Zakon ne rehabilituje Nedića

Navedene kritike Zakona o Starom sajmištu smatram neutemeljenim

Nacrt zakona o Starom sajmištu predstavljen je krajem januara na sednici Komisije za Staro sajmište, a narednih mesec dana budući zakon bio je izložen salvama kritika dela domaće javnosti. Pod tim podrazumevam pre svega članke Jovana Bajforda i Srđana Miloševića, te izjave Sonje Biserko, Žarka Koraća, Čedomira Jovanovića, Olge Manojlović Pintar i Harisa Dajča.

Kritika Nacrta bazirana je, uglavnom, na

sledećim tvrdnjama:

1) Nacrt zakona je pokušaj rehabilitacije generala Milana Nedića;

2) ovaj tekst pokušaj je revizije istorije Drugog svetskog rata na prostoru Kraljevine Jugoslavije;

3) njime se teži apsolutizaciji srpskih žrtava logora na Starom sajmištu i marginalizaciji žrtava jevrejske i romske zajednice;

4) Staro sajmište je zapušteno mesto stradanja i hitno se mora nešto preduzeti kako bi se sačuvalo od daljeg propadanja.

Kao neko ko je prisustvovao njegovom predstavljanju, navedene kritike smatram – neutemeljenim. Prvo što odmah privlači pažnju jeste činjenica da nijedan zakon, a pogotovo ne nacrt zakona, ne može nekog da rehabilituje. Jedino sud ima tu moć. Ali ako bismo hipotetički rekli da Nacrt zakona o Starom sajmištu poseduje takva ovlašćenja, ostaje nam da vidimo da li zaista ima nameru da rehabilituje Milana Nedića.

Prema tekstu Nacrta, naziv zakona bi trebalo da glasi „Zakon o Ustanovi spomen žrtve“. Dakle, već iz samog naziva vidimo da se zakon odnosi na uspostavljanje institucije. Zadaci takve ustanove bi bili arhivska i muzeološka, naučnoistraživačka, nastavno-obrazovna, informativna i izdavačka, molitvena i memorijalna delatnost. Zapravo, u celom tekstu Nacrta nigde se ne spominje general Nedić, a naročito ne njegova rehabilitacija. Razlog za to je vrlo prost. Cilj budućeg zakona je da zakonski utemelji i uredi funkcionisanje jedne institucije kao i da pruži određene smernice i okvire za budući statut Ustanove.

Pa dobro, možda nema rehabilitacije ali ima distorzije istorije Holokausta pokušajem apsolutizacije srpskih žrtava. Član 3. Nacrta zakona nosi naziv „Posebni muzeji Ustanove spomen žrtve“. Članom je predviđeno će se u Ustanovu inkorporirati Muzej žrtava genocida, te da će biti formirani muzeji Holokausta i Porajmosa, koji će uživati odgovarajuću autonomiju. Štaviše, na sednici Komisije zatraženo je od predstavnika jevrejske (Ruben Fuks) i romske zajednice (Dragoljub Acković) da daju svoje predloge o obimu i načinu ostvarivanja autonomije koji bi bili uneti u finalnu verziju predloga zakona.

Ali kako možemo biti sigurni da se neće pokušati sa distorzijom i/ili revizijom istorije?

Barem što se tiče Komisije, mogućnost za tako nešto je svedena na najmanju moguću meru. Prisustvo članova jevrejske i romske zajednice, eminentnih istoričara (prof. dr Mira Radojević i dr Milan Koljanin), kao i predstavnika Srpske pravoslavne crkve, što bi, po skromnom mišljenju autora ovog teksta, trebalo da jamči naučnu i moralnu utemeljenost rada Komisije.

Dodatno, kako bi se osigurala puna nepristrasnost u tumačenju istorijskih činjenica, ali i transparentnost u radu same Komisije, predsednik Komisije, episkop pakračko-slavonski Jovan, uz saglasnost svih članova Komisije, uputio je poziv Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust (IHRA) da pošalju jednog od svojih stručnjaka koji bi, kao stalni član Komisije, nadgledao istu i pomagao u radu. Ovaj poziv je prihvaćen, te je 22. zasedanju Komisije prisustvovao i delegirani Bruno Bojer. Takođe, na prošlogodišnjem novembarskom zasedanju IHRA, u Jašiju, Srbija je pohvaljena zbog svojih napora u vezi sa očuvanjem ugroženih mesta stradanja tokom Drugog svetskog rata, gde se prvenstveno mislilo na Staro sajmište.

Kao što sam napisao u članku „Logori i sud istorije“, ne znam na čemu su kritike utemeljene, ali na informisanosti i znanju sigurno nisu. Ako neko, zainteresovan za ova i slična pitanja, želi da prisustvuje sednicama Komisije za Staro sajmište, dovoljno je da piše i/ili pita bilo koga od članova Komisije (na primer Haris Dajč je član) kada je sledeća sednica. Sigurno mu neće biti uskraćena mogućnost da svedoči njenom radu, u šta je autor ovog teksta mogao više puta da se lično uveri.

Autor: Stefan Radojković, istoričar

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Nikola Milovančev: Za Sajmište kriv Pavelić, a ne Nedić …

Sud odbio svedočenje Jevreja u postupku Nedićeve …

Haris Dajč za NEWSWEEK: Staro Sajmište u trouglu zaborava …

Sporni zakon o Starom sajmištu

Kritike na nacrt zakona o memorijalnom kompleksu žrtvama Holokausta