Законом заштитити ћирилицу

У Републици Српској је неопходно донијети закон којим би се заштитила ћирилица, а почетак примјене био би заједнички буквар који би објединио све српске земље, поручено је са научно-политичког скупа „Говори српски-пиши ћирилицом“, који је одржан у Требињу.

Учесници скупа, лингвисти и научници из Републике Српске, Србије и Црне Горе најавили су да ће највишим органима Републике Српске упутити декларацију којом ће тражити израду закона о службеној употреби ћирилице.

Закон би, између осталог, уредио да називи фирми или други натписи не могу бити исписани на енглеском језику и латиници, уколико нема и ћирилице.

„Залагањем за писмо, језик и један буквар сачуваћемо наш народ и нашу будућност“, поручили су учесници скупа.

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије је на отварању скупа рекао да неће говорити колико су језик и писмо важни и да су сама срж и бит сваког националног идентитета.

„Веома је важно да се догађајима попут данашњег скупа његује свијест о националној и језичкој самобитности, о смислу и важности језика и писма, и да конкретним дјеловањем пробудимо своју успавану савјест, да изађемо из учмалости и летаргије, загледавши се у саму срж свог језичког и националног бића“, поручио је владика Григорије.

Градоначелник Требиња Лука Петровић указао је на значај одржавања скупа, и то баш у „Дучићевом граду“.

„Значај ћирилице за Србе је неупитан и неспоран, јер ћирилица је дио српског народа, темељни и национални симбол Срба, заснован на принципу једно слово, један глас. Вуковом синтагмом `пиши као што говориш, читај као што је написано`, ћирилица представља лингвистичко савршенство, а то савршенство припада српском народу“, рекао је Петровић.

Учесници су се сагласили да кривицу због запостављања ћирилице заједничи сносе народ, научници и политичари.

Професор на Филолошком факултету у Београду Милош Ковачевић сматра да би наметање ћирилице као изворног, односно националног писма, у времену у коме је се одричу и Хрвати и муслимани и Црногорци, на неки начин представљало почетак утемељења закона о језику.

„Надам се да ће основне поруке овога скупа бити првенствено доношење закон о службеној употреби ћирилице и примјене заједничког буквара, јер ако не кренемо од њега тешко да можемо доћи до заједничких ставова у српској филологији“, рекао је Ковачевић.

Академик Војислав Максимовић упозорио је на однос према ћирилици и изразио задовољство што се ипак размишља о одбрани Вука и ћирилице.

„Моје опредјељење је за Вука, а против његових опонената“, поручио је Максимовић.

Академик Слободан Реметић је поручио да српски народ мора да заштити своје национално писмо и да се постара да у оквиру политике и јединственог културног и духовног простора има јединствену просвјету, уџбенике и заједнички буквар.

Предсједник Асоцијације „Ствараоци Републике Српске“ Момчило Крајишник сматра да се кривци за запостављање ћирилице траже на погрешној адреси.

„Прозива се народ и интелектуалци. Све је то тачно, али мислим да би политичари требало да одиграју главну улогу у доношењу закона којим би се заштитила ћирилица. Све је то врло једноставно уколико имамо добру вољу“, рекао је Крајишник.

Предсједник Удружења „Ћирилица“ из Требиња Весна Андрић навела је да је током двогодишњег постојања удружења много урађено на очувању националног писма и скретању пажње на њено нестајање из јавног живота.

„Разним предавањима, манифестацијама и изложбама покушали смо народу да скренемо пажњу гдје је грешка у томе што губимо ћирилицу“, рекла је Андрићева.

На скупу у Требињу у двије сесије о теми „О историји српског језика и писма, угрожености данас, важности очувања језика и повратка ћирилици“ учествују истакнути научни радници из сфере лингвистике и политике са простора Републике Српске, Србије и Црне Горе: Слободан Реметић, Милош Ковачевић, Војислав Максимовић, Миланка Бабић, Јелица Стојановић, Момчило Крајишник, Веселин Матовић, Мирјана Стојисављевић, Градимир Аничић, Михајло Шћепановић, Радомир Лукић, Момчило Вуксановић, Срето Танасић и други.

Између двије сесије у Музеју Херцеговине отворена је изложба „У сусрет Вуку“, поводом 200-годишњице штампања првих Вукових дјела и 150 година од његове смрти.

Програм је завршаво научно-политичком трибином „Говори српски-пиши ћирилицом“, која је одржана у требињском Културном центру.

Научно-политички скуп одржан је у организацији Асоцијације стваралаца Републике Српске, Академије наука и умјетности Републике Српске, Српског националног савјета Црне Горе, СПКД „Просвјета“ и Српског удружења „Ћирилица“ Требиње.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Гдје је традиција ту је и ћирилица | Јадовно 1941.

За крсну славу: „Ћирилица“ наградила најбоље радове основаца

Слободан Реметић: Ћирилица поделила судбину народа …

Прети нам нестанак ћирилице | Јадовно 1941.

Ћирилица у нестајању | Јадовно 1941.