Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish– Хрватска већ дуже вријеме преко Комисије за суксесију покушава да дође до документације о Независној Држави Хрватској /НДХ/ која је похрањена у архивима у Београду, пишу „Вечерње новости“.
Ријеч је о кључним документима о усташким логорима и злочинима, које су чинили припадници њихових формација, дипломатској активности тадашњег Загреба, функционисању полиције, домобрана, државних институција и локалних самоуправа, као и више од 200 филмова који су снимљени у НДХ.
Дио тих докумената налази се и у Војном архиву и Министарству спољних послова, филмови су у Југословенској кинотеци, а мањи број докумената је у Архиву Војводине у Новом Саду.
„Вечерње новости“ пишу да Србија томе успјешно одолијева са јасним образложењем да се фондови не могу цијепати ни дијелити, а у томе је подржава и међународни супервизор који помаже у раду Комисије за сукцесију.
У Југословенској кинотеци похрањени су филмови из периода НДХ, а ријеч је о филмским журналима у трајању од 15 до 20 минута, као и играним филмовима, којих има укупно 200.
Београд истиче да филмове неће вратити, јер су заштићено културно добро важно за Србе и Србију.
Лист пише да је ова документација о НДХ, коју Загреб жели, коришћена и као аргументација при сусретима Мјешовите црквене комисије за расвјетљавање историјске улоге кардинала Алојзија Степинца у геноциду над Србима и Ромима, као и Холокаусту.
Захваљујући документацији о злочинима и припадницима усташких формација која је достављена Агенцији за реституцију, сачуване су и хиљаде хектара земљишта одузетих од ратних злочинаца.
Историчар Бојан Димитријевић каже за лист да грађа о НДХ има свој пописани и непописани дио.
Он наводи да је пописана углавном војна и дипломатска грађа НДХ – односи са Нијемцима и Италијанима, однос према четницима, партизанима, међусобни односи у НДХ…
„Осим овога, постоји и непописани део о раду министарстава и институција за које наши државни и безбедносни органи после рата нису били заинтересовани. Попис ове грађе је у току и она је затворена за јавност“, рекао је Димитријевић.
Извор: СРНА
