fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Закључак

 У овој монографији су обједињена делимична али аутентична сведочанства о масовним усташким злочинима над Србима из Глине, Вргинмоста, Босанске Дубице и других места из њихове околине.

Ова каталогизација недужних страдалника је само део једног поглавља „Српске књиге мртвих“ која је припремљена с намером да подсећа Србе са Кордуна и Баније и Босанске крајине, на сву трагику њихове сабраће, коју су фанатизовани Павелићеви џелати поубијали у времену фашистичког поретка НДХ 1941.-45. године.

Нажалост правосуђе ФНРЈ и федералне јединице републике Хрватске није осудило квинслишку НДХ за почињене злочине геноцида. Напротив, истину о усташком истребљењу српског народа у рату -АГИТПРОП ЦК КПЈ и КП Хрватске деценијама су ту чињеницу затирали у миру. Ни данашње југословенске власти не могу се ослободити наслеђеног потискивања доказа о свирепом усташком терору над српским живљем, нити су заинтересоване да јавно презентирају расположива и необорива сведочанства о злочину против човечности. Такав немар, оне претходне и ове актуелне власти, иде на руку клонираним хрватским шовинистима који негирају, и бришу „до белине хартије“ све трагове геноцида, како оне из Другог светског рата тако и из овог „домовинског“ 1991-1995. године – као да злочина над Србима у Хрватској није ни било!

У периоду осамостаљивања Републике Хрватске, на њеним је просторима дигнуто у ваздух око 4000 споменика борцима НОР-а и цивилним жртвама. Није остало поштеђено ни оно монументално обележје што је било посвећено сенима покланих Срба у глинској православној цркви, које је изграђивано са прекидима од 1990 -1995. године,

То обележје, тек што је било постављено, откривено и пригодно освештано – минирано је само неколико дана касније.

Тај вандалски чин је извела хрватска оружана сила почетком „Олује“ у августу 1995. године, Са спомеником уништене су и бронзане плоче са именима 2000 масакрираних Срба у Прекопи и глинској цркви. Идентификоване жртве на тим плочама су после 54 године подупираног заборава – први пут биле доступне јавности свега неколико дана. Нееманциповани редитељи и извођачи овог духовног геноцида, који су рафалима и бомбама разнели 80 бронзаних плоча у Глини – не разликују се од оних екстремиста – који су тих дана у Загребу, уништили 40.000 комплета ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ!

Туђманово схватање демократије у односу према српском народу у Републици Хрватској, и на такав начин се недвосмислено потврдило као ОНОМАТОПЕЈА Павелићеве НД Хрватске.

Наши преклани мученици нас обавезују да о њиховој трагедији говоримо, да је описујемо, да је не заборавимо, да је обележавамо као визуелну опомену – да се не би поновило сутра оно што је било јуче.

Трагичне догађаје из наше заједничке прошлости ми не можемо изменити – али их можемо достојно обележити, ако не у уџбеницима, онда макар одговарајућим „крајпуташима“, који починиоце злочина неће амнестирати – али, ни окривити оне који у њему нису учествовали.

Срби у Хрватској су били равноправан народ све до Саборског изгласавања новог Устава 1990. године, који их је ступањем на снагу, деградирао на ниво националне мањине.

При том је, не случајно, занемарена битна историјска чињеница, да је заправо баш та српска „мањина“ кроз четворогодишњу борбу против фашизма допринела да се квислиншка НДХ „безгрешно“ престроји из Хитлеровог табора у Демократску државу Хрватску.

Пет година после доношења Устава (1995.) Хрватска армија је у садејству са паравојним јединицама и страним плаћеницима, под шифрама БЉЕСАК и ОЛУЈА, извршила муњевит напад (Хрватски блицкриг) на Западну Славонију, Банију, Кордун, Лику и Книнску крајину с циљем да се са тих простора заувек протера српско становништво.

У ТОКУ ОРУЖАНЕ АКЦИЈЕ ОЛУЈА ОКОНЧАНО ЈЕ ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ, А „ОЛУЈНИ“ 5. АВГУСТ 1995. ГОДИНЕ ИНТАБУЛИРАН У ДРЖАВНИ КАЛЕНДАР КАО НАЈЗНАЧАЈНИЈИ ДОГАЂАЈ У ХРВАТСКОЈ ПОВЈЕСТИ (ПОСЛЕ ЊЕНОГ ПАДА ПОД ВЛАСТ УГАРА 1097.) И СЛАВИ СЕ КАО НАЦИОНАЛНИ ПРАЗНИК ПОД БАРОКНИМ НАЗИВОМ – ДАН ДОМОВИНСКЕ ЗАХВАЛНОСТИ.


<Из резолуције Европске Уније 1993. године>   <Садржај>

<Иконостас академског сликара Павла Симића (1818-1876) уништен  у глинској цркви>


 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: