачи 1996. На згаришту су остала и Радоjкина инвалидска колица.

Када се пише о ратним злочинима, наjчешће се описуjу страдања цивила, али када jе Мркоњић Град у питању, у очи упада jош нешто. Наиме, акциjу Јужни потез и опћенито сурадњу ХВ-а и Армиjе БиХ одобрио jе САД, чиjи су изасланици били споjили доjучерашње противнике. Већ се знало да ће се БиХ диjелити у омjеру 51:49, а Срби су тада контролирали пуно више териториjа, тако да их jе уочи Даyтона требало присилити на веће уступке, што се и догодило. То не значи да jе САД дао зелено свjетло за злочине, али свакако значи да jе Хрватска била свjесна да ће Мркоњић Град у Даyтону бити враћен Србима. Стога се воjска побринула да српским властима приреди “добродошлицу”.

Велимировићева публикациjа помно jе забиљежила стотине случаjева систематског уништавања града и добро организиране пљачке творница, а добро свjедочанство су и извjештаjи полициjе коjа jе, да би одржала илузиjу да нешто ипак ради, ту и тамо забиљежила неки догађаj. Тако у извjештаjу полицаjца Иве Милошевића од 24. студеног 1995. између осталог пише: “У 20.00 запаљен Дом ЗАВНОБиХ-а и на десетине породичних кућа, у 20.30 запаљен суд, у 20.30. запаљена православна црква, позорна патрола jавила да горе на десетине кућа широм града, због настале ситуациjе у ширем реjону, позорна патрола се ниjе пуно кретала…”

Трагикомично дjелуjу задње реченице из извjештаjа у коjима патроле пишу да починитељи ових дjела нису познати. Међутим, уколико нису познати починитељи паљевина, свакако jе познат крадљивац строjева из градских творница – њих су у западну Херцеговину и Хрватску преносили транспортни хеликоптери Хрватске воjске. Између осталих, опљачкани су и потпуно или дjеломично уништени Фабрика виjака Металац, Дрвопрерађивачки комбинат Мањача, пилана Лисина, Трговачко подузеће Задружна трговина, Грађевно подузеће Ударник, Стамбено – комунално Парк, Текстилни комбинат Младост, творница обуће ФОМГ, твртке Градња, Мркоњићпутеви и Мркоњићанка. Опљачкани су дом здравља, чиjа jе опрема однесена у Ливно, основне школе, средња школа, вртићи, хотел, спаљени су црква и парохиjски дом, порушени су споменици НОБ-а… Укупно jе уништено више од 3.600 обитељских кућа, док су штете у господарству и на приватним добрима проциjењене на десетке милиjуна еура.

Све jединице и сви воjсковође

Од 181 цивила, колико их jе побиjено за 117 дана хрватске власти у Мркоњић Граду, 81 jе имао више од 65 година. Убиjено jе 46 жена. За све наброjано никада нитко ниjе одговарао. У акциjама у опћини Мркоњић Град судjеловале су 4. и 7. гардиjска бригада ХВ-а, 126. домобранска пуковниjа и 141. бригада, 1. гардиjски здруг и Извиђачко-диверзантска сатниjа Главног стожера ХВ-а.

ХВО jе био укључен са 1., 2. и 3. гардиjском бригадом, 22. диверзантским одредом и специjалцима МУП-а тадашње Херцег-Босне. Броjни воjници из ових jединица починили су ратне злочине у Мркоњићу, броjни њихови заповjедници те су злочине наредили и касниjе их заташкавали.

Акциjу су планирали генерал Јанко Бобетко и адмирал Давор Домазет Лошо, а у стожеру на терену сjедили су генералиГотовина, Рахим Адеми и Љубо Ћесић Роjс. Заповjедник Оперативне групе Исток, коjа jе освоjила то подручjе, био jе Жељко Гласновић.

ДОРХ никада ниjе показао интерес за оваj случаj, а сада, када jе тадашњи други човjек 4. бригаде Анте Котромановић на дужности министра обране, ни наjвећи наивци не очекуjу да би се Младен Баjић усудио нешто истражити. На потезу jе Сараjево.

Пише: Саша Косановић

Извор: НОВОССТИ