Захтеви за рехабилитацију: Највећа одштета 2,3 милиона

Средином децембра ће истећи рок за подношење захтева за рехабилитацију. С државом се нагодило 898 преживелих и наследника, а стотине су је тужиле

Сви они који желе да рехабилитују своје најмилије страдале после Другог светског рата као жртве политичког терора имају још врло мало времена за то, јер средином децембра истиче законски рок од пет година за подношење захтева за рехабилитацију. Уколико суд донесе позитивну одлуку, рехабилитована особа или њени најближи сродници могу у року од месец и по од правоснажности пресуде да поднесу и захтев за рехабилитациону одштету надлежној комисији Министарства правде.

Од почетка године, закључно са септембром, исплаћено је укупно 46.221.100 динара одштете за 235 подносилаца захтева. Од 2014, од када се води евиденција, на име рехабилитационог обештећења исплаћено је 140.478.376 динара за 663 људи. Највећи појединачни исплаћен износ је 2.263.500 динара на име накнаде нематеријалне штете.

До сада су највеће одштете добијали голооточани, од 1,7 милиона динара па навише. Тако је на самом почетку исплате, пре више од четири године, један професор добио око два милиона динара за 2.500 дана, односно скоро седам година проведених на пакленом јадранском острву. Његова супруга, која је била тамо четири године, добила је знатно мање новца.

Политички затвореник с најдужим стажом је у затвору боравио пуних 18 година и међу последњима напустио Голи оток и фамозну Петрову рупу, предвиђену за „непоправљиве случајеве“. Реч је о Милинку Стефановићу, који, како каже Мирослав Манић, секретар Удружења „Голи оток“ из Србије, до краја живота није желео да тражи рехабилитацију, па је то испоштовала и његова породица. Он је, осим на Отоку, робијао и на оближњем острву Свети Гргур, као и у сремскомитровачкој казнионици. Са још 200 људи остао је на каменом острву и после формалног затварања логора 1956. године, и то све до 1962, када је то већ био само обичан затвор.

У Србији, иначе, има око 300 живих голооточана, од чега највише у Војводини – њих 170. У Министарству правде указују на то да међу обештећењима има различитих категорија, укључујући и равногорце, а не само голооточане.

Многи од њих, међутим, нису били задовољни предложеним обештећењима, јер се затворски дан за рехабилитоване особе годинама уназад плаћа 700 динара, па је на стотине њих тужило државу.

НИШТА ОД МЕСЕЧНЕ ПЛАТЕ

ЗАКОН о рехабилитацији предвиђа и друге накнаде за некадашње политичке заточенике који су живи. Рецимо, примање пола просечне плате у Србији до краја живота и увећање пензије, што се, у принципу, не поштује.

Аутор: В. Ц. С.

Извор: НОВОСТИ